Албанија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 304:
 
Во Индексот на перформанси за животна средина за 2010 година, Албанија била рангирана на 23 место од 163 земји во светот<ref>{{cite web|author1=[[University of Yale]]|title=2010 Environmental Performance Index|url=http://epi.yale.edu/sites/default/files/2010_epi_summary_for_policymakers.pdf|website=epi.yale.edu|page=4|language=English}}{{Dead link|date=January 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Во [[2012]] година, земјата напредувала од 23 до 15 место, додека таа имала и највисок ранг во Јужна и Источна Европа и Централна Азија<ref>{{cite web|author1=[[Yale University|University of Yale]]|title=2012 Environmental Performance Index|url=https://wbc-rti.info/object/document/7519/attach/2012EPI_Report.pdf|website=wbc-rti.info|page=11|language=English}}</ref>. Земјата била 24-тата најзелена земја во светот според Индексот за одржливост на животната средина во 2005 година<ref>{{cite web|title=2005 Environmental Sustainability Index|url=http://earth.columbia.edu/news/2005/images/ESI2005_policysummary.pdf|website=earth.columbia.edu|page=3|language=English}}</ref>.
 
== Политика ==
{{Main|Политика на Албанија}}
 
===Влада===
[[File:Tirana, consiglio dei ministri, 02.JPG|thumb|right|Официјалната резиденција на премиерот на Албанија.]]
 
Албанија е парламентарна [[уставна република]] и [[суверена држава]] чија политика функционира утврдена со уставот во кој претседателот функционира како шеф на државата и премиерот како шеф на владата<ref name="kushtetuta">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=1–3 |language=English |format=PDF}}</ref>.
 
Владата се заснова на поделба и балансирање на овластувањата меѓу законодавната, судската и извршната власт<ref name="kushtetuta"/>. Законодавната власт ја држи парламентот и се избира на секои четири години преку систем на пропорционална застапеност на партиите од страна на албанскиот народ врз основа на слободно, еднакво, универзално и периодично избирачко право со тајно гласање<ref name="kushtetuta"/>.
 
Граѓанското право, кодифицирано и базирано на Кодексот на Наполеон, е поделено помеѓу судовите со редовна граѓанска и кривична надлежност и управните судови. Судската власт е доверена до Врховниот суд, Уставниот суд, Апелациониот суд и Административниот суд<ref>{{cite web |title=LAW Nr. 8436, dated 28 December 1998 ON THE ORGANIZATION OF THE JUDICIAL POWER IN THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41891?download=true |website=osce.org |pages=1–12 |language=English |format=PDF}}</ref>. Спроведувањето на законот во земјата е првенствено одговорност на албанската полиција, главната и најголемата државна агенција за спроведување на законот. Ги спроведува речиси сите општите полициски должности, вклучително и кривични истраги, патрола, сообраќајна полиција и гранична контрола.
 
Извршната власт ја извршуваат претседателот и премиерот, при што моќта на претседателот е многу ограничена. Претседателот е врховен командант на војската и претставник на единството на албанскиот народ<ref name="president">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=17–19 |language=English |format=PDF}}</ref>. Мандатот на претседателот зависи од довербата на парламентот и се избира за петгодишен мандат од парламентот со мнозинство од три петтини од сите негови членови. Премиерот, назначен од претседателот и одобрен од парламентот, е овластен да формира кабинет. Кабинетот е главно составен од премиерот, вклучително и неговите заменици и министри<ref name="prime minister">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=19–21 |language=English |format=PDF}}</ref>.
 
===Надворешни односи===
 
Во времето од крајот на комунизмот и изолационизмот, Албанија ги проширила своите одговорности и позиција во континенталните и меѓународните односи, развивајќи и воспоставувајќи пријателски односи со другите земји од целиот свет. Нејзини главни цели се влезот во [[Европската унија]], меѓународното признавање на [[Косово]], помагање и заштитата на правата на Албанците во Косово, Црна Гора, Македонија, Грција, Србија, Италија и дијаспората<ref>[http://www.mfa.gov.al/index.php?option=com_content&view=article&id=8390 Konferencë për shtyp e Ministrit të Punëve të Jashtme z. Panariti lidhur me vizitën e fundit në Greqi], Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Albania, 2012-10-06 (in Albanian)</ref>.
 
Прифаќањето на Албанија во НАТО го сметале албанските политичари како примарна амбиција за земјата. Земјата е интензивно ангажирана со организацијата и ја задржала својата позиција како фактор за стабилност и силен сојузник на [[САД]] и [[Европската Унија]] во проблематичниот и поделен регион на Балканот.
 
