Либаново: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 70:
Црквата „[[Црква „Св. Петар и Павле“ - Либаново|Св. Петар и Павле]]“ од [[XIV век]]<ref name="Διαρκής κατάλογος">{{нмс | url =http://listedmonuments.culture.gr/fek.php?ID_FEKYA=16391&v17= | title = ΥΑ 4701/3-3-1967 - ΦΕΚ 183/Β/16-3-1967 | access-date = 26 октомври 2014 | publisher = Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων}}</ref> и црквата „[[Црква Св. Атанасиј“ - Либаново|Св. Атанасиј]]“ од 1600 г. се прогласени за споменици на културата.<ref name="Διαρκής κατάλογος"/>
 
Патувајќи низ овој крај, во 1895 г. Густав Вајганд забележал дека во Либаново се зборувало [[македонски јазик|македонски]],<ref name="НМЕМ" /> но дека имало и Турци. За ова говори и фактот што лазарополскиот големец и добротвор [[Ѓурчин Кокалески]] (1775-1863) на муслиманските либановци им изградил џамија.<ref>{{Наведена мрежна страницанмс|url=http://www.mn.mk/kultura/8131|title=„Наказанието“ на Ѓурчин Кокалески|work=Македонска нација|language=mk-mk|accessdate=2019-11-09 септември 2019}}</ref> На етничката карта на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од 1900 г. ''Либаново'' е означено како [[Македонци|македонско]] село, иако не е даден бројот на жители.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_02.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902.]</ref> Селото, како и неколку околни, било макеоднско иако се наоѓа јужно од реката [[Бистрица (река)|Бистрица]], што по правило треба да е веќе грчки крај.
 
Со [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]] во 1913 г. Либаново е припоено кон Грција, кога имало 463 жители. На пописот од 1920 г. се заведени дури 852 жители.<ref name="НМЕМ" /> Во периодот по 1922-23&nbsp;г. грчките власи во селото населиле вкупно 417 [[Грци|грчки]] семејства дојдени од [[Источна Тракија]] и [[Бугарија]]. Меѓу нив, бугарските Грци [[Кариоти]] биле дојдени од [[Тополовград|Кавакли]] (Тополовград) во [[Хасково (област)|Хасковско]] и [[Бел Кладенец (Сливенска област)|Акбунар]] (Бел Кладенец) во [[Сливен (област)|Сливенско]].<ref>[http://www.aiginio.info/index.php?option=com_content&task=view&id=23&Itemid=68 Αιγίνιο: τόπος προικισμένος από τους Θεούς]</ref>