Кобалт: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
с clean up, replaced: language=German → language=de using AWB
Ред 2:
'''Кобалт''' е [[хемиски елемент]] со симбол '''Co''' и атомски број 27. Како никел, кобалт е застапен во Земјината кора само во хемиски комбинирана форма, освен за малите депозити кои се наоѓаат во легури на природно [[метеорско железо]]. Слободниот елемент, произведен со редуктивно [[топење]] е тежок, блескав, сребрено-сив [[метал]].
 
Сините пигменти базирани на кобалт ([[кобалт син]]) се користат уште од античко време за накит и бои и за давање карактеристична сина боја на стаклото, но подоцна алхемичарите сметаа дека бојата се должи на познатиот метал [[бизмут]]. Рударите долго време го користеле името руда од [[коболд]] (германски за гоблинска руда) за некои од [[Минерал|минералитеминерал]]ите за производство на син пигмент; тие беа така именувани затоа што не беа познати метали, и испуштаа отровни гасови што содржат [[арсен]], кога се топат. Во 1735 година, било откриено дека таквите руди можат да бидат сведени во нов метал (првиот бил откриен уште од античките времиња), и тоа било крајното именување на коболдот.
 
Денес, некои кобалти се произведуваат специјално од еден од големиот број метално-блескави руди, како на пример [[кобалтит]] (Co[[Арсен|As]][[Сулфур|S]]). Сепак, елементот најчесто се произведува како нуспродукт од [[бакар]] и [[никел]]. [[Бакарен појас|Бакарниот појас]] во [[Демократска Република Конго]] (ДРК) и [[Замбија]] произведува најголемо количество на кобалт во светот. Само ДРК произведуваше повеќе од 50% од светското производство во 2016 година (123.000 тони), според [[Министерството за природни ресурси на Канада]].<ref>{{cite news|title=Electric car future spurs Cobalt rush: Swelling demand for product breathes new life into small Ontario town|author=Danielle Bochove |work=Vancouver Sun|date=November 1, 2017|agency=Bloomberg}}</ref>
 
Кобалтот првенствено се користи во производството на [[Магнетизам|магнетни]] [[Легура|легури]], легури отпорни на абење и легури со висока јачина. Соединенијата кобалт силикат и [[кобалт(II) алуминат]] (CoAl<sub>2</sub>O<sub>4</sub>, кобалт син) даваат карактеристична длабока сина боја на [[стакло]], [[керамика]], [[Мастило|мастила]], [[Боја|бои]] и [[Лак|лаковилак]]ови. Кобалтот природно се јавува како единствен стабилен [[изотоп]], кобалт-59. [[Кобалт-60]] е комерцијално важен радиоизотоп, кој се користи како [[радиотрасер]] и за производство на високо-енергетски [[Гама-зрачење|гама зраци]].
 
Кобалтот е активен центар на група [[Коензим|коензимикоензим]]и наречени [[Кобаламин|кобаламиникобаламин]]и. [[Витамин Б12|Витамин Б<sub>12</sub>]], најпознатиот пример од оваа група, е неопходен [[витамин]] за сите животни. Кобалт во неорганска форма е исто така [[микронутриент]] за [[бактерии]], [[алги]] и [[Габа|габи]].
 
== Kарактеристики ==
[[Податотека:Kobalt 13g.jpg|лево|мини|Број на електролитички рафиниран кобалт (99% чистота) отсечен од голема плоча ]]
Кобалтот е [[Феромагнет|феромагнетскиферомагнет]]ски метал со [[специфична тежина]] од 8,9. [[Кјуриева температура|Кјуриевата температура]] е 1115&nbsp;°C (2039&nbsp;°F)<ref>{{cite book|author1 =Enghag, Per|url =https://books.google.com/books?id=aff7sEea39EC&pg=PA680|title =Encyclopedia of the elements: technical data, history, processing, applications|chapter = Cobalt|page =667|date =2004|isbn =978-3-527-30666-4}}</ref>, а магнетниот момент е 1,6-1,7 [[Боров магнетон|Борови магнетони]] по [[атом]].<ref>{{cite book|author1 = Murthy, V. S. R|url = https://books.google.com/books?id=fi_rnPJeTV8C&pg=PA381|title = Structure And Properties Of Engineering Materials|chapter = Magnetic Properties of Materials|page = 381|date = 2003|isbn = 978-0-07-048287-6}}</ref> Кобалтот има [[релативна пермеабилност]] две третини од пермеабилноста на [[Железо|железотожелезо]]то.<ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=opQjaSj2yIMC&pg=PA27|page = 27|title = Electromagnetic Shielding|isbn = 978-0-470-05536-6|author1 = Celozzi, Salvatore|author2 = Araneo, Rodolfo|author3 = Lovat, Giampiero|date = 2008-05-01}}</ref> [[Метал|Металниот]]ниот кобалт се јавува во две кристалографски структури: [[Затворање на еднакви сфери|зес]] и [[Тесерален кристален систем|ткс]]. Идеалната транзициона температура помеѓу зес и ккс структурите е 450&nbsp;°C (842&nbsp;°F), но во пракса енергетската разлика помеѓу нив е толку мала што случаен пораст на двете структури е честа појава.<ref>{{cite journal|last1 = Lee|first1 = B.|last2 = Alsenz|first2 = R.|last3 = Ignatiev|first3 = A.|last4 = Van Hove|first4 = M.|last5 = Van Hove|first5 = M. A.|title = Surface structures of the two allotropic phases of cobalt|journal = Physical Review B|volume = 17|pages = 1510–1520|date = 1978|doi = 10.1103/PhysRevB.17.1510|issue = 4|bibcode = 1978PhRvB..17.1510L }}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.americanelements.com/co.html|title = Properties and Facts for Cobalt|publisher=[[American Elements]]|accessdate = 2008-09-19}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=H8XVAAAAMAAJ| page = 45|title = Cobalt|author1 = Cobalt, Centre d'Information du Cobalt, Brussels|date = 1966}}</ref>
 
Кобалтот е слабо редуцирачки метал кој е заштитен од оксидација со [[Пасивизација|пасивизационен]] [[Оксид|оксиденоксид]]ен филм. Тој е нападнат од [[Халоген|халогенихалоген]]и и [[сулфур]]. Греењето во [[Кислород|кислородоткислород]]от создава [[Кобалт(II,III) оксид|Co<sub>3</sub>O<sub>4</sub>]], којшто губи кислород на 900°С (1650 &nbsp;°F) за да се добие [[моноксид]] CoO.<ref name="HollemanAF"/> Металот реагира со [[флуор]] ([[Флуор|F<sub>2</sub>]]) на 520К за да даде [[Кобалт(III) флуорид|CoF<sub>3</sub>]]; со [[хлор]] ([[Хлор|Cl<sub>2</sub>]]), [[бром]] ([[Бром|Br<sub>2</sub>]]) и [[јод]] ([[Јод|I<sub>2</sub>]]), создавајќи еквивалентни бинарни [[Халид|халидихалид]]и. Не реагира со [[Водород|водороден гас]] ([[Водород|H<sub>2</sub>]]) или [[Азот|азотен гас]] ([[Азот|N<sub>2</sub>]]), дури и кога е загреан, но реагира со [[Бор (елемент)|бор]], [[јаглерод]], [[фосфор]], [[арсен]] и [[сулфур]].<ref>{{Housecroft3rd|page=722}}</ref> На собни температури, бавно реагира со [[минерални киселини]], и многу бавно со влажен, но не реагира со сув воздух.
 