Албанија и Косово се културно, социјално и економски многу тесно вкоренети поради албанското мнозинство во Косово. Во 1998 година, земјата придонела за поддршка на сојузничките напори за ставање крај на хуманитарната трагедија во Косово и обезбедување мир по [[НАТО бомбардирање на СР Југославија|НАТО-бомбардирањето на Југославија]].
 
Албанија ужива пријателски и блиски врски со САД откако таа ја поддржале независноста на земјата и нејзината демократија<ref>{{cite web |title=U.S. Relations With Albania |url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/3235.htm |website=state.gov |language=English}}</ref>. Во денешно време двете земји одржуваат блиски економски и одбранбени односи и потпишале голем број договори. Во 2007 година, Албанија го пречекал [[Џорџ Буш]], кој станал првиот [[претседател на САД]] кој некогаш ја посетувал земјата.
 
===Војска===
[[File:Albanian special operations forces, provide security as Afghan Border Police (ABP) break ground on a new checkpoint in the district of Spin Boldak, Kandahar province, Afghanistan, March 25, 2013 130325-A-MX357-127.jpg|thumb|right|Албански војници во Авганитан]]
 
Албанските вооружени сили се состојат од копнени, воздушни и поморски сили и ги сочинуваат воените и паравоените сили на земјата. Тие се предводени од врховен командант под надзор на Министерството за одбрана и од страна на претседателот како врховен командант за време на војната, но во време на мир неговите овластувања се извршуваат преку премиерот и министерот за одбрана<ref name="constitution">{{cite constitution |article=169 |section=1 |country=Albania |language=|ratified=28 November 1998 |url=http://www.osce.org/albania/41888 |accessdate=6 July 2016 }}</ref>.
 
Главната цел на вооружените сили на Албанија е одбрана на независноста, суверенитетот и територијалниот интегритет на земјата, како и учество во хуманитарни, борбени, неборбени и операции за поддршка на мирот. Воената служба е доброволна од 2010 година, на возраст од 19 години, што претставува законска минимална возраст за службата<ref>{{cite web|title=Albania to end conscription by 2010|url=https://www.wri-irg.org/node/745|website=wri-irg.org|language=English|date=22 August 2008}}</ref><ref>{{cite web|title=Albania Military 2017|url=http://www.theodora.com/wfbcurrent/albania/albania_military.html|website=theodora.com}}</ref>.
 
Албанија се залага за зголемување на учеството во мултинационалните операции<ref>{{cite web|author1=[[Ministry of Defence (Albania)|Ministry of Defence]]|title=Engagement Policy and evidence of AAF participation in PK missions|url=http://www.mod.gov.al/arkiv/eng/index.php?option=com_content&view=article&id=902:politika-e-angazhimit-dhe-evidenca-e-pjesemarrjes-se-farsh-ne-misione-paqeruajtese-dhe-luftarake-te-drejtuara-nga-nato-be-dhe-okb&catid=197:misione-nderkombetare&Itemid=588|website=mod.gov.al|language=English}}</ref>. Од падот на комунизмот, земјата учествувала во шест меѓународни мисии, но учествувала само во една мисија на Обединетите нации во Грузија со испраќање на 3 воени набљудувачи. Од февруари 2008 година, Албанија официјално учествувала во операцијата на НАТО во Средоземното Море<ref>[http://www.nato.int/isminor sues/active_endeavour/index.html Operation Active Endeavour]. nato.int {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20110830210539/http://www.nato.int/issues/active_endeavour/index.html |date=30 August 2011 }}</ref>. Била поканета да се приклучи на НАТО на 3 април 2008 година, а таа станала полноправна членка на [[2 април]] [[2009]] година<ref>{{cite web|title=Albania membership Nato |publisher=NATO |url=http://www.nato.int/issues/nato_albania/evolution.html |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110728003727/http://www.nato.int/issues/nato_albania/evolution.html |archivedate=28 July 2011 }}</ref>.
 
Албанија го намалила бројот на активни трупи од 65.000 во 1988 година на 14.500 во 2009 година<ref>{{cite news | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1935630.stm |work=BBC News |title=Albania sells off its military hardware | date=17 April 2002}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2008/08/21/feature-03 |title=Albania to abolish conscription by 2010 |publisher=SETimes.com |date=21 August 2008 |accessdate=29 December 2009}}</ref>. Војската сега главно се состои од мала флота на авиони и морски бродови. Во 1990-тите, земјата изгубила огромни количини на застарени хардвери од [[Кина]], како што се тенкови. Зголемувањето на воениот буџет бил еден од најважните услови за интеграција во НАТО. Воените трошоци обично се ниски. Од 1996 година, воените трошоци се проценети на 1,5% од БДП на земјата, достигнувајќи го својот врв во 2009 година со 2%<ref>{{cite web|title=Albanian military expenditure as % of GDP|url=https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ms_mil_xpnd_gd_zs&idim=country:ALB&dl=en&q=military+expenditure+of+albania#!ctype=l&strail=false&bcs=d&nselm=h&met_y=ms_mil_xpnd_gd_zs&scale_y=lin&ind_y=false&rdim=region&idim=country:ALB&ifdim=region&dl=en&ind=false|publisher=World Bank}}</ref>.
 
