Светигеоргиев Проток: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 4:
Во минатото, поимот „Светигеоргиев Проток“ се користел како истоветен на поимите „Ирско Море“ и „Ирски Проток“, опфаќајќи ги сите водни површини помеѓу Ирска на запад и Велика Британија на исток.<ref name="Andrews1997">{{наведена книга|last=Andrews|first=John Harwood|title=Shapes of Ireland: maps and their makers 1564–1839|url=https://books.google.com/books?id=DfcRAQAAIAAJ|accessdate=18 септември 2010|date=јануари 1997|publisher=Geography Publications|isbn=978-0-906602-95-9|pages=87–88, 155}}</ref><ref name="Curtis1839">{{наведена книга|editor=Thomas Curtis |title=The London encyclopaedia|url=https://books.google.com/books?id=tdLyNZ-OUMwC&pg=PA133|accessdate=18 септември 2010|volume=10|year=1839|page=133|chapter=George's Channel (St.)}}</ref> Некои географи подоцна почнале така да го нарекуваат делот кој ги дели [[Велс]] и [[Ленстер]] во Ирска,<ref name="Andrews1997"/><ref name="Curtis1839"/> понекогаш подразбирајќи ги и водите на југ помеѓу [[Западен Крај (Англија)|Западниот Крај]] во Англија и источен [[Манстер]] во Ирска;<ref name="Curtis1839"/> ова подрачје денес е познато како [[Келтско Море]]. Во Република Ирска, под Светигеоргиевиот Проток обично се подразбира само најтесниот дел, помеѓу ’ртот Карнсор во [[Вексфорд (грофовија)|Вексфорд]] и ’ртот Св. Давид во [[Пембрукшир]], иако пошироката смисла е задржана во секојдневна употреба.<ref name="Heslinga1979">{{наведена книга|last=Heslinga|first=Marcus Willem|title=The Irish border as a cultural divide: a contribution to the study of regionalism in the British Isles|url=https://books.google.com/books?id=EzygAAAAMAAJ|accessdate=18 септември 2010|year=1979|publisher=Van Gorcum|isbn=978-90-232-0864-8|page=8}}</ref>
 
Според тековната дефиниција на [[Меѓународна хидрографска организација|Меѓународната хидрографска организација]], јужната граница на „Ирското Море и Светигеоргиевиот Проток“ како „Линија која го поврзува ’ртот Св. Давид (<small>{{Coord|51.9|54|N|-5|19|W.31|display=inline}}</small>) со ’ртот Карнсор (<small>{{Coord|52.16|10|N|-6|22|W.36|display=inline}}</small>)“ и не ги разграничува тие две водни површини.<ref>{{наведена книга|chapterurl=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf#page=41 |format=PDF |chapter=Corrections to pages 12 and 13 |title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=18 септември 2010}}</ref> Нацрт-верзијата на IV издание од 2002&nbsp;г. го изоставува протокот.<ref>{{наведено списание|last=Choo|first=Sungjae|year=2007|title=The Cases of International Standardization of Sea Names and Their Implications for Justifying the Name East Sea|journal=Journal of the Korean Geographical Society|volume=42|issue=5|pages=751; Table 3, footnote|url=http://kgeography.or.kr/publishing/journal/42/05/05.PDF#page=7|accessdate=15 август 2012}}</ref><ref>{{нмс|url=http://www.iho.int/mtg_docs/com_wg/S-23WG/S-23WG_Misc/Draft_2002/Draft_2002.htm |website=IHO |title=2002 Draft of Limits of Oceans and Seas |accessdate=25 мај 2016 }}</REF>
 
Името „Светигеоргиев Проток“ е посведочено во 1578&nbsp;г.<ref name="Taylor1896">{{наведена книга|last=Taylor|first=Isaac|title=Names and their histories, alphabetically arranged as a handbook of historical geography and topographical nomenclature|url=https://books.google.com/books?id=cNkNAAAAQAAJ&pg=PA243|accessdate=18 септември 2010|year=1896|publisher=Rivington, Percival|page=243|chapter=St. George's Channel}}</ref> во дневникот на морепловецот [[Мартин Форбишер]]. Се смета дека доаѓа од легендата за патувањето на [[Свети Георги]], кој дошол во [[Британски Острови|Британија]] од [[Византија]] приоѓајќи преку протокот кој денес е наречен по него.<ref name="Room2006">{{наведена книга|last=Room|first=Adrian|title=Placenames of the world: origins and meanings of the names for 6,600 countries, cities, territories, natural features, and historic sites|url=https://books.google.com/books?id=M1JIPAN-eJ4C&pg=PA326|accessdate=18 септември 2010|year=2006|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-2248-7|page=326|chapter=St George's Channel}}</ref> Името добило на популарност со англиската колонизација на Ирска во XVI и XVIII век.<ref name="Andrews1997"/>