Народна Република Кина: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
clean up, replaced: Листа на → Список на (2) using AWB
Ред 17:
|languages = [[Упростено кинеско писмо|Упростено писмо]]<ref name="langlaw"/>
|regional_languages = {{nobr|''Видете [[Јазици во Кина]]''}}
|ethnic_groups = 92% [[Кинези|Ханци]]; 55 признаени народности<br />{{collapsible list|title=[[ЛистаСписок на народности во Кина|ЛистаСписок на народности]]<br />|91,6% [[Кинези|Ханци]]|1,30% [[Џуанци]]|0,86% [[Манџурци]]|0,79% [[Ујгури]]|0,79% [[Хујци]]|0,72% [[Мјао (народ)|Мјао]] |0,65% [[Ји (наорд)|Ји]]|0,62% [[Туџиа (народ)|Туџиа]]|0,47% [[Монголци]]|0,44% [[Тибеќани]]|0,26% [[Буји (народ)|Буји]]|0,15% [[Корејци]]|1,05% останати}}
|capital = [[Пекинг]] ({{јаз|zh-Hans|北京市}})
|latd=39 |latm=55 |latNS=N |longd=116 |longm=23 |longEW=E
Ред 122:
|publisher=Chinadaily.net
|date=24 јануари 2008
|accessdate=15 јуни 2009}} {{en}}</ref> г. {{note|mainland}} Податоците важат само за самата Кина. Тука не се бројуваат [[Хонгконг]], [[Макао]] и териториите под јурисдикција на [[Република Кина]] (наречен [[Тајван]]).
}}
 
Ред 145:
 
=== Клима ===
Освен географската положба и релјефот на [[клима]]та на [[Азија]] големо влијание имаат и [[монсун|монсунските]]ските [[ветар|ветрови]]. Во долините на големите реки се чувствуваат влијанијата на [[океан]]от длабоко во внатрешноста на копното, сè до [[Монголија]]. Поради тоа во југоисточниот дел на Кина има [[суптропска клима]] (1600 до 2000мм врнежи). А во северниот дел има ладна и сува [[континентална клима]]. Тука [[дожд|врнежите]] не достигнуваат 1000мм. Во северниот дел на Кина сушите се многу чести. Најмногу врнежи има во јужните краеви на Тибет поради [[лето|летните]] монсуни. Во западниот континентален дел на Кина [[зима|зимите]] на високите планини се долги и многу ладни, а летата се кратки и студени. Во југоисточното приморје на Кина [[тајфун]]ите често прават пустоши.
 
=== Води ===
Ред 155:
== Демографија ==
[[Податотека:PRC Population Density.svg|мини|Карта на густината на населението во НР Кина од 2009 година. Источните крајбрежни покраини се погусто населени од западната внатрешност на земјата]]
Според националниот попис од 2010 година во Народна Република Кина живееле 1,370,536,875 жители. Околу 16.60% од населението било на возраст од 14 години или помлади, 70.14% биле помеѓу 15 и 59 години, и 13.26% биле над 60 години.<ref>{{cite web|title=Communiqué of the National Bureau of Statistics of People's Republic of China on Major Figures of the 2010 Population Census[1] (No. 1)|url=http://www.stats.gov.cn/english/NewsEvents/201104/t20110428_26449.html|publisher=National Bureau of Statistics of China|accessdate=31 May 2015}}</ref> Стапката на раст на населението за 2013 година е проценета на 0.46%.<ref>{{cite web|title=POPULATION GROWTH RATE|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2002.html|publisher=CIA|accessdate=29 September 2013}}</ref> Населението на Кина на копното ќе надмине 1,4 милијарди до 2020 [https://m.baidu.com/sf_baijiahao/s?id=1656000828244543148&wfr=spider&for=pc]
 
<br />
 
=== Народности ===
Ред 256 ⟶ 254:
После културната револуција, Кина брзо станала една од светските водечки технолошки сили,<ref>[http://www.greenbiz.com/blog/2010/12/07/7-technologies-where-china-has-us-beat "7 Technologies Where China Has the U.S. Beat"]. GreenBiz.com. 7 December 2010.</ref> вложувајќи преку 100 милијарди долари во научни истражувања и развој во 2011 година.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-12885271 "China 'to overtake US on science' in two years"]. BBC News, 28 March 2011</ref> На науката и технологијата се гледа како битна работа за постигнување економски и политички цели, а се смета дека тоа е и извор на национална гордост до ниво тоа да се опишува како „технонационализам“.
 
