Ниобиум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Појава: clean up, replaced: language=Portuguese → language=pt (2) using AWB
с →‎Појава: правописна исправка, replaced: сеуште → сè уште using AWB
Ред 68:
Ниобиум се проценува дека е 34-ти [[Застапеност на хемиските елементи во Земјината кора|најчест елемент во Земјината кора]] , со 20 &nbsp; ppm .<ref>{{Наведена книга|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=John|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=Oxford, England|pages=283–286|chapter=Niobium}}</ref> Некои мислат дека изобилството на Земјата е многу поголемо и дека високата густина на елементите го концентрирала во јадрото на Земјата.<ref name="patel">{{Наведено списание|last=Patel|first=Zh.|last2=Khul'ka K.|date=2001|title=Niobium for Steelmaking|journal=Metallurgist|volume=45|issue=11–12|pages=477–480|doi=10.1023/A:1014897029026}}</ref> Слободниот елемент не е пронајден во природата, но ниобиум се јавува во комбинација со други елементи во минералите.<ref name="Nowak">{{Наведено списание|last=Nowak, Izabela|last2=Ziolek, Maria|date=1999|title=Niobium Compounds: Preparation, Characterization, and Application in Heterogeneous Catalysis|journal=Chemical Reviews|volume=99|issue=12|pages=3603–3624|doi=10.1021/cr9800208|pmid=11849031}}</ref> Минералите што содржат ниобиум често содржат и тантал. Примерите вклучуваат колумбит (Fe, Mn) (Nb, Ta) <sub>2</sub> O <sub>6</sub> ) и колумбит-танталит (или ''coltan'' , (Fe, Mn) (Ta, Nb) <sub>2</sub> O <sub>6</sub> ).<ref name="ICE">{{Наведено списание|last=Soisson, Donald J.|last2=McLafferty, J. J.|last3=Pierret, James A.|date=1961|title=Staff-Industry Collaborative Report: Tantalum and Niobium|journal=Industrial and Engineering Chemistry|volume=53|issue=11|pages=861–868|doi=10.1021/ie50623a016}}</ref> Колумбит-танталитните минерали (најчести видови се колумбит- (Fe) и танталит- (Fe), каде што "- (Fe)" е суфиксот на Левинсон, кој известува за преовладувањето на железото над други елементи како манганот <ref><div> https://www.mindat.org/min-1514.html </div></ref><ref><div> https://www.mindat.org/min-1530.html </div></ref><ref name="elementsmagazine.org"><div> http://elementsmagazine.org/archives/e4_2/e4_2_dep_mineralmatters.pdf </div></ref><ref name="nrmima.nrm.se"><div> http://nrmima.nrm.se/ </div></ref> ) најчесто се наоѓаат како помошни минерали во упадите на [[пегматит]] и во алкалните интрузивни карпи. Помалку чести се ниобатите на [[калциум]] , [[ураниум]] , [[ториум]] и ретки земјени елементи . Примери за такви ниобати се пирохлор ((Na, Ca) <sub>2</sub> Nb <sub>2</sub> O <sub>6</sub> (OH, F)) (сега е име на група, со релативно чест пример, на пример, флуоркалциопирохлор <ref><div> https://www.mindat.org/min-3316.html </div></ref><ref><div> https://www.mindat.org/min-40341.html </div></ref><ref name="elementsmagazine.org"/><ref name="nrmima.nrm.se"/><ref><div> http://rruff.info/uploads/AM62_403.pdf </div></ref> ) и еуксенит (правилно именуван еуксенит (Y) <ref><div> https://www.mindat.org/min-1425.html </div></ref><ref name="elementsmagazine.org"/><ref name="nrmima.nrm.se"/> ) ((Y, Ca, Ce, U, Th) (Nb, Ta, Ti) <sub>2</sub> O <sub>6</sub> ). Овие големи депозити на ниобиум се пронајдени поврзани со карбонатити ( карбонат - [[силикат]]ни [[Магматска карпа|магнетни карпи]] ) како составен дел на пирохлорот.<ref name="Pyrochlore">{{Наведено списание|last=Lumpkin|first=Gregory R.|last2=Ewing, Rodney C.|date=1995|title=Geochemical alteration of pyrochlore group minerals: Pyrochlore subgroup|url=http://www.minsocam.org/msa/AmMin/TOC/Articles_Free/1995/Lumpkin_p732-743_95.pdf|journal=American Mineralogist|volume=80|issue=7–8|pages=732–743|bibcode=1995AmMin..80..732L|doi=10.2138/am-1995-7-810}}</ref>
 