== Соединенија ==
Ред 21:
 
=== Кислородни и халогени соединенија ===
Има неколку познати [[Оксид|оксидиоксид]]и на кобалт. Зелениот [[кобалт(II) оксид]] (CoO) има [[тесерална]] структура. Лесно се оксидизира со вода и кислород до кафеав кобалт(III) хидроксид (Co(OH)<sub>3</sub>). На температури од 600-700&nbsp;°C, CoO оксидира до синиот [[кобалт(II, III) оксид]] (Co<sub>3</sub>O<sub>4</sub>), кој има спинелна структура.<ref name=greenwood>{{Greenwood&Earnshaw2nd|pages=1117–1119}}</ref> Црниот [[кобалт(III) оксид]] (Co<sub>2</sub>O<sub>3</sub>) е исто така познат.<ref>{{cite book|page=107|title=The history and use of our earth's chemical elements: a reference guide|author=Krebs, Robert E.|edition=2nd|publisher=Greenwood Publishing Group|date=2006|isbn=0-313-33438-2}}</ref> Оксидите од кобалт се [[Антиферомагнетик|антиферомагнетици]] при ниска [[температура]]: CoO ([[Неелова температура]]: 291 K) и Co<sub>3</sub>O<sub>4</sub> (Неелова температура: 40 K), што е аналогно на [[магнетит]] (Fe<sub>3</sub>O<sub>4</sub>), со мешавина од +2 и +3 оксидациски состојби.<ref>{{cite journal|last1=Petitto|first1=Sarah C.|last2=Marsh|first2=Erin M.|last3=Carson|first3=Gregory A.|last4=Langell|first4=Marjorie A.|title=Cobalt oxide surface chemistry: The interaction of CoO(100), Co3O4(110) and Co3O4(111) with oxygen and water|url=http://digitalcommons.unl.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1021&context=chemistrylangell|journal=Journal of Molecular Catalysis A: Chemical|volume=281|pages=49–58|date=2008|doi=10.1016/j.molcata.2007.08.023}}</ref>
 
Главните [[Халоген|халкогениди]] на кобалтот ги вклучуваат црниот [[Кобалткобалт(II) сулфид|кобалт(II) сулфиди]]и, CoS<sub>2</sub>, кои усвојуваат структура слична на [[пирит]], и [[кобалт(III) сулфид]] (Co<sub>2</sub>S<sub>3</sub>).
 
=== Халиди ===
[[Податотека:Cobalt(II)-chloride-hexahydrate-sample.jpg|лево|мини|Кобалт(II) хлорид хексахидрат]]
Познати се четири [[Дихалид|дихалидидихалид]]и на кобалт(II): [[кобалт(II) флуорид]] (CoF<sub>2</sub>, розев), [[кобалт(II) хлорид]] (CoCl<sub>2</sub>, син), [[кобалт(II) бромид]] (CoBr<sub>2</sub>, зелен), [[кобалт(II) јодид]] (CoI<sub>2</sub> , сино-црна). Овие халиди постојат во анхидрирани и хидрирани форми. Додека анхидридниот дихлорид е син, хидратот е црвен.<ref name=greenwood2>{{Greenwood&Earnshaw2nd|pages=1119–1120}}</ref>
 
Редукциониот потенцијал на реакцијата Co<sup>3+</sup> + e<sup>-</sup> → Co<sub>2</sub>+ е еднаков на 1,92 V, што е повеќе од оној за [[хлор]] до хлорид, 1,36 V. Следствено, кобалт(III) и хлорид ќе резултираат со намалување на кобалт(III) на кобалт(II). Бидејќи редукциониот потенцијал за флуор да флуорид е многу висок, +2,87 V, [[кобалт(III) флуорид]] е еден од ретките едноставни стабилни кобалт(III) соединенија. Кобалт(III) флуорид, кој се користи во некои флуоринарни реакции, енергично реагира со вода.<ref name="HollemanAF"/>
 
=== Координатни соединенија ===
Како и за сите метали, молекуларните соединенија и повеќеатомските јони на кобалтот се класифицирани како [[координатни комплекси]], односно молекули или јони кои содржат кобалт поврзан со неколку [[лиганди]]. Принципите на [[електронегативност]] и [[цврстина-мекост]] на серија лиганди може да се користат за да се објасни вообичаената оксидациска состојба на кобалтот. На пример, комплексите Co<sup>+3</sup> се склони да имаат [[Амин (хемија)|амино]] лиганди. Бидејќи фосфорот е помек од азотот, фосфинските лиганди имаат тенденција да ги прикажуваат помеките Co<sup>2+</sup> и Co<sup>+</sup>, на пример трис(трифенилфосфин)кобалт(I) хлорид ((P(C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>)<sub>3</sub>)<sub>3</sub>CoCl). Повеќе електронегативниот (и потежок) оксид ќе овозможи и флуоридот да може да ги стабилизира Co<sup>4+</sup> и Co<sup>5+</sup> дериватите, на пр. цезиум хексафлуорокобалтат (Cs<sub>2</sub>CoF<sub>6</sub>) и калиум [[перкобалт]] (K<sub>3</sub>CoO<sub>4</sub>).<ref name="HollemanAF">{{cite book|author=Holleman, A. F.|author2=Wiberg, E.|author3=Wiberg, N.|title = Lehrbuch der Anorganischen Chemie|edition = 102nd|publisher = de Gruyter|date = 2007|language=Germande|isbn = 978-3-11-017770-1| pages = 1146–1152|chapter = Cobalt}}</ref>
 
[[Алфред Вернер]], прв добитник на [[Нобелова награда за хемија|Нобелова награда]] за [[координатна хемија]], работел со соединенија со [[емпириска формула]] [Co(NH<sub>3</sub>)<sub>6</sub>]Cl<sub>3</sub>. Еден од утврдените изомери беше [[кобалт(III) хексамин хлорид]]. Овој координатен комплекс, типичен Вернеров комплекс, се состои од централен атом на кобалт координиран од шест [[Амин (хемија)|амински]] ортогонални лиганди и три [[Хлорид|хлориднихлорид]]ни контрајони. Користењето хелантни [[етилендиамин]] лиганди на местото на амонијак дава [[трис(етилендиамин) кобалт(III) хлорид]] ([Co(ен)<sub>3</sub>]Cl<sub>3</sub>), што беше еден од првите [[Координатен комплекс|координатни комплекси]] кои биле решени во [[Оптичкиоптички изомер|оптички изомери]]и. Комплексот постои во две форми од "пропелер со три лопатки". Овој комплекс прв пат го изолирал Вернер како жолто-златни игли, со изглед на кристали.<ref>{{cite journal|author = Werner, A. |title = Zur Kenntnis des asymmetrischen Kobaltatoms. V|journal = [[Chemische Berichte]]|date = 1912|volume = 45|pages = 121–130|doi = 10.1002/cber.19120450116}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=9d893122U6kC&pg=PR31|pages =31–33|chapter = Early Theories of Coordination Chemistry|title = Coordination chemistry|isbn = 978-3-527-31802-5|author1 = Gispert, Joan Ribas|date = 2008}}</ref>
 
