Post Office Protocol: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
ZociM (разговор | придонеси)
нова страница
 
с Правописна исправка, replaced: серверот → опслужувачот (9) using AWB
Ред 1:
{{викификација}}
 
'''Post Office Protocol''' ('''POP''') е [[Интернет стандард]] [[Комуникациски протокол|протокол]] на [[апликациско ниво|апликациско ниво]] употребуван од корисниците на [[Електронско писмо|електронска пошта]] за да добијат електронска порака од оддалечен [[Message transfer agent|сервер]] преку [[Internet protocol suite|TCP/IP]] конекција.<ref name="Network+ Guide to Networks">{{cite book | last = Dean | first = Tamara | title = Network+ Guide to Networks | publisher = Delmar | year = 2010 | location = | page = 519 | url = http://books.google.com/books?id=UD0h_GqgbHgC&printsec=frontcover&dq=network%2B+guide+to+networks&hl=en&src=bmrr&ei=hMnATfmmA8j00gGMsOC2Cg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CE8Q6AEwAA#v=onepage&q&f=false}}</ref> POP и [[IMAP]] (Internet Message Access Protocol) се двата најраспространети [[Интернет]] стандардни протоколи за пристап до електронска пошта.<ref name="Red Hat">{{cite book | last = Komarinski | first = Mark | title = Red Hat Linux System Administration Handbook | publisher = Prentice Hall | year = 2000 | location = | page =179 | url = http://books.google.com/books?id=UD0h_GqgbHgC&printsec=frontcover&dq=network%2B+guide+to+networks&hl=en&src=bmrr&ei=hMnATfmmA8j00gGMsOC2Cg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CE8Q6AEwAA#v=onepage&q&f=false}}</ref> Речиси сите емаил корисници и [[Server(computing)|сервери]] ги поддржуваат и двата протоколи. POP има неколку верзии, од кои верзијата 3 (POP3) е стандардна. Повеќето [[webmail]] сервис провајдери како [[Gmail]] and [[Yahoo! Mail|Yahoo]] имаат и IMAP и POP3.
 
 
'''Post Office Protocol''' ('''POP''') е [[Интернет стандард]] [[Комуникациски протокол|протокол]] на [[апликациско ниво|апликациско ниво]] употребуван од корисниците на [[Електронско писмо|електронска пошта]] за да добијат електронска порака од оддалечен [[Message transfer agent|сервер]] преку [[Internet protocol suite|TCP/IP]] конекција.<ref name="Network+ Guide to Networks">{{cite book | last = Dean | first = Tamara | title = Network+ Guide to Networks | publisher = Delmar | year = 2010 | location = | page = 519 | url = http://books.google.com/books?id=UD0h_GqgbHgC&printsec=frontcover&dq=network%2B+guide+to+networks&hl=en&src=bmrr&ei=hMnATfmmA8j00gGMsOC2Cg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CE8Q6AEwAA#v=onepage&q&f=false}}</ref> POP и [[IMAP]] (Internet Message Access Protocol) се двата најраспространети [[Интернет]] стандардни протоколи за пристап до електронска пошта.<ref name="Red Hat">{{cite book | last = Komarinski | first = Mark | title = Red Hat Linux System Administration Handbook | publisher = Prentice Hall | year = 2000 | location = | page =179 | url = http://books.google.com/books?id=UD0h_GqgbHgC&printsec=frontcover&dq=network%2B+guide+to+networks&hl=en&src=bmrr&ei=hMnATfmmA8j00gGMsOC2Cg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CE8Q6AEwAA#v=onepage&q&f=false}}</ref> Речиси сите емаил корисници и [[Server(computing)|сервери]] ги поддржуваат и двата протоколи. POP има неколку верзии, од кои верзијата 3 (POP3) е стандардна. Повеќето [[webmail]] сервис провајдери како [[Gmail]] and [[Yahoo! Mail|Yahoo]] имаат и IMAP и POP3.
 
==Преглед==
POP поддржува едноставни превземи-и-избриши барања за пристап до поштенските сандачиња на далечина. Иако повеќето POP клиенти имаат опција да го напуштат маилот или серверотопслужувачот по превземањето, емаил корисниците кои користат POP обично се поврзуваат, ги превземаат сите пораки, ги зачувуваат на компјутерот на корисникот како нови пораки, ги бришат од серверотопслужувачот и потоа се исклучуваат. Други протоколи, особено IMAP, ([[Internet Message Access Protocol]]) обезбедуваат покомплетен и покомплексен далечински пристап до електронското сандаче. Многу емаил корисници за добивање на пораки го поддржуваат POP како и IMAP; но, сепак, помалку [[Internet Service Provider]]s (ISPs) поддржуват IMAP.{{dubious|Fewer Internet Service Providers support IMAP?|reason=Probably no longer true, especially now that a few years have passed since this statement was written.|date=September 2013}}
 
POP3 серверотопслужувачот слуша на [[List of TCP and UDP port numbers|добро-познатата порта]] 110. [[encryption|Криптираната]] комуникација за POP3 е или побарана по иницирање на протоколот, користејќи [[STARTTLS|STLS]] команди, ако ги поддржува, или од POP3S, кој се конектира на серверотопслужувачот користејќи го [[Transport Layer Security]] (TLS) или [[Secure Sockets Layer]] (SSL) на добро-познатата TCP порта 995.
 