Кина брзо развила образовен систем во кој било нагласено значењето на науката, математиката и инженерингот. Само во 2009 година преку 10.000 инженери докторирале, а 500.000 дипломирале, што е повеќе од која било друга држава.<ref>[http://money.cnn.com/2010/07/29/news/international/china_engineering_grads.fortune/index.htm "Desperately seeking math and science majors"]. CNN, 29 July 2009. </ref> Кина е втора во светски рамки по бројот на објавени научни трудови, само во 2010 година биле објавени 121.500 труда, од кои 5.200 во водечки меѓународни магазини.<ref>[http://news.xinhuanet.com/english2010/china/2011-12/02/c_131284862.htm "China publishes the second most scientific papers in international journals in 2010: report"] {{Wayback|url=http://news.xinhuanet.com/english2010/china/2011-12/02/c_131284862.htm |date=20120106215353}}. Xinhua, 2 December 2011.</ref> Кинеските компании како [[Хуавеј]] и [[Леново]] се светски лидери во телекомуникациите и информатиката,<ref>{{cite web|url=http://www.economist.com/node/21559922| title = Who's afraid of Huawei?| work = [[Економист|The Economist]]|date=4. 8. 2012.| accessdate=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/business-19906119| title = Lenovo ousts HP as world's top PC maker, says Gartner| publisher = BBC|date=11. 10. 2012.}}</ref> а кинеските суперсметачи редовно се рангираат меѓу најјаките.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/technology/news/9672501/Titan-supercomputer-is-worlds-most-powerful.html| title = 'Titan' supercomputer is world's most powerful| work = [[The Daily Telegraph]]|date=12. 11. 2012.| accessdate=}}</ref> Исто така Кина е и најголем инвеститор во технологијата на енергија од обновливи извори.<ref>{{Cite news|url=http://www.reuters.com/article/pressRelease/idUS39879+12-Mar-2008+BW20080312| title = China have set a Renewable Energy Target of 10 % of Electric Power Capacity by 2010|date=11. 3. 2008.| agency = Reuters| accessdate=}}</ref>
 
