Советски Сојуз: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Bjankuloski06 ја премести страницата Сојуз на Советските Социјалистички Републики на Советски Сојуз презапишувајќи врз пренасочување
Нема опис на уредувањето
Ред 97:
}}
{{СССР странична лента}}
'''Советски Сојуз''' (полн назив: '''Сојуз на Советските Социјалистички Републики''' или '''СССР''' ({{lang-ru|Союз Советских Социалистических Республик, СССР}}) — поранешна уставна [[социјализам|социјалистичка]] држава која се наоѓала на територијата на [[Евроазија]] и опстојувала во периодот од [[1922]] до [[1991]] година. Советскиот сојузСојуз претставувал [[државна заедница]] од 15 автономни републики, а [[Руска СФСР|Руската СФСР]] била главна и доминантна. <ref>Encyclopedia Britannica http://www.britannica.com/EBchecked/topic/614785/Union-of-Soviet-Socialist-Republics</ref> Руската Советска република често пати во [[Западна Европа]] била нарекувана само како [[Русија]] или ''Советска Русија''.
 
Идејата за создавањето на земјата се појавила уште во времето на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], кога [[Руска империја|Руската Империја]] се распаднала како резултат на [[РускаОктомвриска револуција|РускатаОктомвриската револуција]].<ref>Encyclopedia Britannica http://www.britannica.com/EBchecked/topic/614785/Union-of-Soviet-Socialist-Republics</ref> По хаотичниот период, кој е познат како [[рускаРуска граѓанска војна]], [[Владимир Илич Ленин]], болшевик, успеал да ја доби власта над поголемиот дел од Руската Империја. По неговата смрт, моќта на земјата отишла кај [[Јосиф Сталин]]<ref name="StalinRobertService">Robert Service. Stalin: A Biography. 2004. ISBN 978-0-330-41913-0</ref> кој преку своите методи и реформи ја спровел индустријализацијата на земјата.<ref name="StalinRobertService">Robert Service. Stalin: A Biography. 2004. ISBN 978-0-330-41913-0</ref> Во текот на своето постоење, земјата често пати водела агресивна и експанзионистичка надворешната политика чија политика водела до чести војни.<ref name="Crile 2003">{{цитирана книга |first=George |last=Crile |title=Charlie Wilson's War: The Extraordinary Story of the Largest Covert Operation in History |publisher=Atlantic Monthly Press |year=2003 |isbn=0871138549}}</ref> По војните со [[Полска]], [[Финска]] и [[Балтик|балтичките земји]] помеѓу [[1939]]-[[1940]], Советскиот Сојуз во [[1940]] година бил нападнат од страна на [[Нацистичка Германија]], иако двете земји претходно биле договорени околу поделбата на [[Полска]].<ref>Russian: Договор о ненападении между Германией и Советским Союзом; German: Nichtangriffsvertrag zwischen Deutschland und der Union der Sozialistischen Sowjetrepubliken; from [http://www.1000dokumente.de/index.html?c=dokument_de&dokument=0025_pak&object=facsimile&pimage=1&v=100&nav=&l=de facsimile] at 100(0) Schlüsseldokumente (www.1000dokumente.de), accessed 17 септември 2009.</ref><ref>http://www.wilsoncenter.org/index.cfm?topic_id=1409&fuseaction=topics.publications&group_id=11902</ref> По четири години војна, Советскиот Сојуз се јавил како една од најголемите светски сили во светот, стопирајќи го напредокот на Германија и принудувајќи ја на капитулација. По крајот на војната, во делови од [[Источна Европа]] биле воведени [[комунизам|комунистички режими]] под притисок на СССР.<ref>[http://www.nato.int/archives/1st5years/chapters/1.htm Source: NATO website 2nd Footnote at bottom]</ref> Освен тоа, по крајот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], започнал периодот кој во историјата е познат како период на [[Студена војна]], односно војна на политичка превласт во светот помеѓу СССР и комунистичките земји од една страна и [[САД]] и [[Западна Европа|западот]] од друга страна.<ref>{{цитирана книга |title=Stalin and the Bomb |last=Mr. David Holloway |first= |authorlink= |coauthors= |year=1996 |publisher=Yale University Press |location= |isbn=978-0300066647 |page=15 |pages=18 |url=http://yalepress.yale.edu/book.asp?isbn=9780300066647 |accessdate=}}</ref><ref name="turner23">{{Harvnb|Turner|1987|p=23}}</ref> Во текот на [[1980]] година станало јасно дека СССР ја изгубила војната со [[САД]], и кога во [[1985]] година на чело на земјата дошол [[Михаил Горбачов]]<ref name = "Byrd">{{cite encyclopedia|author=Byrd, Peter|editor=McLean, Iain; McMillan, Alistair|encyclopedia=The concise Oxford dictionary of politics|title=Cold War (entire chapter)|url=http://books.google.com/books?id=xLbEHQAACAAJ&ei=E45VSJrQO4e4jgGh_oWODA|accessdate=2008-06-16|year=2003|publisher=Oxford University Press|isbn=0192802763}}</ref>, уште еднаш било потврдено дека во земјата се потребни реформи.<ref>Garthoof, Raymond L. "The Great Transition: American-Soviet Relations and the End of the Cold War" (Washington: Brookings Institution, 1994).</ref>
 
