Сирија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 223:
 
===Баасистичка Сирија===
 
Нестабилноста што следела по [[Државен удар во Сирија (1961)|државниот удар од 1961]] година кулминирала со [[Државен удар во Сирија (1963)|државниот удар]] на [[8 март]] [[1963]] година. Преземањето на власта било спроведено од членови на Партијата на арапските социјалистички партии Баас, предводени од [[Мишел Афлак]] и [[Салах ел-Дин ел-Битар]]. Новиот сириски кабинет доминирал од членовите на Баас.<ref name="USDoS"/><ref name="Britan"/>.
[[File:NixonAssad.jpg|thumb|left|Хафиз ел-Асад го поздравува [[Ричард Никсон]] при неговото пристигнување на аеродромот во Дамаск во 1974 година]]
 
На [[23 февруари]] [[1966]] година, Воениот комитет извршил внатрепартиски пуч, го затворил претседателот Хафиз и на [[1 март]] определил регионалистичка, цивилна влада на Баас. [71] Иако Нуредин ел-Атаси станал формален шеф на државата, Салах Џадид бил силен владетел на Сирија од 1966 до ноември 1970<ref>{{cite news|title=Salah Jadid, 63, Leader of Syria Deposed and Imprisoned by Assad|url=https://www.nytimes.com/1993/08/24/obituaries/salah-jadid-63-leader-of-syria-deposed-and-imprisoned-by-assad.html|work=The New York Times|date=24 August 1993}}</ref>, кога бил соборен од ел-Асад, кој во тоа време бил министер за одбрана<ref name=ps/>. Превртот довел до поделба во рамките на оригиналната панарапска партија Баас.
 
Во првата половина на 1967 година постоела воена состојба меѓу Сирија и [[Израел]]. Конфликтот довел до предвремени воздушни судири меѓу Израел и Сирија на 7 април<ref name="Tessler1994">{{cite book|author=Mark A. Tessler|title=A History of the Israeli-Palestinian conflict|url=https://books.google.com/books?id=3kbU4BIAcrQC&pg=PA382|year=1994|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-20873-6|page=382}}</ref>. Кога избувна [[Шестдневната војна]] меѓу Египет и Израел, Сирија се приклучила на војната и го нападнал Израел. Во последните денови од војната, Израел го свртел своето внимание кон Сирија, освојувајќи две третини од [[Голанска Висорамнина|Голанската Висорамнина]] за помалку од 48 часа<ref>{{cite news |title=A Campaign for the Books |work=Time |date=1 September 1967 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,837237,00.html }}</ref>. Поразот предизвикал расцеп меѓу Џадид и Асад околу тоа какви идни чекори треба да се преземат<ref name="Khatib2012">{{cite book|author=Line Khatib|title=Islamic Revivalism in Syria: The Rise and Fall of Ba'thist Secularism|url=https://books.google.com/books?id=S6FMnCyvCu4C&pg=PA34|date=23 May 2012|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-78203-6|page=34}}</ref>.
 
Несогласувањата се развиле меѓу Џаадид, кој го контролирал партискиот апарат и Асад, кој ја контролирал војската. Повлекувањето на сириските сили од [[1970]] година за помош на [[Палестинска ослободителна организација|ПЛО]] за време на „Црниот септември“ со [[Јордан]] го одразило ова несогласување<ref>{{cite news |url=http://edition.cnn.com/2007/POLITICS/11/28/nixon.papers/index.html |title=Jordan asked Nixon to attack Syria, declassified papers show |publisher=CNN |date= 28 November 2007|accessdate=25 October 2008}}</ref>. Борбата со власта кулминирала со сириската револуција во ноември 1970 година, со бескрупулозно воено уништување што го поставил ел-Асад како најголемиот моќник во владата<ref name=ps>{{cite book |last=Seale |first=Patrick |authorlink=Patrick Seale |title=Asad: The Struggle for the Middle East |publisher=[[University of California Press]]|year=1988|isbn=978-0-520-06976-3}}</ref>.
 
На [[6 октомври]] [[1973]] година, Сирија и Египет ја започнале војната против [[Јом Кипур]] против Израел. Израелските сили за одбрана ги одбиле сириските сили и се пробиле подлабоко на територијата на Сирија<ref>{{cite book |last=Rabinovich |first=Abraham |authorlink=Abraham Rabinovich |title=The Yom Kippur War: The Epic Encounter That Transformed the Middle East |publisher=[[Schocken Books]] |year=2005 |location=New York City|isbn=978-0-8052-4176-1 |page=302}}</ref>.
 
