Simonka34

Константин Коста Алковиќ е роден во [[Белград]] во [[1834]] година. Бил професор по физика и механика во [[Лицеј]] и [[Велика школа]] (од [[1862]] бил суплепент, а бил професор од 26 септември [[1863]] до [[1893]]), декан на Техничкиот одсек на Велика школа ([[1868]]), ректор на ВеликатанВеликата школа ([[1885/1886]];[[1891/92]]), редовен член на [[Српско учено друштво|Српското учено друштво]], почаснипочасeн чланчлeн Српскена Српската КраљевскеКраљевска академијеакадемија ([[1892]]), министар грађевинана градежништвото на СрбијеСрбија (од 9. августаавгуст [[1891]]. до 8. мартамарт 1893.ж), заступникзастапник Министрана Министарот на просветепросвета и црквенихцрквенире пословапослови (од 26. децембрадекември 1892. до 4. јануарајануари 1893). ДобиоДобил једржавна државну стипендијустипендија после завршеногазавршениот ЛицејаЛицеј на ПолитехничкомПолитехничкиот институтуинститут уво [[БечВиена]]у. ДипломираоДипломирал јево [[1859]]. математикуматематика, физикуфизика, механикумеханика и практичнупрактична геометријугеометрија на бечкојвиенската политехнициполитехника. ПоПосле повраткувраќањето уво СрбијуСрбија 1862. постављенгодина поставен е за јесуплент за суплентаупражњената упражњенекатедра катедрепо физикефизика на ЛицејуЛицеј, а во 1863. постављене јепоставен за једногеден од десетдесетте професорапрофесори физикепо физика на ВеликојВеликата школишкола. ПоредПокрај физикефизика предаваопредавал јеи механикумеханика, а од истеистата годинегодина предавао јепредавал и елементеелементи метеорологијена метеорологија и физичкефизичка географијегеографија на ВојнојВојна академијиакадемија. У токутек свогна радасвојата биоработа јебил и директор физичкогна физичкиот кабинетакабинет.

== КаријераКариера ==

Коста АлковићАлковиќ нијени писаопишувал уџбеникеучбеници, ни научне радовеизработки, алино јесепак ипакги пратиопрател научнанаучните и техничкатехничките достигнућадостигнувања и настојаонастојувал да физичкифизичкиот кабинет да го унапреди корисномсо литературомкорисна литература. Од [[1863]]. до 1892. је биобил професор физикепо физика на београдскојбелградската ВеликојВелика ШколиШкола. Од 1893. његовнеговио рад суго наставилинаставиле његовинеговите ученици и колегеколеги [[ЂорђеЃорѓе СтанојевићСтанојевиќ]] и [[Милан НедељковићНедељковиќ]]. КаоКако министар грађевинана градежништвото од 21. августаавгуст 1892. до 20. мартамарт [[1893]]. уво владивладата на [[Јован Авакумовић|Јована АвакумовићаАвакумовиќ]] јебил одликованодликуван Оредномсо Орденом на [[Свети Сава|Светог Саве]] првогод реда.првиот Каснијеред. јеПодоцна биобил и саветниксоветник уво српскојсрпската владивлада. ОдликованОдликуван јее за учешчћеучевство уво [[Српско-турски ратовивојни (1876—1878)|Српско-турскимтурските ратовимавојни]] 1876—1878. Од 25. јануарајануари/7. фебруарафевруари [[1870]]. јебил биоредовен редовничлен чланна СрпскогСрпското ученогучено друштвадруштво и обављаоја јеобавувал функцијуфункцијата секретарана секретар на ОдбораОдборот за наукенаука природнена природната и математичкематематичката 1879/1880. Од 15/27. новембраноември 1892. јебил биопочасен почасничлен чланна СрпскеСрпската краљевскекралска академијеакадемија.

{{DEFAULTSORT:АлковићАлковиќ, Коста}}

[[Категорија:РођениРодени во 1834.]]

[[Категорија:УмрлиУмрени во 1909.]]

[[Категорија:ЧлановиЧленови Српскогна ученогСрпското друштваучено друштво]]

[[Категорија:ПочасниПочесни члановичленови на САНУ]]