Бугарија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎top: Правописна исправка, replaced: Османлиската империја → Османлиското Царство using AWB
с Јазична исправка, replaced: Отоманска Империја → Отоманско Царство (2) using AWB
Ред 115:
[[Прво Бугарско Царство|„Првото бугарско царство“]] било формирано како резултат на проширувањето на [[Стара Велика Бугарија]] на териториите јужно од реката [[Дунав (река)|Дунав]], и се смета дека постоело помеѓу [[681]] година (кога постоењето на ова царство за прв пат било спомнато од страна на Византија во мировен договор) и 1018 година, кога потпаѓа под византиска управа. Својот зенит го достигнало во текот на деветиот и почетокот на десетиот век, кога со царството владеел [[Борис I]] и [[Цар Симеон I|Симеон Велики]], кој ја развил Бугарија во културен и литературен центар на средновековните [[Словени]]<ref>[http://euroguidance.hrdc.bg/files/public/Publications/BG_in_EU.pdf] ''...Bulgaria, the '''cultural center of the medieval Slavs'''...''</ref>.
 
Средновековна Бугарија претставува обновување на [[Второ Бугарско царство|„Второто Бугарско царство“]] после успешното „Бугарско востание“ на двајца велмошти од [[Велико Трново|Трново]], [[Иван Асен I од Бугарија|Асен]] и [[Теодор Петар од Бугарија|Петар]], во [[1185]] година. Во првата половина на тринаесетиот век поголемиот дел од територијата бил повратен. По втората ера на [[Иван Асен II од Бугарија|Иван Асен II]], Бугарија драстично ослабела на воен и политички план, особено по војните со Унгарците, Монголците и Византијците. Средновековна Бугарија опстојувала се до инвазијата на [[ОтоманскаОтоманско ИмперијаЦарство|Отоманците]] на Балканот кон крајот на четиринаесетиот век. Последната бугарска територија која потпаднала под отоманска власт била околината на Созопол во околу [[1453]] година.
 
=== Современа Бугарија ===
Ред 123:
[[Податотека:Yaroslav Veshin - Na nozh.jpg|thumb|left|"На нож" од Јарослав Вешин, прикажува поразот на османлиските војници од бугарската армија во 1912]]
 
Овој договор не бил прифатен од Големите Сили поради стравот дека ваква голема словенска држава на Балканот би била слуга на руските интереси. Само неколку месеци подоцна, во [[јуни]] [[1878]] година, во [[Берлин]] бил свикан [[Берлински конгрес|Берлинскиот конгрес]] на кој било признато правото на Бугарија да постои како „автономно-трибутарно кнежество“ само во граници меѓу [[Дунав]] и [[Стара Планина]] и [[Софиски санџак|Софискиот санџак]]. Во [[Трновски Устав|Трновскиот устав]] не било запишано дека земјата е под вазалната зависност од [[ОтоманскаОтоманско ИмперијаЦарство|Отоманското Царство]], но тоа е факт според актите на меѓународното право. Северна [[Тракија]] добила [[автономија]] под името [[Источна Румелија]], со бугарска влада. Во [[1885]] година Источна Румелија била приклучена кон Бугарија, а истата судбина ја дочекала и [[Пиринска Македонија]] во [[1913]] година.
 
На [[22 септември]] [[1908]] година по анексијата на [[Босна и Херцеговина]] од страна на [[Австро-Унгарија]] и со подршката на [[Русија]], Бугарија ја добила својата независност - [[Цар Фердинанд|Фердинанд]] го прочитал манифестот во [[Велико Трново]]. Променет бил и Трновскиот устав, со кој титулата на Фердинанд била променета од „[[кнез]]“ во „[[цар]]“ и соодветно официјалното именување на државата од „[[Кнежество Бугарија]]“ во „Царство Бугарија“. Балканските војни резултирале со тешки економски загуби за земјата. Бугарија станала сојузник на Германија во текот на [[Првата светска војна]] и мобилизира една четвртина од населението.<ref>{{cite book| last1=Tucker| first1=Spencer C| last2=Roberts| first2=Priscilla Mary| title=Encyclopedia of World War I| publisher=ABC-Clio| year=2005| page=273| isbn=1851094202| oclc=61247250}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.cepr.org/meets/wkcn/1/1699/papers/Broadberry_Klein.pdf |title=AGGREGATE AND PER CAPITA GDP IN EUROPE, 1870-2000: CONTINENTAL, REGIONAL AND NATIONAL DATA WITH CHANGING BOUNDARIES |last1=Broadberry |first1=Stephen |last2=Klein |first2=Alexander |date=8 February 2008 |publisher=Department of Economics at the University of Warwick, Coventry |accessdate=20 December 2011|archiveurl=http://web.archive.org/web/20101011112642/http://www.cepr.org/meets/wkcn/1/1699/papers/Broadberry_Klein.pdf|archivedate=11 October 2010}}</ref> Загубата на војната резултира со „национална катастрофа“ - големи жртви, економски колапс и политичка нестабилност.