=== Органометални соединенија ===
Ред 63:
|editor3-last=Sigel
}}
</ref> Пример за еден алкилкобалтов комплекс во невообичаената +4 оксидациона состојба на кобалтот е хомолептичниот комплекс [[тетракис(1-норборнил) кобалт(IV)]] (Co (1-норб)<sub>4</sub>), транзициски метал-алкил комплекс, кој е значаен за неговата стабилност до [[Ββ-водород елиминација|β-водород елиминацијата]]та.<ref>
{{Cite journal
|last=Byrne
Ред 90:
 
== Изотопи ==
<sup>59</sup>Co е единствениот стабилен кобалтен [[изотоп]] и единствениот [[изотоп]] што постои во природата. Дваесет и два [[Радиоизотоп|радиоизотопирадиоизотоп]]и се карактеризираат; најстабилниот, [[Кобалт-60|<sup>60</sup>Co]] има [[период на полураспад]] 5,2714 години, <sup>57</sup>Co има 271,8 дена, <sup>56</sup>Co има 77,27 дена, а <sup>58</sup>Co 70,86 дена. Сите други [[Радиоактивност|радиоактивни]] изотопи на кобалтот имаат период на полураспад помал од 18 часа, а во повеќето случаи помалку од 1 секунда. Овој елемент, исто така има 4 [[Мета состојба|мета состојби]], од кои сите имаат полураспади пократки од 15 минути.<ref name="nubase">{{cite journal| last = Audi| first = G.|title = The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties| journal = Nuclear Physics A| volume = 729| pages = 3–128| publisher = Atomic Mass Data Center| date = 2003| doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001| bibcode=2003NuPhA.729....3A| last2 = Bersillon| first2 = O.| last3 = Blachot| first3 = J.| last4 = Wapstra| first4 = A. H.}}</ref>
 
Изотопите на кобалт можат да имаат [[атомска тежина]] од 50 u (<sup>50</sup>Co) до 73 u (<sup>73</sup>Co). Примарниот [[Радиоактивност|начин на распаѓање на изотопи]] со вредности на атомска единица на маса помали од вредностите на најзастапениот стабилен изотоп, <sup>59</sup>Co, е [[електронски зафат]], а примарен начин на распаѓање на изотопи со атомска маса поголема од 59 атомски единици на маса е [[Бета-распад|бета распаѓање]]. Примарните [[Распаден производ|продукти од распаѓање на изотопи]] помали од <sup>59</sup>Co се изотопите на елементот 26 ([[железо]]), а продуктитеод распаѓање на изотопи поголеми од <sup>59</sup>Co се изотопите на елементот 28 (никел).<ref name="nubase"/>
Ред 96:
== Историја ==
[[Податотека:Early blue and white ware circa 1335 Jingdezhen.jpg|лево|мини|Кинески син и бел порцелан]]
Кобалтните соединенија со векови се користеле за да се пренесе сина боја на [[стакло]], [[глазури]] и [[керамика]]. Кобалт е откриен во египетската скулптура, во персискиот накит од третиот милениум п.н.е., во урнатините на [[Помпеја]], уништени во 79 н.е., и во Кина, кои датираат од [[Танг (династија)|династијата Танг]] (618-907 година) и [[Минг (династија)|династијата Минг]] (1368-1644 година).<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/123235/cobalt-Co Cobalt], Encyclopædia Britannica Online.</ref>
 
Кобалтот се користи за боење на стакло уште од [[Бронзено време|бронзената доба]]. Ископувањето на [[бродоломот Улубурун]] даде инготи на сино стакло, фрлено во текот на 14 век п.н.е.<ref name="Pulak">
Ред 124:
</ref> Синото стакло од Египет било обоено со бакар, железо или кобалт. Најстарото стакло со кобалт-боја е од [[осумнаесеттата династија на Египет]] (1550-1292 п.н.е.). Изворот за кобалт којшто Египќаните го користеле не е познат.<ref>{{cite book|title = Ancient Egyptian Materials and Industries|first = A.|last = Lucas|publisher = Kessinger Publishing|date = 2003|isbn = 978-0-7661-5141-3|page = 217|url = https://books.google.com/?id=GugkliLHDMoC}}</ref><!--The Colour of Metal Compounds
Von Adam Bartecki, John Burgess Veröffentlicht von Taylor & Francis, 2002 ISBN 90-5699-250-3, ISBN 978-90-5699-250-7 206 Seiten
https://books.google.com/books?id=iLdPaAc75jgC-->
 
Зборот кобалт е изведен од германскиот кобалт, од [[коболд]] што значи "гоблин", суеверен термин кој се користи за руда на кобалт. Првите обиди за топење на овие руди не успеа, давајќи наместо кобалт, кобалт(II) оксид. Бидејќи основните руди на кобалтот секогаш содржат арсен, топењето на рудата го оксидира арсенот во високо токсичен и испарлив [[Арсен триоксид|арсенов оксид]], додавајќи го на озлогласеноста на рудата.<ref name="met1863" >{{cite book|isbn = 978-0-202-36361-5|pages =254–256|chapter = Cobalt|url = https://books.google.com/books?id=UyE49SzKWHIC&pg=PA254|title = Metallurgy: 1863–1963|author1 = Dennis, W. H|date = 2010}}</ref>
 