Кинеската вселенска програма е една од најактивните во светот и важен извор на национална гордост.<ref>{{cite web|url=http://www.wired.com/dangerroom/2012/04/china-rocket-launches/| title = China Now Tops U.S. in Space Launches| work = [[Wired (magazine)|Wired]]|date=16. 4. 2012.| accessdate=}}</ref><ref>David Eimer, [http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/8872196/Chinas-huge-leap-forward-into-space-threatens-US-ascendancy-over-heavens.html "China's huge leap forward into space threatens US ascendancy over heavens"]. ''The Telegraph''. 5 November 2011.</ref> Првиот сателит од Кина бил лансиран во 1970 година, а во 2003 Кина станала трета држава која самостојно испратила човечки екипаж во семирот. во 2008 година Кина ја извела првата мисија во која била изведена првата активност вон ракета во Шенгџоу 7 мисија. Во 2011 година била лансирана првата кинеска семирска станица Тијангонг-1, како прв дел во изградбата на големата вселенска станица со човечки екипаж до 2020 година.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-15112760| title = Rocket launches Chinese space lab| publisher = BBC|date=29. 9. 2011.| accessdate=}}</ref> Кинескиот лунарен програм имал во план во 2013 година да се лансира и на Месечината да слета беспилотно летало, а мисија со лунарно слетување било планирано за 2025 година.<ref>{{cite web|url=http://www.sen.com/news/china-chang-e-3-lunar-probe.html| title = China to launch lunar rover in 2013| publisher = Sen.com|date=3. 8. 2012.| accessdate=}}</ref><ref>[http://www.guardian.co.uk/world/2010/sep/20/china-could-make-moon-landing-by-2025 "China could make moon landing in 2025"]. ''[[Гардијан|The Guardian]]'', 20 September 2010. Приступљено 17 October 2011.</ref>
Ред 272 ⟶ 270:
=== Сообраќај ===
[[Податотека:A maglev train coming out, Pudong International Airport, Shanghai.jpg|мини|200п|Маглев во Шангај, 2006]]
Од крајот на деведесеттите години на 20 век, патната мрежа во Кина била значително зголемена со мрежа од автопатишта. Кон крајот на 2012 година должината на автопатиштата во Кина достигнала 96.000 &nbsp;km, при што само во 2012 година биле изградени 11.000 &nbsp;km. Бројот на сопственици на приватни автомобили значително расте, така што во 2009 година бројот на продадени возила бил поголем од оној во САД, со вкупен број продадени возила од преку 13,6 милиони.<ref name="Ref_2010c">{{cite web|url=http://www.egmcartech.com/2010/01/08/china-auto-sales-officially-surpass-u-s-in-2009-13-6-million-vehicles-sold/ | title = China auto sales officially surpass US in 2009, 13.6 million vehicles sold | publisher = Industry News |date=8. 1. 2010. | accessdate=}}</ref> Аналитичарите предвиделе дека годишната продажба на возила ви Кина може да порасне дури на 40 милиони годишно до 2020 година<ref>{{cite web|url=http://uk.reuters.com/article/2012/04/23/uk-autoshow-idUKBRE83M0NQ20120423| title = China premium car sector remains bright spot| publisher = [[Ројтерс|Reuters]]|date=23. 4. 2012.| accessdate=}}</ref> Спореден ефект од брзиот раст на патната мрежа и возила е значаен раст на сообраќајните несреќи, главно заради лошо спроведените сообраќајни закони, така што само во 2011 година настрадале 62.000 лица.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-19383337| title = Chinese bus collides with tanker, killing 36| publisher = BBC|date=26. 8. 2012.| accessdate=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-20927269| title = China suspends tough new traffic penalties| publisher = BBC|date=6. 1. 2013.| accessdate=}}</ref>
 
Кина ја има најдолгата железничка мрежа за големи брзина со преку 9.700 &nbsp;km.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-20842836| title = China opens world's longest high-speed rail route| publisher = BBC|date=26. 12. 2012.| accessdate=}}</ref> Од тоа 3.515 &nbsp;km се пруги за брзини од преку 300 &nbsp;km/h.<ref>{{cite news|url=http://www.dailymail.co.uk/news/article-1357455/Japans-bullet-train-speed-310-mph.html?ITO=1490 | title = Japan's bullet train will have a top speed of 310 mph | work = Daily Mail | location = London |date=16. 2. 2011. | accessdate=}}</ref> Во 2011 година во Кина бил направен првиот воз за големи брзини без странска помош.<ref name=HS2011>[http://www.ft.com/cms/s/0/dcf63854-306e-11e1-b96f-00144feabdc0.html#axzz1iM5tUVzI "China pushes ahead with high-speed rail"]. ''[[Фајненшал тајмс|Financial Times]]'', 27 December 2011.</ref> Кина планира да изгради до 2020 година мрежа од 16.000 &nbsp;km пруги за големи брзини.<ref name=AFPviaRaw>[http://www.rawstory.com/rs/2011/07/24/china-boasts-biggest-high-speed-rail-network/ "China boasts biggest high-speed rail network"]. [[Франс-Прес|Agence France-Presse]] via The Raw Story, 24 July 2011.</ref> Системи за брз транспорт на луѓе нашироко се градат во кинеските градови во форма на мрежи од подземни системи.
 