=== Административна поделба ===
Ред 383 ⟶ 348:
|
|}
== Политика ==
{{Main|Политика на Албанија}}
 
===Влада===
[[File:Tirana, consiglio dei ministri, 02.JPG|thumb|right|Официјалната резиденција на премиерот на Албанија.]]
 
Албанија е парламентарна [[уставна република]] и [[суверена држава]] чија политика функционира утврдена со уставот во кој претседателот функционира како шеф на државата и премиерот како шеф на владата<ref name="kushtetuta">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=1–3 |language=English |format=PDF}}</ref>.
 
Владата се заснова на поделба и балансирање на овластувањата меѓу законодавната, судската и извршната власт<ref name="kushtetuta"/>. Законодавната власт ја држи парламентот и се избира на секои четири години преку систем на пропорционална застапеност на партиите од страна на албанскиот народ врз основа на слободно, еднакво, универзално и периодично избирачко право со тајно гласање<ref name="kushtetuta"/>.
 
Граѓанското право, кодифицирано и базирано на Кодексот на Наполеон, е поделено помеѓу судовите со редовна граѓанска и кривична надлежност и управните судови. Судската власт е доверена до Врховниот суд, Уставниот суд, Апелациониот суд и Административниот суд<ref>{{cite web |title=LAW Nr. 8436, dated 28 December 1998 ON THE ORGANIZATION OF THE JUDICIAL POWER IN THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41891?download=true |website=osce.org |pages=1–12 |language=English |format=PDF}}</ref>. Спроведувањето на законот во земјата е првенствено одговорност на албанската полиција, главната и најголемата државна агенција за спроведување на законот. Ги спроведува речиси сите општите полициски должности, вклучително и кривични истраги, патрола, сообраќајна полиција и гранична контрола.
 
Извршната власт ја извршуваат претседателот и премиерот, при што моќта на претседателот е многу ограничена. Претседателот е врховен командант на војската и претставник на единството на албанскиот народ<ref name="president">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=17–19 |language=English |format=PDF}}</ref>. Мандатот на претседателот зависи од довербата на парламентот и се избира за петгодишен мандат од парламентот со мнозинство од три петтини од сите негови членови. Премиерот, назначен од претседателот и одобрен од парламентот, е овластен да формира кабинет. Кабинетот е главно составен од премиерот, вклучително и неговите заменици и министри<ref name="prime minister">{{cite web |authorlink1=OSCE |title=1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA |url=https://www.osce.org/albania/41888?download=true |website=osce.org |pages=19–21 |language=English |format=PDF}}</ref>.
 
===Надворешни односи===
 
Во времето од крајот на комунизмот и изолационизмот, Албанија ги проширила своите одговорности и позиција во континенталните и меѓународните односи, развивајќи и воспоставувајќи пријателски односи со другите земји од целиот свет. Нејзини главни цели се влезот во [[Европската унија]], меѓународното признавање на [[Косово]], помагање и заштитата на правата на Албанците во Косово, Црна Гора, Македонија, Грција, Србија, Италија и дијаспората<ref>[http://www.mfa.gov.al/index.php?option=com_content&view=article&id=8390 Konferencë për shtyp e Ministrit të Punëve të Jashtme z. Panariti lidhur me vizitën e fundit në Greqi], Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Albania, 2012-10-06 (in Albanian)</ref>.
 
Прифаќањето на Албанија во НАТО го сметале албанските политичари како примарна амбиција за земјата. Земјата е интензивно ангажирана со организацијата и ја задржала својата позиција како фактор за стабилност и силен сојузник на [[САД]] и [[Европската Унија]] во проблематичниот и поделен регион на Балканот.
 
Албанија и Косово се културно, социјално и економски многу тесно вкоренети поради албанското мнозинство во Косово. Во 1998 година, земјата придонела за поддршка на сојузничките напори за ставање крај на хуманитарната трагедија во Косово и обезбедување мир по [[НАТО бомбардирање на СР Југославија|НАТО-бомбардирањето на Југославија]].
 