Шведскиот хемичар [[Георг Брант]] (1694-1768) е заслужен за откривање на кобалт околу 1735 година, покажувајќи дека претходно бил непознат елемент, различен од бизмут и другите метали. Брант го нарече нов "полуметал".<ref>Georg Brandt first showed cobalt to be a new metal in: G. Brandt (1735) "Dissertatio de semimetallis" (Dissertation on semi-metals), ''Acta Literaria et Scientiarum Sveciae'' (Journal of Swedish literature and sciences), vol. 4, pages 1–10.<br />See also: '''(1)''' G. Brandt (1746) "Rön och anmärkningar angäende en synnerlig färg—cobolt" (Observations and remarks concerning an extraordinary pigment—cobalt), ''Kongliga Svenska vetenskapsakademiens handlingar'' (Transactions of the Royal Swedish Academy of Science), vol. 7, pp. 119–130; '''(2)''' G. Brandt (1748) "Cobalti nova species examinata et descripta" (Cobalt, a new element examined and described), ''Acta Regiae Societatis Scientiarum Upsaliensis'' (Journal of the Royal Scientific Society of Uppsala), 1st series, vol. 3, pp. 33–41; '''(3)''' James L. Marshall and Virginia R. Marshall (Spring 2003) [https://web.archive.org/web/20100703175508/http://www.chem.unt.edu/Rediscovery/Riddarhyttan.pdf "Rediscovery of the Elements: Riddarhyttan, Sweden"]. ''The Hexagon'' (official journal of the [[Alpha Chi Sigma]] fraternity of chemists), vol. 94, no. 1, pages 3–8.</ref><ref name="Wang">
Ред 141:
|bibcode = 2006JOM....58j..47W
}}
</ref> Тој покажал дека соединенијата од кобалт се извор на сина боја кај стаклото, што претходно му се припишува на [[Бизмут|бизмутотбизмут]]от пронајден со кобалт. Кобалт стана првиот метал што бил откривен после предисторискиот период. Сите други познати метали (железо, бакар, сребро, злато, цинк, жива, калај, олово и бизмут) немале регистрирани откривачи.<ref name="Weeks">{{cite journal|last1 = Weeks|first1 = Mary Elvira|authorlink1=Mary Elvira Weeks|title = The discovery of the elements. III. Some eighteenth-century metals|journal = Journal of Chemical Education|volume = 9|page = 22|date = 1932|doi = 10.1021/ed009p22|bibcode = 1932JChEd...9...22W }}</ref>
 
Во текот на 19-тиот век, значителен дел од светското производство на [[кобалт син]] (боја составена од кобалтни соединенија и алуминиум) и [[Кобалт стакло|смалт]] ([[кобалт стакло]] во прав за употреба во керамика и сликарство) беше спроведена на норвешкиот [[Бларфарвеверкет]].<ref>{{cite book|author=Ramberg, Ivar B. |title=The making of a land: geology of Norway|url=https://books.google.com/books?id=rMVNE0F2SckC&pg=PA98|accessdate= 2011-04-30 |date=2008 |publisher=Geological Society |isbn=978-82-92394-42-7|pages=98–}}</ref><ref>{{cite book|author=Cyclopaedia|title=Cyclopædia of useful arts & manufactures|editor=C. Tomlinson. 9 divs|url=https://books.google.com/books?id=w_cGAAAAQAAJ&pg=PA400|accessdate= 2011-04-30 |date=1852|pages=400–}}</ref><!--http://www.ingentaconnect.com/content/maney/aes/2001/00000110/00000002/art00004 https://books.google.com/books?id=rMVNE0F2SckC&pg=PA98 https://books.google.com/books?id=a6hTAAAAMAAJ https://books.google.com/books?id=UyE49SzKWHIC&pg=PA255--> Првите рудници за производство на смалт во 16 век се наоѓале во Норвешка, Шведска, [[Саксонија]] и Унгарија. Со откривањето на кобалтовата руда во [[Нова Каледонија]] во 1864 година, рударството на кобалт во Европа се намалило. Со откривањето на руда наоѓалишта во [[Онтарио]], Канада во 1904 година и откривањето на уште поголеми депозити во [[Катанга|покраината Катанга]] во [[Демократска Република Конго|Конго]] во 1914 година, рударските операции повторно започнаа.<ref name="met1863"/> Кога [[конфликтот Шаба]] започна во 1978 година, рудниците за бакар во провинцијата Катанга речиси го прекинаа производството.<ref name="USGSnonfuel">{{cite web|url = http://pubs.usgs.gov/circ/2007/1294/paper1.html|title = Global Nonfuel Mineral Resources and Sustainability |first1 = Friedrich-Wilhelm|last1 = Wellmer|first2 = Jens Dieter|last2 = Becker-Platen|publisher = United States Geological Survey}}</ref><!--<ref>{{cite journal|last1 = Sibley|first1 = Scott F.|title = Cobalt: a strategic and critical resource for industrialized nations, supplied by developing nations|journal = Natural Resources Forum|volume = 4|pages = 403–413|year = 1980|doi = 10.1111/j.1477-8947.1980.tb00998.x|issue = 4}}</ref><ref>{{cite journal|last1 =Mangold|first1 =Peter|title =Shaba I and Shaba II|journal =Survival|volume =21|pages =107–115|year =1979|doi =10.1080/00396337908441815|issue =3}}</ref>--><ref name="glres">{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=Xpypu9qqDncC&pg=PA75|isbn = 978-0-19-829104-6|pages = 75–78|chapter = cobalt|title = Global resources and international conflict: environmental factors in strategic policy and action|author1 = Westing, Arthur H|author2 = Stockholm International Peace Research Institute|date = 1986}}</ref><!--<ref>{{cite journal|last1 =F.-W.|first1 =Wellmer|last2 =J.|first2 =Becker-Platen|title =Sustainable development and the exploitation of mineral and energy resources: a review|journal =International Journal of Earth Sciences|volume =91|pages =723–745|year =2002|doi =10.1007/s00531-002-0267-x|issue =5|bibcode = 2002IJEaS..91..723W }}</ref>--> Овој конфликт имаше помало влијание врз светската економија на кобалт од очекуваното: кобалтот е редок метал, пигментот е многу токсичен, и индустријата веќе воспостави ефикасни начини за рециклирање на материјалите од кобалтот. Во некои случаи, индустријата можеше да се смени до алтернативи без кобалт.<ref name="USGSnonfuel"/><ref name="glres"/>
 
Во 1938 година, Џон Живоуд и [[Глен Т. Себорг]] го откриле радиоизотопот [[кобалт-60]].<ref>{{cite journal| last1 =Livingood| first1 =J.| last2 =Seaborg| first2 =Glenn T.| title =Long-Lived Radio Cobalt Isotopes| journal =Physical Review| volume =53| pages =847–848| date =1938| doi =10.1103/PhysRev.53.847| issue =10|bibcode = 1938PhRv...53..847L }}</ref> Овој изотоп бил користен на [[Универзитет Колумбија|Универзитетот Колумбија]] во 1950-тите за да се утврди погрешка на [[парност]] во радиоактивното [[Бета-распад|бета распаѓање]].</ref><ref>{{cite journal|url = https://pdfs.semanticscholar.org/c70d/c463a79d73a5cae734b0f53f1cd51da18628.pdf|journal =Acta Physica Polonica B|volume = 39|issue = 2|date = 2008|page = 251|title = The Downfall of Parity – the Revolution That Happened Fifty Years Ago|first =A. K.|last = Wróblewski|bibcode = 2008AcPPB..39..251W }}</ref>
 