Земјата во текот на своето постоење била прогласена како [[тоталитаризам|тоталитарна држава]] <ref group="белешка" name="vg_o"/>, која спровела одредени злосторства или масакри врз своите граѓани и врз окупираните земји.<ref>Courtois, Stephane; Werth, Nicolas; Panne, Jean-Louis; Paczkowski, Andrzej; Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis & Kramer, Mark (1999). ''The [[Black Book of Communism]]: Crimes, Terror, Repression''. [[Harvard University Press]]. ISBN 0-674-07608-7 </ref><ref name="Tambov"> [http://gulag.ipvnews.org/article20061017.php B.V.Sennikov. ''Tambov rebellion and liquidation of peasants in Russia''], Publisher: Posev, 2004, ISBN 5-85824-152-2 [http://www.rusk.ru/vst.php?idar=321701 Full text in Russian] </ref> Според некои извори, милиони жители биле испратени во концентрациони логори или биле убиени.<ref>http://www.fas.harvard.edu/~nrc/Gulag.pdf</ref>
Ред 161:
[[Податотека:Lenin and stalin crop.jpg|thumb|Ленин и Сталин]]
 
Историјата на Русија во периодот од [[1922]] до [[1991]] година, всушност е историјата на Сојузот на Советските Социјалистички републики или историја на Советскиот сојузСојуз. Овој сојуз кој на идеолошка основа го основале лидерите на [[КПСС|Руската комунистичка партија]] во [[декември]] [[1922]] година<ref>"[http://library.thinkquest.org/27629/themes/society/rsussr.html Tsar Killed, USSR Formed]," in ''20th Century Russia''. Retrieved 21 јули 2007.</ref>, многу често е споредуван со [[Руска империја|Руската империја]]. Во тоа време, новата нација во својот состав вклучувала четири територии: ''Руската Советска Федеративна Социјалистичка Република'' (скратено [[Руска СФСР]] или РСФСР), ''Белоруската Советска Социјалистичка Република'' (скратено [[Белоруска ССР]] или БССР), ''Украинската советска социалистичка република'' (скратено [[Украинска ССР]] или УССР) и ''Закавкаска Советска Федеративна Социјалистичка Република'' (скратено [[Закавкаска СФСР]] или ЗСФСР)<ref>Soviet Union Information Bureau, [http://www.marxists.org/history/ussr/government/1928/sufds/ch01.htm Area and Population]. Retrieved 21 јули 2007.</ref>.
 
