Центрипетална сила: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ознаки: Мобилно уредување Мобилно семрежно уредување
с Јазична исправка, replaced: Радиусот → Полупречникот, радиусот → полупречникот (3) using AWB
Ред 1:
{{Classical mechanics}}
'''Центрипеталната сила'''(од Латински ''centrum'' „центар“ и ''petere''„да бара“<ref>{{cite book |title=A new universal etymological, technological and pronouncing dictionary of the English language: embracing all terms used in art, science, and literature, Volume 1 |first1=John |last1=Craig |publisher=Harvard University |year=1849 |page=291 |url=https://books.google.com/books?id=0nxBAAAAYAAJ}} [https://books.google.com/books?id=0nxBAAAAYAAJ&pg=PA291 Extract of page 291]</ref>) — [[Сила|сила]] која предизвикува телото да следи закривена патека. Насоката е секогаш ортогонална на движењето на телото и кон неподвижната точка во [[Оскулационен круг|центарот на на закривеноста]]. [[Исак Њутн]] ја опишал како „сила од која телата се присилени,
или на било кој начин тежнеат кон една точка во центарот“<ref>{{cite book|last=Newton|first=Isaac|title=The principia : mathematical principles of natural philosophy|year=2010|publisher=Snowball Pub.|location=[S.l.]|isbn=978-1-60796-240-3|pages=10}}</ref>. Во Њутновата механика, гравитацијата ја обезбедува центрипеталната сила потребна за астрономските орбити.
 
Еден најчест пример кој ја вклучува центрипеталната сила е случајот во кој тело се движи со постојана брзина по кружна патека. Центрипеталната сила е насочена ортогонално на движењето и по должината на радиусотполупречникот кон центарот на кружната патека.<ref name=Hibbeler>{{cite book |title=Engineering Mechanics: Dynamics |author=Russelkl C Hibbeler |url=https://books.google.com/?id=tOFRjXB-XvMC&pg=PA131 |page=131 |chapter=Equations of Motion: Normal and tangential coordinates |isbn=0-13-607791-9 |year=2009 |edition=12 |publisher=Prentice Hall}}</ref><ref name=Tipler0>{{cite book |title=Physics for scientists and engineers |page=129 |author1=Paul Allen Tipler |author2=Gene Mosca |url=https://books.google.com/?id=2HRFckqcBNoC&pg=PA129 |isbn=0-7167-8339-8 |edition=5th |publisher=Macmillan |year=2003 }}
</ref> Математичкиот опис е добиен во 1659 од од Холандскиот физичар [[Кристијан Хајгенс]]<ref>
{{cite book | url = https://books.google.com/books?id=d04Cax7KMfcC&pg=PA194 | title = Theoretical and Applied Mechanics |editor1=P. Germain |editor2=M. Piau |editor3=D. Caillerie | publisher = Elsevier | year = 2012 | isbn = 9780444600202 }}</ref>
Ред 29:
| page = 63
| url = https://books.google.com/?id=4BMPAAAAYAAJ&pg=PA63&dq=centripetal-force+osculating-circle
}}</ref> Брзината на формулата е на квадрат,па двапати по брзината на која и е потребна четирипати по силата.Обратниот однос со радиусотполупречникот од искривувањето покажува дека половина од радијално растојание бара два пати од силата.Оваа сила е исто така, понекогаш напишана е во однос на аголна брзина ''w'' на објектот околу центарот на кругот, во врска со површната брзина со формулата.
 
: <math>v = \omega r</math>
Ред 41:
: <math>\omega = \frac{2\pi}{T} \,</math>
 
равенката станува
 
: <math>F = m r \left(\frac{2\pi}{T}\right)^2.</math><ref>{{cite web|last=Colwell|first=Catharine H.|title=A Derivation of the Formulas for Centripetal Acceleration|url=http://dev.physicslab.org/Document.aspx?doctype=3&filename=CircularMotion_CentripetalAcceleration.xml|work=PhysicsLAB|accessdate=31 July 2011}}</ref>
Ред 103:
Да претпоставиме подеднакви кружни движења, кои бараат три работи.
1.Објектот се движи само во круг.
2.РадиусотПолупречникот на кругот r не се менува на време.
3.Објектот се движи со константна аголна брзина \omega околу кругот.Затоа, \theta = \omega t каде t време.
 
Ред 117:
:: <math> \textbf{a} = - \omega^2 \textbf{r}. </math>
 
негативнoтo (-) покажува дека забрзувањето е насочено кон центарот на кругот (наспроти радиусотполупречникот), па затоа се нарекува "центрипеталната" (т.е. "центар-бараат"). Додека предметите природно го следат вистинскиот пат (поради инерција), оваа центрипетално забрзување опишува кружни патеки на движење предизвикано од центрипетална сила.
 
=== Изведување со употреба на вектори ===
Ред 148:
 
: <math> \mathbf{a} \times \left ( \mathbf{b} \times \mathbf{c} \right ) = \mathbf{b} \left ( \mathbf{a} \cdot \mathbf{c} \right ) - \mathbf{c} \left ( \mathbf{a} \cdot \mathbf{b} \right ) \ .</math>
 
 
Примена на формулата Лагранж со забелешката дека Ω • r (t) = 0 за секој пат