По Втората светска војна, САД сакаа да го гарантираат снабдувањето со руда од кобалт за воена употреба (како што правеле Германците) во границите на територијата на САД. Адекватното снабдување со руда беше пронајдено во [[Ајдахо]] кај [[кањонот Блекбард]]. Компанијата "Калера рударска компанија" започна со производство кобалт.<ref>[https://books.google.com/books?id=kNwDAAAAMBAJ&pg=PA65&dq=true#v=onepage&q=true&f=true "Richest Hole In The Mountain"] ''Popular Mechanics'', May 1952, pp. 65–69.</ref>
 
== Настанување ==
Стабилната форма на кобалт се произведува во [[Супернова|супернови]] преку [[Рр-процес|р-процесот]]от.<ref>{{cite journal|bibcode = 1980SvAL....6...61P|title=Creation of the Iron-Group Elements in a Supernova Explosion|author=Ptitsyn, D. A.|author2=Chechetkin, V. M.|journal=Soviet Astronomy Letters|volume= 6|date=1980|pages=61–64}}</ref> Во Земјината кора е застапен со 0,0029%. Слободниот кобалт ([[чист метал]]) не се наоѓа на Земјата поради кислородот во атмосферата и хлорот во океаните. И двете се во изобилство во горните слоеви на Земјината кора за да го спречат создавањето на кобалт. Освен како предаден во метеорско железо, кобалт во чиста метална форма не е познат на Земјата. Елементот има средно изобилство, но природни соединенија на кобалт се бројни и сите количини на кобалтни соединенија се наоѓаат во повеќето карпи, почви, растенија и животни.
 
Во природата, кобалтот често асоцира на [[никел]]. И двете се карактеристични компоненти на [[Метеорско железо|метеорското железо]], иако кобалтот е многу помалку застапен во метеорското железо од никелот. Како и со никелот, кобалтот во метеорски железни [[Легура|легури]] е доволно добро заштитен од кислородот и влагата да остане како слободен (но легуиран) метал,<ref>{{cite journal|url=http://rruff.info/rdsmi/V35/RDSMI35_355.pdf |title=Determination of metallic iron, nickel and cobalt in meteorites |author=Nuccio, Pasquale Mario and Valenza, Mariano |year=1979 |journal=Rendiconti Societa Italiana di Mineralogia e Petrografia |volume=35 |issue=1 |pages=355–360}}</ref> иако ниту еден елемент не се гледа во таа форма во античката терестријална кора.
 
Кобалт во соединенијата се јавува во минерали на бакар и никел. Тоа е главната метална компонента која се комбинира со [[сулфур]] и арсен во сулфурен [[кобалтит]] (CoAsS), [[сафлорит]] (CoAs<sub>2</sub>), [[глаукодот]] ((Co,Fe)AsS) и [[скутерудит]] (CoAs<sub>3</sub>).<ref name="HollemanAF"/> Минералниот [[катиерит]] е сличен на [[пирит]] и се јавува заедно со [[весит]] во бакарните наоѓалишта на [[Катанга|покраината Катанга]].<ref>
{{cite journal
| title = Cattierite and Vaesite: New Co-Ni Minerals from the Belgian Kongo
Ред 164:
| url = http://www.minsocam.org/ammin/AM30/AM30_483.pdf
}}
</ref> Кога ќе стигне до атмосферата, се појавуваат атмосферски влијанија; сулфидните минерали оксидираат и формираат розов [[еритрит]] ("кобалтен поглед": [[Еритрит|Co<sub>3</sub>(AsO<sub>4</sub>)<sub>2</sub>·8H<sub>2</sub>O]]) и [[Сферокобалтит|сферокобалтитисферокобалтит]]и (CoCO<sub>3</sub>).<ref>
{{cite journal
| title = Cattierite and Vaesite: New Co-Ni Minerals from the Belgian Kongo
Ред 200:
|pmid=21556207
|pmc=3084482
}}</ref> [[Тутун|Тутунот]]от лесно ги апсорбира и акумулира [[Тешки метали|тешките метали]] како кобалт. Тие потоа се вдишуваат за време на [[Пушење|пушењетопушење]]то.<ref>
{{cite journal
|pmc=3586865|year=2012
Ред 283:
|}
[[Податотека:Cobalt OreUSGOV.jpg|лево|мини|Кобалтна руда]]
Главните руди на кобалтот се [[кобалтит]], [[еритрит]], [[глаукодот]] и [[скутерудит]], но поголем дел кобалт се добива со намалување на кобалтните [[Нуспроизвод|нуспроизводинуспроизвод]]и од никел и [[бакар]] и со [[топење]].<ref name="YB2006">{{cite web|url = http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/cobalt/myb1-2006-cobal.pdf|first = Kim B.|last = Shedd|accessdate = 2008-10-26|title = Mineral Yearbook 2006: Cobalt|publisher = United States Geological Survey}}</ref><ref name="CR2008">{{cite web|url = http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/cobalt/mcs-2008-cobal.pdf|first = Kim B.|last = Shedd|accessdate = 2008-10-26|title = Commodity Report 2008: Cobalt|publisher = United States Geological Survey}}</ref>
Од кобалт генерално се произведуваат како нус-производ, понудата на кобалт зависи во голема мера на економската остварливост на бакар и никел рударството во даден пазар. Побарувачката за кобалт е проектиран да расте 6% во 2017.<ref name=ft>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/bc8dc13c-07db-11e7-97d1-5e720a26771b|title=Cobalt’s meteoric rise at risk from Congo’s Katanga|author=Henry Sanderson |date=March 14, 2017|publisher=Financial Times | url-access=limited}}</ref>
[[Податотека:Cobalt - world production trend.svg|центар|мини|Светско производство]]
Постојат неколку начини за одвојување на кобалтот од бакар и никел, во зависност од концентрацијата на кобалтот и точниот состав на искористената [[руда]]. Еден начин е [[пенетска флотација]], во кој [[Сурфактант|сурфактантитесурфактант]]ите се врзуваат за различни компоненти на рудата, што доведува до збогатување на кобалтните руди. Последователното [[печење]] ги претвора рудите во [[кобалт сулфат]], и бакарот и железото се оксидираат до оксид. [[Ликсивијација|Ликсивијацијата]]та со вода го екстрахира сулфатот заедно со [[Арсенат|арсенатитеарсенат]]ите. Остатоците понатаму прават ликсивијација со [[сулфурна киселина]], давајќи раствор од бакар сулфат. Кобалтот, исто така, може да биде ликсивијациран од [[згура]] од топење на бакар.<ref>{{cite book|page = 347| title = ASM specialty handbook: nickel, cobalt, and their alloys| author =Davis, Joseph R.|publisher = ASM International| date = 2000| isbn = 0-87170-685-7| url = https://books.google.com/?id=IePhmnbmRWkC&dq=cobalt+copper+nickel+ore+separate}}</ref>
 
Производите од горенаведените процеси се трансформираат во кобалт оксид (Co<sub>3</sub>O<sub>4</sub>). Овој оксид е редуциран на метал со [[Алуминиотермија|алуминиотермична реакција]] или редукција со јаглерод на [[Висока температура|високи температури]].<ref name="HollemanAF"/>
Ред 375:
 
