Братислава: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Krumpi (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Ред 135:
[[Податотека:Slavin memorial, Bratislava.jpg|мини|десно|150п|Споменикот Славин изграден во чест на паднатите жртви за слобода на Словачка.]]
 
Пред [[Првата светска војна]], етнички, градот имал 42% [[Германци]], 41% [[Унгарци]] и само 15 % [[Словаци]]. По Првата светска војна и со основањето на [[Чехословачка]] на [[28 октомври]] [[1918]] година градот и Словачка биле дел од новата држава.<ref name = "peyqxj">Lacika, "Bratislava", p. 42</ref> Доминантното германско и унгарско население биле против анексирањето на градот кон Чехословачка и го прогласиле за слободен. Како и да е, чехословачките легионери го окупирале градот на [[1 јануари]] [[1919]] година и го приклучиле кон федерацијата.<ref name = "peyqxj"/> Така, градот станал центар на словачкиот политички живот и на [[4 февруари]] бил избран за главен град на Словачка.<ref>{{цитирана книга|author=Tibenský, Ján |display-authors= et al.|title=Slovensko: Dejiny|publisher=Obzor|year=1971|location=Bratislava}}</ref> На 12 февруари 1919 година унгарското и германското население почнало повторно да протестира за новонастанатата ситуација, но демонстрациите биле разбиени.<ref>Marcel Jankovics, "Húsz esztendő Pozsonyban", p. 65-67 (Hungarian)</ref> На [[27 март]] [[1919]] година официјално било променето името во Братислава.<ref>{{цитирана веб страница |publisher=City of Bratislava|url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1012&p1=1576 |title=History - First Czechoslovak Republic |year=2005 |dateformat = mdy |accessdate=15 мај, 2007}}</ref> Така, останати без посилна подршка, унгарското население почнало да се иселува од градот преку протерување или бегање<ref>{{цитирана веб страница |publisher= |url=http://www.tankonyv.sk/detail.php?chron=1&theme=4 |title=History of Hungarians in the first Czechoslovak Republic (1918-1919 section) |year=2008 |dateformat = mdy |accessdate=5 септември, 2008}}</ref> и на нивното место се населиле Словаци и [[Чеси]]. Во [[1930]] година процентот на Унгарци изнесувал само 15.8%.
 
Во [[1938]] година, [[Нацистичка Германија]] ја анексирала Австрија и околните територии на Братислава.<ref name="WWII"/><ref>Kováč et al., "Bratislava 1939–1945", pp. 16–17</ref> Братислава станал главен град на првата независна [[Словачка Република (1939-1945)|Словачка Република]] на [[12 март]] [[1939]] година, но оваа новосоздадена држава не траела долго и била под нацистичко влијание. Во периодот од [[1941]] и [[1945]] година, од Братислава биле истерани околу 15.000 [[Евреи]] и погубени.<ref>Lacika, "Bratislava", p. 43. Kováč et al., "Bratislava 1939–1945, pp. 174–177</ref> Братислава била бомбандирана од сојузничките сили, подоцнс окупирана од германски сили и на крај заземена од советските сили.<ref name="WWII">{{цитирана веб страница |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1014&p1=1578 |title=History - Wartime Bratislava |year=2005 |dateformat = mdy |accessdate=15 мај, 2007}}</ref><ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 2", p. 300</ref> При крајот на [[Втората светска војна]] повеќето од Германците од Братислава биле евакуирани и пренесени во Германија.
Ред 504:
== Користена литература ==
 
* {{цитирана книга |title=Dejiny Bratislavy (History of Bratislava)|year=1979 |publisher=[http://www.obzor.sk/ Obzor] |location=Bratislava, Slovakia |language=Slovak | edition = 2nd |last=Horváth, V., Lehotská, D., Pleva, J. (eds.)|display-authors= et al.}}
* {{цитирана книга
|last=Janota
Ред 530:
* {{цитирана книга
|last=Kováč
|first=Dušan |display-authors= et al.
|title=Kronika Slovenska 1 (Chronicle of Slovakia 1)
|edition = 1st
Ред 543:
* {{цитирана книга
|last=Kováč
|first=Dušan |display-authors= et al.
|title=Kronika Slovenska 2 (Chronicle of Slovakia 2)
|edition = 1st