Во почетокот на 1976 година, Сирија влегла во Либан, давајќи го почетокот на [[Сириска окупација на Либан|триесетгодишната сириска воена окупација]]. Во текот на следните 15 години граѓанска војна, Сирија се борела за контрола над [[Либан]]. Сирија останала во Либан до 2005 година.
[[File:Dmitry Medvedev in Syria 10 May 2010-1.jpeg|thumb|left|[[Дмитриј Медведев]] во Дамаск во мај 2010 година]]
 
Во доцните 1970-ти, [[Исламистичко востание во Сирија|Исламистичкото востание]] на [[Муслиманско братство на Сирија|Муслиманското братство]] било насочено против владата. Исламистите нападнале цивили и воен персонал. Востанието го достигнало својот врв во масакрот во Хама во 1982 година<ref>{{cite web|author=Itzchak Weismann |url=http://www.ou.edu/mideast/Additional%20pages%20-%20non-catagory/Sufism%20in%20Syriawebpage.htm |title=Sufism and Sufi Brotherhoods in Syria and Palestine |publisher=University of Oklahoma |accessdate=30 January 2013}}</ref>, кога околу 10.000 - 40.000 луѓе биле убиени од страна на редовните сириски војници.
 
Во голема промена во односите со другите арапски држави и со западниот свет, Сирија учествувала во американската војна во [[Заливска војна|Персискиот залив]] против [[Садам Хусеин]]. Сирија учествувала на мултилатералната Мадридска конференција од 1991 година, а во текот на 1990-тите години се вклучила во преговори со [[Израел]]. Овие преговори не успеале и немало директни сириско-израелски разговори по состанокот на претседателот ел-Асад со тогашниот претседател [[Бил Клинтон]] во Женева во март 2000 година.
 
[[File:Syrian Civil War map.svg|thumb|right|350px|Воена ситуација во Сириската граѓанска војна почнувајќи од 26 јануари 2019 година.<br />{{legend|#ebc0b3|Контролирана од [[Сирија|Сириска Арапска Република]]}}{{legend|#e2d974|Контролирана од [[Западен Курдистан]] ([[Сириски Демократски Сили|СДС]])}}{{legend|#cae7c4|Контролирана од [[Сириска Опозиција]] и [[Ахрар аш-Шам]]}}{{legend|#aac7a4|[[Турска окупација на Северна Сирија|Контролирана]] од [[Турција]]}}{{legend|#b4b2ae|Контролирана од [[(ИСИС)]]}}{{legend|#fff7fd|Контролирана од [[Тахрир ел-Шам]] ([[ел-Нусра]])}}<br />]]
 
Хафиз ел-Асад починал на [[10 јуни]] [[2000]] година. Неговиот син, [[Башар ел-Асад]] бил избран за претседател на изборите. Во почетокот на неговото владеење започнала т.н. Дамаска пролет, но движењето беше задушено, затворајќи некои од неговите лидери<ref name=Alan>{{cite book|last=George|first=Alan|title=Syria: neither bread nor freedom|year=2003|publisher=Zed Books|location=London|isbn=978-1-84277-213-3|pages=56–58|url=https://books.google.com/books?id=dFdbVVcKsSIC}}</ref>. Во следниот период земјата се насочила кон некои пазарни реформи<ref name="The Sturdy House That Assad Built"/><ref name=autogenerated4>{{cite web |url=http://www.meforum.org/683/syrian-reform-what-lies-beneath |first=Farid N. |last=Ghadry |title=Syrian Reform: What Lies Beneath |date=Winter 2005 |work=The Middle East Quarterly }}</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/2579331.stm |title=Profile: Syria's Bashar al-Assad |date=|accessdate=25 October 2008 |publisher=BBC News}}</ref>.
 
На [[5 октомври]] [[2003]] година, Израел бомбардирал локалитет во близина на Дамаск, тврдејќи дека бил објект за обука на терористи за членови на исламски џихад<ref>{{cite news |url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/israel-launches-strikes-on-syria-in-retaliation-for-bomb-attack-582373.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110515112138/http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/israel-launches-strikes-on-syria-in-retaliation-for-bomb-attack-582373.html |archivedate=15 May 2011 |title=Israel launches strikes on Syria in retaliation for bomb attack |work=The Independent |accessdate=23 October 2008 |location=London |first=Justin |last=Huggler |date=6 October 2003}}</ref>. Во март 2004 година, сириските [[Курди]] и Арапите се судриле во североисточниот град ел-Камишли. Знаци на немири биле забележани во градовите Камишли и Хасаке<ref>{{cite web |url=http://www.naharnet.com/domino/tn/Newsdesk.nsf/Story/8A24116B9C5C2F34C2256E59002D08F0?OpenDocument&PRINT |title=Naharnet Newsdesk – Syria Curbs Kurdish Riots for a Merger with Iraq's Kurdistan |publisher=Naharnet.com |accessdate=25 October 2008}}</ref>. Во 2005 година, Сирија ја завршила својата окупација на Либан<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4322477.stm |publisher=BBC News |title=Syria sidesteps Lebanon demands |date=6 March 2005 |accessdate=28 April 2010 |first=Orla |last=Guerin}}</ref>.
 
