Јустин I: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с clean up, replaced: |language=Romanian → |language=ro using AWB
Ред 15:
}}
 
'''Јустин I''' ({{lang-la|Flavius Iustinus Augustus}}, {{lang-grc|Ἰουστίνος}}; 2 февруари 450 – 1 август 527) бил [[Византија|византиски]] владетел од 518 до 527. Тој се издигнал преку воените редови и последователно станал владетел и покрај фактот дека тој бил неписмен <ref name= Chapman >{{cite book |title=Studies on the Early Papacy |first=H. John |last=Chapman |publisher=Kennikat Press, [[University of Michigan]] |year=1971 |isbn=0-8046-1139-4 | page=210 }}</ref> и речиси 70 години стар во времето на наспедувањето на престолот. Неговото владеење било од големо значење за основањето на [[Јустинијанова династија|Јустинијановата династија]] од која бил дел неговиот познат внук [[Јустинијан I]] и за воспоставувањето на [[Закон|законитезакон]]ите кои го онеспособиле влијанието на старото римско благородништво. Неговата сопруга била царицата [[Ефимија (императорка)|Ефимија]].
 
== Рана кариера ==
[[Податотека:Бадеријана 01.JPG|мини|лево|250п|Поглед на ископувањата на археолошкиот локалитет [[Бадеријана]] кај селото [[Бадар|Бадер]], поранешна утврдување и роден град на Јустин I]]
Јустин бил селанец и [[Овчарство|овчар]] по професија<ref name=Cambridge>{{citation |title=The Cambridge Ancient History |first=Averil |last=Cameron |publisher=Cambridge University Press |volume=XIV: Late Antiquity: Empire and Successors |url=http://books.google.com/books?id=Qf8mrHjfZRoC&lpg=PA63&dq=Justin%20I%20%20Illyricum&lr&pg=PA63#v=onepage&q&f=false |chapter=Chapter III: Justin I and Justinian |page=63 |isbn=978-0-521-32591-2}}</ref> од областа [[Дарданија (Европа)|Дарданија]], која е дел од [[Преториска Префектура Илирикум|Префектурата Илирикум]].<ref>{{cite book |first=John |last=Binns |title=Ascetics and Ambassadors of Christ: The Monasteries of Palestine, 314–631 |url=http://books.google.com/books?id=pChoU6Ux2gYC&pg=PA11&dq=Justin+I+Dardania&lr=&sig=sak3d5BkL32-UEnxEl50rLpkL04 |publisher=Clarendon Press |year=1996}}</ref> Тој бил роден во [[Бадеријана|Бедеријана]] близу [[Скупи]] (денешно [[Скопје]], [[Република Македонија|Македонија]]).<ref name=Cambridge /><ref>{{citation |url=http://books.google.com/books?id=ugUaAAAAMAAJ&q=Justin+I++Bederiana+Nis&dq=Justin+I++Bederiana+Nis&lr=&pgis=1 |title=The Encyclopedia Americana |publisher=Grolier Incorporated |year=1989 |page= 244 |volume=Volume 16}}</ref> Тој бил од дако-римско или илиро-римско потекло,<ref name=autogenerated2>{{cite book |first=Ion I. |last=Russu |title=Elementele traco-getice în Imperiul Roman și în Byzantium |volume=veacurile III-VII |publisher=Editura Academiei R. S. România |year=1976 |page=95 |language=Romanianro}}</ref><ref>{{cite book |first=Velizar |last=Iv Velkov |title=Cities in Thrace and Dacia in Late Antiquity: (studies and Materials) |publisher=University of Michigan |year=1977 |page=47}}</ref><ref>{{cite book |first=Robert |last=Browning |title=Justinian and Theodora |publisher=Gorgias Press LLC |year=2003 |isbn=1-59333-053-7 |page=23}}</ref><ref>{{cite book |first=Scott Fitzgerald |last=Johnson |title=Greek Literature in Late Antiquity |publisher=Ashgate Publishing |year=2006 |isbn=0-7546-5683-7 |page=166}}</ref><ref>''The Secret History of Procopius'' tr. by Richard Atwater, 1927 p. 73.</ref><ref>''Count Marcellinus and His Chronicle'' by Brian Croke, p.75</ref><ref>''Justin the First: an introduction to the epoch of Justinian the Great'' by Aleksandr Aleksandrovich Vasilʹev , p.43</ref><ref>''Empires of Faith: The Fall of Rome to the Rise of Islam, 500-700'' , by Peter Sarris, p. 135</ref><ref>''The Oxford Handbook of Late Antiquity'' by Scott Johnson, p.423</ref> и никогаш не научил да зборува повеќе од обичниот грчки јаик, како неговите придружници и роднини (Цимарх, Дитивист, Борајд, Бигленица, Сабациј и др.).<ref name=autogenerated2 /><ref>{{cite book |first=James Allan Stewart |last=Evans |title=The Age of Justinian: The Circumstances of Imperial Power |title=Routledge |year=1996 |isbn=0-415-23726-2 |page=96}}</ref> Неговата сестра Вигиланција (родена окулу 455) се омажила со Сабациј и имале две деца: [[Јустинијан I]] (роден 483) и [[Вигиланција]] (родена окулу 490), којашто се омажила со Дулкизим и им се родила [[Прајекта]] (родена окулу 520), којашто се омажила со сенаторот Ареобинд и [[Јустин II]] (роден окулу 520).
 
Како тинејџер, тој и двајца придружници избегале од барбарска инвазија, земајќи засолниште во [[Константинопол]] без да поседуваат ништо повеќе од искинатите алишта на нивните грбови и торба леб. Јустин набргу се придружил на војската и поради неговата способност се издигнал до генерал под раководство на владетелот [[Анастасиј I (владетел)|Анастасиј I]]. До моментот на смртта на Анастасиј I во 518, тој бил на влијателната позиција „комес ексубиторум“, командант на кралската гарда..<ref>{{cite book |title=The Later Roman Empire, 284–602: A Social, Economic, and Administrative Survey |last=Jones |first=A.H.M. |year=1986 |publisher=JHU Press |location=Baltimore |isbn=0-8018-3353-1 |url=http://books.google.com/books?id=IiLtO4ZvTdEC&pg=PA658&lpg=PA658&dq=%22Comes+Excubitorum%22&source=web&ots=M8RQICB-bx&sig=G9M65aWE48v0hi8xJbRy2Ay3OJU&hl=en&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result |pages=658}}</ref>
Ред 35:
 
== Доцни години ==
Подоцнежните години од владеењето на Јустин биле обележани со судири помеѓу империјата, [[Остроготи|Остроготите]]те и [[Персија|Персијците]]. Во 536, Јустиновото здравје почнало да се влошува и формално го прогласил Јустинијан за ковладетел и на 1 април 527 како негов наследник. На 1 август истата година, Јустин умрел и бил наследен од [[Јустинијан]].
 
== Наследство ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Јустин_I