Е (број): Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
поправка на правопис
clean up, replaced: листа на → список на using AWB
Ред 10:
 
== Историја ==
Првите знаци за појавата на бројот се појавиле во 1618 во табелата со додатоци од работа на логаритмите од страна на [[Џон Непер]].<ref name="OConnor">O'Connor, J.J., and Roberson, E.F.; ''The MacTutor History of Mathematics archive'': [http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/HistTopics/e.html "The number ''e''"]; University of St Andrews Scotland (2001)</ref> И покрај тоа, ова не ја содржело константата, туку едноставно листасписок на природни логаритми пресметани од константата. Се смета дека табелата била напишана од [[Вилијам Отред]]. „Откривањето“ на константата му се припишува на [[Јакоб Бернули]], кој се обидел да ја најде вредноста на следниот израз (што всушност е ''e''):
 
: <math>\lim_{n\to\infty} \left(1+\frac{1}{n}\right)^n.</math>
Ред 148:
ја чинат [[Моаврова формула|Моавровата формула]].
 
Случајот
 
:<math>\cos (x) + i \sin (x)\,\!</math>
 
обично е познат како Cis(x).
Ред 195:
:<math>e = [[2; 1, \textbf{2}, 1, 1, \textbf{4}, 1, 1, \textbf{6}, 1, 1, \textbf{8}, 1, \ldots,1, \textbf{2n}, 1,\ldots]], \,</math>
 
којашто може да биде запишана хармонично со додавање на 0:<ref> Hofstadter, D. R., "Fluid Concepts and Creative Analogies: Computer Models of the Fundamental Mechanisms of Thought" Basic Books (1995) </ref>
 
:<math> e = [[ 1 , \textbf{0} , 1 , 1, \textbf{2}, 1, 1, \textbf{4}, 1 , 1 , \textbf{6}, 1, \ldots]]. \,</math>
Ред 215:
! Година || Децимали || Пресметал
|-
| 1748 ||align=right| 18 || [[Леонард Ојлер]]<ref> New Scientist 21 јули 07, стр. 40 </ref>
|-
| 1853 ||align=right| 137 || [[Вилијам Шенкс]]
Ред 263:
Во современата [[интернет култура]], поединци и организации имаат почит кон бројот ''e''.
 
На пример, во [[IPO]] картотеката за [[Google]], во 2004, наместо некој стандарден број на пари, компанијата ја соопшти својата намера да достигне $2,718,281,828, што се ''e'' милијарда [[долар]]и. Компанијата Google беше одговорна и за мистериозната рекламна табла <ref>[http://braintags.com/archives/2004/07/first-10digit-prime-found-in-consecutive-digits-of-e/ First 10-digit prime found in consecutive digits of e - Brain Tags<!-- Bot generated title -->]</ref> која се појави во срцето на [[Силиконска Долина|Силиконската Долина]], а подоцна и во [[Кембриџ, Масачусетс]]; [[Сиетл, Вашингтон]]; и [[Остин, Тексас]]. Можеше да се прочита ''{first 10-digit prime found in consecutive digits of ''e''}.com''. Решавањето на овој проблем и посетувањето на рекламираната веб-страница водело до уште поголем проблем, којшто води до [[лаборатории на Google|лабораториите на Google]], каде посетителот е повикан да поднесе резиме.<ref>{{cite news|first=Andrea|last=Shea|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=3916173|title=Google Entices Job-Searchers with Math Puzzle|work=NPR|accessdate=2007-06-09}}</ref> Првите 10 децимали на бројот ''e'' се 7427466391, ред што започнува и од 99-тата децимала<ref>{{нмс|first=Marcus|last=Kazmierczak|url=<!--http://www.mkaz.com/math/google/-->http://mkaz.com/math/google-billboard|title=Math : Google Labs Problems|publisher=mkaz.com|date=2004-07-29|accessdate=2007-06-09}}</ref>
 
Во друг пример, еминентниот информатичар [[Доналд Кнут]] пуштил верзија на броеви на својот програм [[METAFONT]] пристапувајќи до e. Верзиите се 2, 2,7, 2,71, 2,718 итн.
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Е_(број)