Рум-милет: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 1:
[[Image: OttomanMillets.jpg | 300px|thumb | Миллети во Отоманското Царство и нејзините васални Кнежевства во 16 век.]]
{{Социјални структури во Отоманското Царство}}
'''Рум милет''' ('' Millet-i Rum'') била верска заедница ([[Милет (Османлиска империја)|милет]]) во [[
Етнонимите (националностите) ретко се користеле за целите на администрацијата во Отоманското Царство. Православниот милет ([[Румелија|румелијски]], односно ромејски милет) бил под управата на грчката [[Цариградска патријаршија]]. Како дел од верската заедница на грчкиот милет, [[Македонци]]те, [[Бугари]]те, [[Срби]]те, [[Власи]]те, дел од [[Албанци]]те и другите православни народи биле скриени малцинства во рамките на овој милет до нивното признавање како посебни милети. Без сомнение тие имале свест дека припаѓаат кон некоја етничка заедница, но таа не создавала толку силни чувства на приврзаност и лојалност. Под отоманската власт етнонимите никогаш не исчезнале целосно, што покажува дека некоја форма на етничка идентификација била зачувана. Тоа се гледа од султанскиот [[ферман]] од 1680 година, во кој се наведени народностите во некои балканските земји на империјата, како: Грци (''Рум''), Албанци (''Арнаут''), Срби (''Срф''), Власи (''Ефлјак'') и Бугари (''Булгар'').<ref>[http://books.google.bg/books?id=hnzDyhp70HUC&pg=PA23&lpg=PA23&dq=%D0%A2%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D0%B0+%D0%B3%D1%8A%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5+(%D1%80%D1%83%D0%BC),+%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5+(%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%82),+%D1%81%D1%8A%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5+(%D1%81%D1%8A%D1%80%D1%84),++%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D0%B5%D1%84%D0%BB%D1%8F%D0%BA&source=bl&ots=Z3zyVPegRQ&sig=bBSXbBQPRK93bixBgZmzK50cKoY&hl=bg&sa=X&ei=6f4LUeTpJY35sgbW-IDgCw&ved=0CEcQ6AEwBA#v=onepage&q=%D0%A2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%20%D0%B3%D1%8A%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%20(%D1%80%D1%83%D0%BC)%2C%20%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%20(%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%82)%2C%20%D1%81%D1%8A%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%20(%D1%81%D1%8A%D1%80%D1%84)%2C%20%20%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D0%B5%D1%84%D0%BB%D1%8F%D0%BA&f=false История на българите. Късно средновековие и Възраждане, том 2, Георги Бакалов, TRUD Publishers, 2004, ISBN 9545284676, стр. 23. (Bg.)]</ref> Сепак, тогаш обичните луѓе гледале на себе си повеќе како христијани, а татковината им се протегала до границите на земјата на родната им населба.<ref>[http://books.google.bg/books?id=htMUx8qlWCMC&pg=PA47&dq=millet++bulgarian+identity+detrez&hl=bg#v=onepage&q=Smith%2C%20A.%20The%20Ethnic%20Origins%20of%20Nations.%20&f=false Europe and the Historical Legacies in the Balkans, Raymond Detrez, Barbara Segaert, Peter Lang, 2008, ISBN 9052013748, p. 36.]</ref>
|