=== Легури ===
[[Суперлегура|Суперлегури]] засновани на кобалт историски го претставуваат најголемиот дел од произведениот кобалт. Температурната стабилност на овие легури ги прави погодни за турбинските сечила за [[Гасни турбини|гасни турбини]] и авионски [[Млазни мотори|млазни мотори]], иако [[Монокристал|монокристалнитемонокристал]]ните легури базирани на никел ги надминуваат нив во перформансите.<ref name="super">
{{cite book
|title = Superalloys: A Technical Guide
Ред 385:
|url = https://books.google.com/?id=vjCJ5pI1QpkC
}}
</ref> Легурите базирани на кобалт исто така се [[Корозија|корозивни]] и отпорни на абење, што ги прави, како [[Титан|титаниумоттитан]]иумот, корисни за правење ортопедски [[Имплант|имплантиимплант]]и кои престануваат со абење со текот на времето. Развојот на алуминиумски кобалтни легури отпорен на абење започна во првата деценија на 20-тиот век со [[Стелит|стелински]] легури, кои содржат [[хром]] со различни количества на волфрам и јаглерод. Легурите со хром и [[Волфрамволфрам карбид|волфрам карбиди]]и се многу тврди и отпорни на абење.<ref>{{cite book |url = https://books.google.com/books?id=6VdROgeQ5M8C&pg=PA557 |isbn = 978-0-87170-867-0|chapter = Cobalt and Cobalt Alloys |pages = 557–558 |title = Elements of metallurgy and engineering alloys |author1 = Campbell, Flake C |date = 2008-06-30}}</ref> Специјални кобалт-хром-[[молибден]] легури како [[виталиум]] се користат за [[Протеза|протетски]] делови (замена на колк и колено).<ref>{{cite journal |title = Systemic effects of implanted prostheses made of cobalt-chromium alloys |journal = Archives of Orthopaedic and Trauma Surgery |volume = 110 |issue = 2 |date = 1991 |doi = 10.1007/BF00393876 |pages = 61–74 |first = R. |last = Michel |author2 = Nolte, M. |author3 = Reich M. |author4 = Löer, F. |pmid = 2015136}}</ref> Кобалтните легури исто така се користат за [[Забна протеза|забна протеза]] како корисна замена за никел, кој може да биде алергентен.<ref>{{cite book |title = Cobalt-base Aloys for Biomedical Applications |first = John A. |last = Disegi |publisher = ASTM International |date = 1999 |isbn = 0-8031-2608-5 |url = https://books.google.com/?id=z4rXM1EnPugC |page=34}}</ref> Некои [[Брзорезни челик|брзорезни челици]], исто така, содржат кобалт за зголемена топлина и отпорност на абење. Специјални легури на алуминиум, никел, кобалт и железо, познати како [[алнико]], и на самариум и кобалт ([[Магнет од самариум-кобалт|магнет од самариум-кобалт]]) се користат во [[Магнет|постојани магнети]].<ref name="Alnico">{{cite journal |title = Reproducing the Properties of Alnico Permanent Magnet Alloys with Elongated Single-Domain Cobalt-Iron Particles |journal = Journal of Applied Physics |volume = 28 |issue = 344 |date = 1957 |doi = 10.1063/1.1722744 |first = F. E. |last = Luborsky |author2 = Mendelsohn, L. I. |author3 = Paine, T. O. |page = 344 |bibcode = 1957JAP....28..344L }}</ref> Исто така е легиран со 95% [[платина]] за накит, со што се добива легура погодна за фино лиење, што исто така е малку магнетно.<ref>{{cite journal |doi = 10.1595/147106705X24409 |title = The Hardening of Platinum Alloys for Potential Jewellery Application |date = 2005 |last1 = Biggs |first1 = T. |last2 = Taylor |first2 = S. S. |last3 = Van Der Lingen |first3 = E. |journal = Platinum Metals Review |volume = 49 |pages = 2–15}}</ref><!-- Why is this relevant? This slight magnetic effect was used in the work of [[Steven Kretchmer]] who patented the alloy and pioneered its use in platinum jewelry.<ref> {{cite journal|url = http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO2&Sect2=HITOFF&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsearch-adv.htm&r=3&f=G&l=50&d=PTXT&p=1&p=1&S1=6869567&OS=6869567&RS=6869567|author1 = U.S. Patent #6,869,567|author2 = Steven Kretchmer}} </ref>-->
 
=== Батерии ===
Ред 452:
 
=== Катализатори ===
Неколку кобалтни соединенија се оксидациски катализатори. Кобалтниот ацетат се користи за претворање на [[ксилен]] во [[Терефтална киселина|терефтална киселина]], претходник на најголемиот дел од [[Полиетилен терефталат|полиетилен терефталат]]. Типични катализатори се кобалт [[Карбоксилат|карбоксилатитекарбоксилат]]ите (познати како кобалтни сапуни). Тие исто така се користат во бои, лакови и мастила како "средства за сушење" преку оксидација на [[Масла за сушење|масла за сушење]].<ref name="WhyCo"/> Истите карбоксилати се користат за подобрување на адхезијата помеѓу челикот и гумата во челични радијални гуми. Покрај тоа, тие се користат како акцелератори во [[Полиестерна смола|полиестерна смола]].
 
Катализаторите базирани на кобалт се користат во реакции кои вклучуваат [[Јаглероден моноксид|јаглерод моноксид]]. Кобалтот е, исто така, катализатор во процесот [[Фишер-Тропшов процес|Фишер-Тропшовиот процес]] за [[хидрогенација]] на јаглерод моноксид во течни горива.<ref>
Ред 468:
|pmid=17488058
}}
</ref> [[Хидроформилација]] на [[алкени]] често користи [[Кобалткобалт октакарбонил|кобалт октакарбонилот]]от како катализатор,<ref>
{{cite journal
|author=Hebrard, Frédéric
Ред 478:
|issue=9
|pmid=19572688
}}</ref> иако често се заменува со поефикасни катализатори базирани на иридиум и родиум, на пр. [[Катива процес|Катива процесот]]от.
 