===Граѓанска војна===
 
Тековната [[Граѓанска војна во Сирија]] била инспирирана од револуциите на [[Арапска пролет|Арапската пролет]]. Таа започнала во 2011 година со мирни протести, проследена со наводно остри мерки од сириската армија<ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-13343540 |title=Syrian army tanks 'moving towards Hama' |publisher=BBC News |date=10 May 2011 |accessdate=18 May 2015}}</ref>. Во јули 2011 година, дезертерите на армијата го прогласиле формирањето на Слободната сириска армија и започнале да формираат борбени единици. Опозицијата доминирала помеѓу сунитските муслимани, додека водечките владини личности обично се поврзани со [[Алавити|Алавитите]]<ref>{{cite news |first=Kim |last=Sengupta |location=Antakya |url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syrias-sectarian-war-goes-international-as-foreign-fighters-and-arms-pour-into-country-7216665.html |title=Syria's sectarian war goes international as foreign fighters and arms pour into country |work=The Independent |date=20 February 2012 |accessdate=22 February 2012 }}</ref>. Според различни извори, вклучувајќи ги и Обединетите нации, до јуни 2013 година биле убиени дури 100.000 луѓе<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/world/2013/jun/13/death-toll-syrian-conflict-93000 |title=Syria deaths near 100,000, says U.N. – and 6,000 are children |work=The Guardian |date= 13 June 2013}}</ref><ref name=extremetorture>{{cite web|last=Carsten |first=Paul |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/syria/9145744/Syria-Bodies-of-23-extreme-torture-victims-found-in-Idlib-as-thousands-rally-for-Assad.html |title=Syria: Bodies of 23 'extreme torture' victims found in Idlib as thousands rally for Assad |work=The Daily Telegraph |date=15 March 2012 |accessdate=25 January 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.usatoday.com/news/world/story/2011-12-22/syria-arab-league/52159302/1 |title=Arab League delegates head to Syria over 'bloodbath'. ''USA Today''. (22 December 2011). Retrieved 26 June 2012 |work=USA Today |date=22 December 2011 |accessdate=25 January 2013}}</ref>, вклучувајќи и 11.000 деца<ref>"[https://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-25055956 Syria conflict: Children 'targeted by snipers']". BBC News. 24 November 2013</ref>. За да избегаат од насилството, 4,9 милиони сириски бегалци<ref>{{cite web|title=United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR)|url=http://www.unhcr.org/en-us/global-trends-2015.html|website=UNHCR Global Trends 2015|publisher=United Nations|accessdate=15 September 2016}}</ref> побегнале во соседните земји Јордан<ref name=news24>{{cite web|author=Location Settings |url=http://www.news24.com/World/News/Syria-Refugees-brace-for-more-bloodshed-20120312 |title=Syria: Refugees brace for more bloodshed |publisher=News24.com |date=12 March 2012 |accessdate=25 January 2013}}</ref>, Ирак<ref>{{cite web|author=Lara Jakes And Yahya Barzanji |url=https://news.yahoo.com/syrian-kurds-cold-reception-iraqi-kurds-202627548.html |title=Syrian Kurds get cold reception from Iraqi Kurds |publisher=Yahoo! News |date=14 March 2012 |accessdate=30 January 2013}}</ref>, Либан и Турција<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2013/may/16/syria-crisis-refugees-million-un |title=Syria crisis: number of refugees tops 1.5 million, says UN |work= The Guardian|date= 16 May 2013}}</ref><ref>[http://data.unhcr.org/syrianrefugees/regional.php Syria Regional Refugee Response – Demographic Data of Registered Population]. [[United Nations High Commissioner for Refugees|UNHCR]].</ref>. Околу 450.000 сириски христијани ги напуштиле своите домови<ref name="war">"[http://www.algemeiner.com/2013/10/18/syrian-civil-war-causes-one-third-of-country%E2%80%99s-christians-to-flee-their-homes/ Syrian Civil War Causes One-Third of Country’s Christians to Flee Their Homes ]". ''The Algemeiner Journal''. 18 October 2013.</ref>. До октомври 2017 година, околу 400.000 луѓе биле убиени во војната, според ООН<ref>{{cite web|url=https://www.cnn.com/2013/08/27/world/meast/syria-civil-war-fast-facts/index.html|title=Syrian Civil War Fast Facts|first=CNN|last=Library}}</ref>.
 
== Географија и клима ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Сирија