Албанија ужива пријателски и блиски врски со САД откако таа ја поддржале независноста на земјата и нејзината демократија<ref>{{cite web |title=U.S. Relations With Albania |url=https://2009-2017.state.gov/r/pa/ei/bgn/3235.htm |website=state.gov |language=English}}</ref>. Во денешно време двете земји одржуваат блиски економски и одбранбени односи и потпишале голем број договори. Во 2007 година, Албанија го пречекал [[Џорџ Буш]], кој станал првиот [[претседател на САД]] кој некогаш ја посетувал земјата.
 
===Војска===
[[File:Albanian special operations forces, provide security as Afghan Border Police (ABP) break ground on a new checkpoint in the district of Spin Boldak, Kandahar province, Afghanistan, March 25, 2013 130325-A-MX357-127.jpg|thumb|right|Албански војници во Авганитан]]
 
Албанските вооружени сили се состојат од копнени, воздушни и поморски сили и ги сочинуваат воените и паравоените сили на земјата. Тие се предводени од врховен командант под надзор на Министерството за одбрана и од страна на претседателот како врховен командант за време на војната, но во време на мир неговите овластувања се извршуваат преку премиерот и министерот за одбрана<ref name="constitution">{{cite constitution |article=169 |section=1 |country=Albania |language=|ratified=28 November 1998 |url=http://www.osce.org/albania/41888 |accessdate=6 July 2016 }}</ref>.
 
Главната цел на вооружените сили на Албанија е одбрана на независноста, суверенитетот и територијалниот интегритет на земјата, како и учество во хуманитарни, борбени, неборбени и операции за поддршка на мирот. Воената служба е доброволна од 2010 година, на возраст од 19 години, што претставува законска минимална возраст за службата<ref>{{cite web|title=Albania to end conscription by 2010|url=https://www.wri-irg.org/node/745|website=wri-irg.org|language=English|date=22 August 2008}}</ref><ref>{{cite web|title=Albania Military 2017|url=http://www.theodora.com/wfbcurrent/albania/albania_military.html|website=theodora.com}}</ref>.
 
Албанија се залага за зголемување на учеството во мултинационалните операции<ref>{{cite web|author1=[[Ministry of Defence (Albania)|Ministry of Defence]]|title=Engagement Policy and evidence of AAF participation in PK missions|url=http://www.mod.gov.al/arkiv/eng/index.php?option=com_content&view=article&id=902:politika-e-angazhimit-dhe-evidenca-e-pjesemarrjes-se-farsh-ne-misione-paqeruajtese-dhe-luftarake-te-drejtuara-nga-nato-be-dhe-okb&catid=197:misione-nderkombetare&Itemid=588|website=mod.gov.al|language=English}}</ref>. Од падот на комунизмот, земјата учествувала во шест меѓународни мисии, но учествувала само во една мисија на Обединетите нации во Грузија со испраќање на 3 воени набљудувачи. Од февруари 2008 година, Албанија официјално учествувала во операцијата на НАТО во Средоземното Море<ref>[http://www.nato.int/isminor sues/active_endeavour/index.html Operation Active Endeavour]. nato.int {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20110830210539/http://www.nato.int/issues/active_endeavour/index.html |date=30 August 2011 }}</ref>. Била поканета да се приклучи на НАТО на 3 април 2008 година, а таа станала полноправна членка на [[2 април]] [[2009]] година<ref>{{cite web|title=Albania membership Nato |publisher=NATO |url=http://www.nato.int/issues/nato_albania/evolution.html |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110728003727/http://www.nato.int/issues/nato_albania/evolution.html |archivedate=28 July 2011 }}</ref>.
 
Албанија го намалила бројот на активни трупи од 65.000 во 1988 година на 14.500 во 2009 година<ref>{{cite news | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1935630.stm |work=BBC News |title=Albania sells off its military hardware | date=17 April 2002}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2008/08/21/feature-03 |title=Albania to abolish conscription by 2010 |publisher=SETimes.com |date=21 August 2008 |accessdate=29 December 2009}}</ref>. Војската сега главно се состои од мала флота на авиони и морски бродови. Во 1990-тите, земјата изгубила огромни количини на застарени хардвери од [[Кина]], како што се тенкови. Зголемувањето на воениот буџет бил еден од најважните услови за интеграција во НАТО. Воените трошоци обично се ниски. Од 1996 година, воените трошоци се проценети на 1,5% од БДП на земјата, достигнувајќи го својот врв во 2009 година со 2%<ref>{{cite web|title=Albanian military expenditure as % of GDP|url=https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ms_mil_xpnd_gd_zs&idim=country:ALB&dl=en&q=military+expenditure+of+albania#!ctype=l&strail=false&bcs=d&nselm=h&met_y=ms_mil_xpnd_gd_zs&scale_y=lin&ind_y=false&rdim=region&idim=country:ALB&ifdim=region&dl=en&ind=false|publisher=World Bank}}</ref>.
 
 
== Демографија ==