[[Хидродесулфуризација|Хидродесулфуризацијата]]та на [[Нафта|нафтатанафта]]та користи катализатор добиен од кобалт и молибден. Овој процес помага да се исчисти нафтата од нечистотии од сулфур што го попречуваат рафинирањето на течните горива.<ref name="WhyCo"/>
 
=== Пигменти и бои ===
[[Податотека:Cobalt blue flask.jpg|лево|мини|314x314пкс|Кобалтно-боено стакло]]
[[Податотека:Bristol.blue.glass.arp.750pix.jpg|мини|Кобалт син стакло]]
Пред 19 век, кобалтот главно се користел како пигмент. Се користи од средниот век за да се направи [[смалт]], сино стакло. Смалт се произведува со топење на мешавина од печени минерален [[смалтит]], [[кварц]] и [[Калиум карбонат|калиум карбонат]], што дава темно сино силикатно стакло, кое е фино мелено по производството.<ref>
{{cite book
|title = A treatise on metallurgy
Ред 511:
|jstor = 1505347
}}
</ref> Во 1780 година, [[Свен Ринман]] открил [[Кобалт зелен|кобалт зелен]], а во 1802 [[Луј Жак Тенар]] открил [[Кобалт син|кобалт син]].<ref>
{{cite journal
|title = Ueber die Bereitung einer blauen Farbe aus Kobalt, die eben so schön ist wie Ultramarin. Vom Bürger Thenard
Ред 520:
|publisher = H. Frölich|date = 1803
}} (German translation from L. J. Thénard; Journal des Mines; Brumaire 12 1802; p 128–136)
</ref> Кобалт-пигменти како што се кобалт син (кобалтен алуминат), [[Церулеан син|церулеан син]] (кобалт (II) станат), разни нијанси на кобалт зелен (мешавина од [[Кобалт (II) оксид|кобалт (II) оксид]] и [[Цинк оксид|цинк оксид]]) и кобалт виолетов ([[Кобалтен фосфат|кобалтен фосфат]]) се користат како уметнички пигменти поради нивната супериорна хроматска стабилност.<ref>
{{cite journal
|doi =10.1021/ie50143a048
Ред 549:
 
=== Радиоизотопи ===
[[Кобалт-60]] (Co-60 или <sup>60</sup>Co) е корисен како извор на гама зраци, бидејќи тие можат да бидат произведени во предвидлива количина и висока [[Радиоактивност|активност]] со бомбардирање на кобалт со [[Неутрон|неутронинеутрон]]и. Произведува [[Гама-зрачење|гама зраци]] со енергија од 1,17 и 1,33 [[Електронволт|MeV]].<ref name="nubase"/><ref>
{{cite journal
|last1 = Mandeville
Ред 566:
</ref><!-- the year of discovery would be nice https://www.jstor.org/stable/3017038 and 10.1111/j.1949-8594.1948.tb06554.x -->
 
Кобалтот се користи за [[телерадиотерапија]], за стерилизација на медицински потрошен материјал и медицински отпад, за третман на радијација на [[Храна за стерилизација|храна за стерилизација]] (ладна [[пастеризација]]),<ref>
{{cite book
|url = https://books.google.com/books?id=FpIpsqs7CRUC&pg=PA53
Ред 576:
|date = 1998
}}
</ref> [[Индустриска радиографија|индустриска радиографија]] (на пример, радиографија за интегритет на заварување), мерење на густина (на пример мерење на густината на бетон) и резервоарите за пополнување на висина на резервоарот. Металот има несреќно својство за производство на прашина, предизвикувајќи проблеми со [[Заштита од радијација|заштита од радијација]]. Кобалтот од машините за радиотерапија е сериозна опасност кога не се исфрла правилно, а една од најлошите несреќи за загадување од радијација во Северна Америка се случила во 1984 година, кога отфрлената единица за радиотерапија која содржи кобалт-60 била погрешно разложена во складиште со отпад во Хуарез, Мексико.<ref>
{{cite news
| url = https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?sec=health&res=9501E7D71338F932A35756C0A962948260
Ред 594:
|publisher = Wm. Robert Johnston
}}
</ref>
 
Кобалт-60 има радиоактивен период на полуураспад од 5,27 години. Загубата на потенцијата бара периодична замена на изворот во радиотерапијата и е една од причините зошто машините за кобалт во голема мера се заменети со [[Линеарни акцелератори|линеарни акцелератори]] во современата радиотерапија.<ref>
{{cite book
|author1=National Research Council (U.S.). Committee on Radiation Source Use and Replacement
Ред 607:
|pages=35–
}}
</ref><!--https://books.google.com/books?id=3cT2REdXJ98C&pg=PA35 10.1097/00005537-200207000-00014--> [[Кобалт-57]] (Co-57 или 57Co) е најчесто користен кобалт радиоизотоп во медицинските тестови, како радиотрасер за навлегување на витамин Б<sub>12</sub>, и за [[Шилингов тест]]. Кобалт-57 се користи како извор во [[Месбауерова спектроскопија|Месбауеровата спектроскопија]] и е еден од неколкуте можни извори во уредите за [[Флуоресценција со рендгенски зраци|флуоресценција со рендгенски зраци]].<ref>
{{cite book
|url = https://books.google.com/books?id=-gfKqUBGNgoC&pg=PA368
Ред 628:
</ref>
 
Дизајнерите за нуклеарно оружје можеа намерно да инкорпорираат <sup>59</sup>Co, од кои некои би се активирале во [[Нуклеарна експлозија|нуклеарна експлозија]] за да се произведе <sup>60</sup>Co. <sup>60</sup>Co, дисперзиран како [[Нуклеарна последица|нуклеарна последица]], понекогаш се нарекува [[Кобалтна бомба|кобалтна бомба]].<ref>
{{cite journal
|journal = Occupational Medicine
Ред 644:
=== Други употреби ===
* Кобалтот се користи во [[електроплатирање]] поради неговиот атрактивен изглед, цврстина и отпорност на [[Оксидационо-редукциона реакција|оксидација]];<ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=IePhmnbmRWkC&pg=PA354|author1 = Davis, Joseph R|title = Nickel, cobalt, and their alloys|page = 354|author2 = Handbook Committee, ASM International|date = 2000-05-01|chapter = Cobalt|isbn = 978-0-87170-685-0}}</ref>
* Исто така се користи како основен премаз за [[Порцелан|порцеланскипорцелан]]ски [[Емајл|емајлиемајл]]и.<ref>{{cite book|url =https://books.google.com/books?id=-CIrAAAAYAAJ&pg=PA129| page = 129|chapter = Ground–Coat Frit|title =Cobalt conservation through technological alternatives|author1 =Committee On Technological Alternatives For Cobalt Conservation, National Research Council (U.S.)|author2 =National Materials Advisory Board, National Research Council (U.S.)|date =1983}}</ref>
 
== Биолошка улога ==
[[Податотека:Cobalamin.svg|мини|Кобаламин|алт=|255x255пкс]]
[[Податотека:CSIRO ScienceImage 10487 Cobalt deficient sheep.jpg|мини|Овци со дефицит од кобалт|алт=|198x198пкс]]
Кобалт е од суштинско значење за метаболизмот на сите [[Животно|животни]]. Тој е клучна состојка на [[кобаламин]], исто така познат како витамин Б12, примарен биолошки резервоар на кобалт како [[Ултратрасен елемент|ултратрасен елемент]].<ref>{{cite book
|first1=Kazuhiro
|last1=Yamada
Ред 678:
|doi=10.1007/978-94-007-5561-10_10
}} electronic-book {{ISBN|978-94-007-5561-1}} {{issn|1559-0836}} electronic-{{issn|1868-0402}}.
</ref> Бактериите во стомаците на животните [[преживари]] ги претвораат кобалтните соли во витамин Б12, соединение кое може да се произведува само од бактерии или [[археи]]. Затоа минималното присуство на кобалт во почвите значително го подобрува здравјето на [[Растителнојадно животно|тревојадите]] животни, а се препорачува земање од 0,20 &nbsp;mg/kg на ден, бидејќи тие немаат друг извор на витамин Б12.<ref>{{cite journal |last1 = Schwarz |first1 = F. J. |last2 = Kirchgessner |first2 = M. |last3 = Stangl |first3 = G. I. |title = Cobalt requirement of beef cattle – feed intake and growth at different levels of cobalt supply |journal = Journal of Animal Physiology and Animal Nutrition |volume = 83 |pages = 121–131 |date = 2000 |doi = 10.1046/j.1439-0396.2000.00258.x |issue = 3}}</ref>
 