Трите најголеми рудници на пирохлор, два во Бразил и еден во Канада, беа пронајдени во 1950-тите и сеуштесè уште се главни производители на концентрати на ниобиум минерали.<ref name="Gupta">{{Наведена книга|title=Extractive Metallurgy of Niobium|last=Gupta|first=C. K.|last2=Suri, A. K.|date=1994|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-6071-8|pages=1–16}}</ref> Најголем депозит е домаќин во упад на карбонат во Aракса , државата [[Минас Жераис]] , Бразил, во сопственост на CBMM ( [[Companhia Brasileira de Metalurgia e Mineração]] ); другиот активен бразилски депозит се наоѓа во близина на [[Catalão|Каталоан]] , држава [[Гојас]] , а е во сопственост на [[China Molybdenum|Кина молибден]] , која исто така, била домаќин на упад на карбонат.<ref name="tesla">{{Наведена мрежна страница|url=http://tesla.desy.de/new_pages/TESLA_Reports/2001/pdf_files/tesla2001-27.pdf|title=Niob für TESLA|last=Kouptsidis|first=J.|last2=Peters, F.|publisher=Deutsches Elektronen-Synchrotron DESY|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20081217100548/http://tesla.desy.de/new_pages/TESLA_Reports/2001/pdf_files/tesla2001-27.pdf|archive-date=17 December 2008|dead-url=yes|accessdate=2 September 2008|last3=Proch, D.|last4=Singer, W.}}</ref> Заедно, овие два рудници произведуваат околу 88% од понудата во светот.<ref name="g1">{{Наведени вести|url=http://g1.globo.com/economia/negocios/noticia/2013/04/monopolio-brasileiro-do-niobio-gera-cobica-mundial-controversia-e-mitos.html|title='Monopólio' brasileiro do nióbio gera cobiça mundial, controvérsia e mitos|last=Alvarenga|first=Darlan|date=9 April 2013|work=[[G1 (website)|G1]]|access-date=23 May 2016|location=São Paulo|language=pt|trans-title=Brazilian niobium 'monopoly' brings about the world's greed, controversy, and myths}}</ref> Бразил, исто така, има голем, но сепак неискористен депозит во близина на Сао Габриел да Качеира , држава [[Амазон (сојузна држава во Бразил)|Амазонас]] , како и неколку помали депозити, особено во државата [[Рораима]] .<ref name="g1" />
 
Третиот најголем производител на ниобиум е рудникот [[Niobec|Ниобек]] , во кој се наоѓа во карбонат, во [[Saint-Honoré, Quebec|Сен-Оноре]] , во близина на [[Chicoutimi|Чикутими]] , Квебек, Канада, во сопственост на [[Magris Resources]] .<ref name="niobec-magris">{{Наведена изјава за печат}}</ref> Таа произведува помеѓу 7% и 10% од понудата во светот.<ref name="tesla">{{Наведена мрежна страница|url=http://tesla.desy.de/new_pages/TESLA_Reports/2001/pdf_files/tesla2001-27.pdf|title=Niob für TESLA|last=Kouptsidis|first=J.|last2=Peters, F.|publisher=Deutsches Elektronen-Synchrotron DESY|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20081217100548/http://tesla.desy.de/new_pages/TESLA_Reports/2001/pdf_files/tesla2001-27.pdf|archive-date=17 December 2008|dead-url=yes|accessdate=2 September 2008|last3=Proch, D.|last4=Singer, W.}}</ref><ref name="g1">{{Наведени вести|url=http://g1.globo.com/economia/negocios/noticia/2013/04/monopolio-brasileiro-do-niobio-gera-cobica-mundial-controversia-e-mitos.html|title='Monopólio' brasileiro do nióbio gera cobiça mundial, controvérsia e mitos|last=Alvarenga|first=Darlan|date=9 April 2013|work=[[G1 (website)|G1]]|access-date=23 May 2016|location=São Paulo|language=pt|trans-title=Brazilian niobium 'monopoly' brings about the world's greed, controversy, and myths}}</ref>
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Ниобиум