Пораки кои му се достапни на корисникот се утврдуваат кога POP сесијата го отвара поштенското сандаче, и се идентификуваат од бројачот на пораки, локално, во таа сесија, или по можност, од единствен идентификатор доделен на поракта од страна на POP серверотопслужувачот. Овој единствен идентификатор е посотјан и единствен за поштенското сандаче и му дозволува на корисникот пристап до истата порака во различни POP сесии. Пораката е означена за бришење од бојачот на пораки. Кога корисникот ќе ја исклучи сесијата, поракта означена за бришење е отстранета од поштенското сандаче.
 
==Историја==
Ред 17 ⟶ 15:
POP2 е назначен на [[List of TCP and UDP port numbers|добро познатата порта]] 109.
 
Оригиналната POP3 спецификација поддржувала само некриптирани КОРИСНИК/ЛОЗИНКА најавувачки механизми или Berkeley .rhosts пристап. POP3 моментално поддржува неколку методи на автентикација за да обезбеди различни нивоа за заштита од нелегитимен пристап до електронската пошта на корисникот. Повеќето од нив се обезбедени од проширените механизми на POP3. POP3 клиентите поддржуваат [[Simple Authentication and Security Layer|SASL]] методи за автентикација преку AUTH екстензијата.
 
RFC 1460 го воведе APOP во основниот протокол. APOP е протокол кој користи [[MD5]] [[cryptographic hash function|функција за криптирање]] обидувајќи се да се избегнат повторени напади и откривање на [[shared secrets | споделени тајни]]. Клиентите го имплементираат APOP преку [[Mozilla Thunderbird]], [[Opera Mail]], [[Eudora (e-mail client)|Eudora]], [[KMail]], [[Novell Evolution]], RimArts' [[Becky!]],<ref>{{ja icon}}, [http://journal.mycom.co.jp/special/2001/onlinenote/005.html (Becky! tutorial)], 2001/04/26</ref> [[Windows Live Mail]], PowerMail, [[Mail (application)|Apple Mail]] и [[Mutt (e-mail client)|Mutt]].
 
Имало неформален предлог за ''"POP4"'' спецификација, дополнет со работна сервер имплментација. Овој предложен ''"POP4"'' додава основно управување со директориумите, повеќекратна поддршка на пораките, позната и како управување со порака и знаменце, овозможувајќи лесен протокол кој поддржува некои познати MAP карактеристики кои му недостасуваат на POP3. Меѓутоа, заедничко со IMAP им е вградувањето посебен модел на поштенско сандаче во комуникацискиот протокол, кој, иако им е заеднички, не е универзален. Не беше забележан напредок кај предложениот ''"POP4"'' до 2003.<ref>{{cite web
Ред 29 ⟶ 27:
==Екстензии==
Проширениот механизам беше предложен во RFC 2449. RFC не ги поттикнува проширувањата, туку потврдува дека улогата на POP3 е да обезбеди едноставни превземи-и-избриши опции во ракувањето со поштенското сандаче.
Со команадата CAPA се листаат екстензиите кои се нарекуваат способности. Опционалните команди се вклучени во иницијалното множество на способности, освен тоа не важи за APOP. Водејќи се по ESMTP (RFC 5321), способностите кои започнуваат со Х, означуваат локални способности.
 
=== STARTTLS ===
Ред 35 ⟶ 33:
 
=== SDPS ===
[[Demon Internet]] воведува екстензии кај POP3 кои овозможуват повеќе кориснички сметки на домен, и познат е како ''Standard Dial-up POP3 Service'' (SDPS).<ref>[http://e.demon.net/helpdesk/producthelp/mail/sdps-tech.html/ Demon Online Help Centre]. E.demon.net (2013-01-23). Retrieved on 2013-07-17.</ref> За да се пристапи до една сметка, корисничкото име го вклучува името на серверотопслужувачот(hostname), на пример: ''john@hostname'' или ''john+hostname''.
 
Google Apps го користат [http://mail.google.com/support/bin/answer.py?answer=34383 истиот метод.]
Ред 51 ⟶ 49:
<span style="color:red;">S: <чекај за конекција на TCP порта 110></span>
C: <отвори конекција></span>
<span style="color:blue;">S: +OK POP3 серверотопслужувачот е спремен <1896.697170952@dbc.mtview.ca.us></span>
C: APOP mrose c4c9334bac560ecc979e58001b3e22fb</span>
<span style="color:blue;">S: +OK mrose's поштенското сандаче има 2 пораки (320 октети)</span>
Ред 69 ⟶ 67:
C: RETR 2</span>
<span style="color:blue;">S: +OK 200 октети</span>
<span style="color:blue;">S: <POP3 серверотопслужувачот испраќа порака 2></span>
<span style="color:blue;">S: .</span>
C: DELE 2</span>
<span style="color:blue;">S: +OK поракта 2 е избришана</span>
C: QUIT</span>
<span style="color:blue;">S: +OK dewey POP3 серверотопслужувачот се исклучува(сандачето е празно)</span>
C: <затвори конекција></span>
<span style="color:red;">S: <чекај за нова конекција></span>
Ред 87 ⟶ 85:
==Сервер имплементации==
<!-- If it doesn't have a Wikipedia article, DON'T ADD IT! Thank you. -->
* [[Apache James|Apache James]]
* [[Citadel/UX]]
* [[Courier Mail Server]]
Ред 102 ⟶ 100:
* [[UW IMAP]]
* [[WinGate]]
* [[Zimbra|Zimbra]]
 
==(RFCs)==