Во раниот 20 век, за време на развојот на земјоделството на  [[Северено Исландското вулканско плато|Северено Исландското Вулканско Плато]] на Нов Зеланд, добитокот страдаше од "грмушка болест". Беше откриено дека вулканските почви немаат соли на кобалт кои се од суштинско значење за синџирот на исхрана.<ref>{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/farm/content/soils.html#bush_sickness |title=Soils |publisher=Waikato University |accessdate= 2012-01-16}}</ref><ref name=McDoewel>{{cite book |last1=McDowell |first1=Lee Russell |title=Vitamins in Animal and Human Nutrition |date=2008 |publisher=John Wiley & Sons |location=Hoboken |isbn=9780470376683 |page=525 |edition=2nd |url=https://books.google.com/books?id=UR9MnQ806LsC&pg=PA525}}</ref>
Ред 684:
"Бреговата болест" на овците во пустината [[Деведесет Милји]] на југоисточниот дел на [[Јужна Австралија]] во 1930-тите беше пронајдено дека потекнува од хранливи недостатоци на елементите кобалт и бакар. Дефицитот на кобалт беше надминат со развојот на "кобалт куршуми", густи топчиња од кобалт оксид се мешаат со глина внесена орално за сместување во [[Бураг|предниот желудникот]] на животното.<ref>[http://www.asap.unimelb.edu.au/bsparcs/aasmemoirs/marston.htm Australian Academy of Science > Deceased Fellows > Hedley Ralph Marston 1900–1965] Accessed 12 May 2013.</ref><ref name=McDoewel/>
 
Протеини базирани на кобалинот користат [[корин]] за одржување на кобалтот. Коензимот Б12 има реактивна С-Со врска која учествува во реакциите.<ref>{{cite book |author=Voet, Judith G. |author2=Voet, Donald |title=Biochemistry |publisher=J. Wiley & Sons |location=New York |date=1995 |page=675 |isbn=0-471-58651-X |oclc=31819701}}</ref> Кај луѓето, Б12 има два вида [[Алкил|алкиленалкил]]ен [[лиганд]]: метил и аденозил. [[Метилкобаламин|MeB12]] ги промовира метил (-CH3) групите. Аденозилната верзија на Б12 ги катализира преуредувањата во кои атомот на водород е директно префрлен помеѓу два соседни атоми со истовремена размена на вториот супституент X, кој може да биде јаглероден атом со супституенти, кислороден атом на алкохол или амин. [[Метилмалонил коензим А мутаза]] (MUT) го претвора [[MMl-CoA]] во [[Su-CoA]], важен чекор во екстракција на енергија од протеини и масти.<ref>{{cite journal |last1 = Smith |first1 = David M. |last2 = Golding |first2 = Bernard T. |last3 = Radom |first3 = Leo |title = Understanding the Mechanism of B12-Dependent Methylmalonyl-CoA Mutase: Partial Proton Transfer in Action |journal = Journal of the American Chemical Society |volume = 121 |pages = 9388–9399 |date = 1999 |doi = 10.1021/ja991649a |issue = 40}}</ref>
 
Иако далеку поретки од другите [[металопротеини]] (на пример, оние од цинк и железо), познати се и други кобалтопротеини покрај Б12. Овие протеини го вклучуваат [[Метионин аминопептидаза 2|метионин аминопептидаза 2]], ензим кој се јавува кај луѓето и другите цицачи кои не го користат коринчкиот прстен на Б12, но директно го врзуваат кобалтот. Друг некорин кобалтен ензим е [[Нитрил хидратаза|нитрил хидратаза]], ензим во бактериите кои ги метаболизира нитрилите.<ref>{{cite journal |journal = European Journal of Biochemistry |volume = 261 |issue = 1 |pages =1–9 |title = Cobalt proteins |first = Michihiko |last = Kobayashi |author2=Shimizu, Sakayu |doi = 10.1046/j.1432-1327.1999.00186.x |date = 1999 |pmid = 10103026}}</ref>
 
== Мерки на претпазливост ==
Ред 709:
}}
 
Кобалтот е основен елемент за живот. Се проценува дека [[LD50|LD<sub>50</sub>]] вредноста за растворливи соли на кобалт е помеѓу 150 и 500 &nbsp;mg/kg.<ref name=Ullmann>Donaldson, John D. and Beyersmann, Detmar (2005) "Cobalt and Cobalt Compounds" in ''Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry'', Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/14356007.a07_281.pub2}}</ref> Во САД, [[Администрацијата за безбедност и здравје при работа]] (OSHA) назначи [[дозволена граница на изложеност]] (ДГИ) на работното место како [[временски просек]] (ВП) од 0,1 &nbsp;mg/m<sup>3</sup>. [[Националниот институт за безбедност и здравје при работа]] (NIOSH) постави [[препорачана граница на изложеност]] (ПГИ) од 0,05 &nbsp;mg/m<sup>3</sup> просечно време. Вредноста на [[ВОЖЗ]] (веднаш опасен за живот и здравје) е 20 &nbsp;mg/m<sup>3</sup>.<ref>{{PGCH|0146}}</ref>
 
Сепак, хроничното внесување на кобалт предизвика сериозни здравствени проблеми при дози кои се далеку помали од смртоносната доза. Во 1966 година, додавањето на кобалтните соединенија за стабилизирање на [[Пивна пена|пивната пена]] во Канада довело до специфична форма на [[кардиомиопатија]], индуцирана од токсини, која била позната како кардиомиопатија на пијаници.<ref>{{cite journal |author= Morin Y |author2= Tětu A |author3= Mercier G|title=Quebec beer-drinkers' cardiomyopathy: Clinical and hemodynamic aspects |journal=Annals of the New York Academy of Sciences |volume=156 |issue= 1 |pages=566–576 |date=1969|pmid=5291148 |doi=10.1111/j.1749-6632.1969.tb16751.x|bibcode = 1969NYASA.156..566M }}</ref><ref>{{cite journal|title = Cobalt|author = Barceloux, Donald G.|author2 = Barceloux, Donald|last-author-amp = yes |doi = 10.1081/CLT-100102420|journal = Clinical Toxicology|volume = 37|issue = 2|date = 1999| pages = 201–216}}</ref>
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Кобалт