Кина во 2013 година била најголем градител на нови аеродроми, а кинеската влада го спроведува петгодишниот план на вложувања од 250 милијарди долари за да го развие и модернизира домашниот патнички транспорт.<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/2012/05/19/152945291/chinas-new-plan-a-great-leap-into-the-air| title = China's New Plan: A Great Leap Into The Air| publisher = NPR|date=19. 5. 2012.}}</ref> Во урбаните средини и покрај порастот на бројот на автомобили, велосипедите остануваату многу значаен вид транспорт, така што 2012 година во Кина постоеле околу 470 милиони велосипеди.<ref>{{cite web|url=http://www.bloomberg.com/news/2012-08-16/bicycle-maker-giant-says-fitness-lifestyle-boosting-china-sales.html| title = Bike-Maker Giant Says Fitness Lifestyle Boosting China Sales| publisher = Bloomberg.com|date=17. 8. 2012.| accessdate=}}</ref>
Ред 306 ⟶ 304:
Во текот на последните десетлетија кинеските градови многу се развиле. Процентот од населението кое живее во градските средини пораснал од 20% во 1990 на повеќе од 50% во 2014 година.<ref name="McKinseyUrbanBillion">{{cite web|url=http://www.mckinsey.com/~/media/McKinsey/dotcom/Insights%20and%20pubs/MGI/Research/Urbanization/Preparing%20for%20Chinas%20urban%20billion/MGI_Preparing_for_Chinas_Urban_Billion_full_report.ashx | title = Preparing for China's urban billion| publisher = McKinsey Global Institute|date=February 2009| accessdate=|pages=6,52}}</ref><ref name=ChinasUrbanFuture>{{cite web|url=http://www.economist.com/news/leaders/21601027-worlds-sake-and-its-own-china-needs-change-way-it-builds-and-runs-its| title = Urbanisation: Where China’s future will happen| work = The Economist|date=19. 4. 2014.| accessdate=}}</ref> Се проценува дека до 2030 година во кинеските градови ќе живеат милијара жители што ќе претставува осмина од човештвото.<ref name="McKinseyUrbanBillion" /><ref name=ChinasUrbanFuture/> Во 2012 година во Кина имало повеќе од 262 милиони мигранти, главно луѓе од село кои во градовите дошле во потрага по работа.<ref>{{cite news|url=http://www.ibtimes.com/china-now-has-more-260-million-migrant-workers-whose-average-monthly-salary-2290-yuan-37409-1281559 | title = China Now Has More Than 260 Million Migrant Workers Whose Average Monthly Salary Is 2,290 Yuan ($374.09) | work=International Business Times |date=28. 5. 2013.| accessdate=}}</ref>
 
Во Кина постојат повеќе од 160 градови со преку милион жители,<ref>{{cite news|title=China's urban explosion: A 21st century challenge| url = http://www.cnn.com/2012/01/20/world/asia/china-florcruz-urban-growth/index.html| publisher = CNN|date=20. 1. 2012.| accessdate=}}</ref> меѓу кои и седум мегалополиси (градови со повеќе од десет милиони жители) [[Чунгкинг]], [[Шангај]], [[Пекинг]], [[Гуангџоу]], [[Тјенцин]], [[Шенџен]] и [[Вухан]].<ref>{{cite news|title=China's mega city: the country's existing mega cities| url = http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/8278325/Chinas-mega-city-the-countrys-existing-mega-cities.html| newspaper = The Telegraph|date=24. 1. 2011.| location = London}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.npr.org/2012/08/07/158352562/wu-where-opportunities-shift-to-chinas-new-cities | title = Wu-Where? Opportunity Now In China's Inland Cities |date=7. 8. 2012. | agency=NPR}}</ref> Се проценува дека до 2025 година во Кина ќе постојат повеќе од 221 град со преку милион жители.<ref name="McKinseyUrbanBillion" /> Заради големиот број луѓе кои ''флуктуираат'' т.е. мигранти, тешко е прецизно да се спроведе попис на населението во градовите.<ref name="Ref_abce">Francesco Sisci. "China's floating population a headache for census". ''The Straits Times''. 22 September 2000.</ref>
 
{{Најголеми градови во Кина}}
Ред 326 ⟶ 324:
 
{{Нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Кина|*]]
[[Категорија:Држави во Азија]]