Уставот кој бил усвоен во [[1924]] година го дал почетокот на [[федерација|федералниот систем]] на власта кој се засновал на советот кој бил поставен низ селата, фабриките, градовите во поголемите делови на земјата. На врвот на оваа советска пирамида во секоја република стоел сојузен конгрес на советите. Иако изгледало дека конгресот ја спроведува својата суверена власт, сепак ова тело директно било управувано од страна на Комунистичката партија, која повторно го контролирала [[Политбиро]]то на Централниот комитет [[КПСС]] од [[Москва]], престолнината на Советскиот сојузСојуз, која како престолнина била уште во времето на [[Царска Русија]], до доаѓањето на [[Петар Велики]] на царскиот престол.
 
=== Нова економска политика ===
Ред 200:
=== Индустријализација ===
 
Периодот од [[1929]] до [[1939]] година во Русија е период на масовна [[индустријализација]] и појава на внатрешни немири во раководството на комунистите, време кога главниот стремеж на [[Сталин]] бил да воспостави потполна контрола над руското општество, кое го иницирал преку таква неограничена моќ којшто не ја поседувал дури ни рускиот император. По смртта на [[Ленин]], [[Сталин]] започнал борба за власт над Советскиот сојузСојуз со своите ривали од [[Политбиро]]то, а посебно со [[Лав Троцки]]. До [[1928]] година, скоро сите подржувачи на Троцки биле или убиени или прогонети, а оние кои останале во земјата едноставно останале и без моќ. По ова, Сталин започнал со спроведување на радикалните програми во процесот на индустријализацијата.<ref name = Deutscher>I. Deutscher, ''Stalin: A Political Biography'', Oxford University Press, 1949, pp. 294–344.</ref>
 
Во [[1928]] година, Сталин го претставил првиот предлог на [[Петгодишен план|Петгодишниот план]]. Отргнувајќи ја на страна Новата економска политика како идеја на Ленин, овој план бил меѓу првите којшто бил спроведен по брзо акумулирање на капиталот преку изградба на тешки индустрии, колективизација на производството и рестрикција на производството на стока за широка потрошувачка.<ref name="Richman"/>Тоа било прв пат во историјата на една земја, економијата да биде директно и во целост контролирана од страна на владата.
Ред 208:
Освен на ова поле, планот придонесол за промена и во други гранки од општественото уредување. Русија, од многу аспекти била најсиромашна земја во [[Европа]] во времето на [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]]. По една декада, индустријализацијата се развивала со невидена брзина, достигнувајќи ја дури и германската. Советските власти во текот на [[1932]] година тврдиле дека индустрискиот раст бил зголемен за дури 334 % во споредба со [[1914]] година, или пак 180% во споредба од [[1932]] и [[1937]] година. Нападот врз Советскиот Сојуз од страна на [[Нацистичка Германија]] во јуни 1941 и советската победа врз нацистите, до голем степен било поради големиот производствен капацитет којшто претходно бил овозможен преку индустријализацијата.
 
Додека петгодишниот план се спроведувал, во исто време Сталин ја граден својата лична моќ. Била основана тајна полиција под името [[НКВД]] чие членство броило околу 10.000 граѓани. Шест членови на Политбирото од [[1920]] година, кои го надживеале [[Ленин]] биле ликвидирани од страна на Сталин. Освен овие, настрадале и т.н. стари болшевици, службеници на Ленин, високи чиновници во [[Црвена армија|Црвената армија]] и голем број на директори.<ref name="conquest-terror">Conquest, Robert. ''The Great Terror: A Reassessment''. New York: Oxford University Press, 1990. ISBN 0-19-507132-8.</ref>. Чистките во останатите советски републики допринеле за централизација на моќта на Советскиот сојузСојуз.
 
Голем број на граѓани биле биле осудени на смрт поради измислени злостори, саботажи или шпионажи. Други пак побарале егзил во некои други соседни или запаноевропски земји<ref>[http://www.jamestown.org/getman_paintings.php?painting_id=22 The Gulag Collection: Paintings of Nikolai Getman]</ref>. Работата која ја извршувале затворениците станала важна компонента во индустријализацијата на земјата, посебно во [[Сибир]]<ref name="forcedlabor">Gregory, Paul R. & Valery Lazarev (eds.). ''The Economics of Forced Labor: The Soviet Gulag''. Stanford: Hoover Institution Press, 2003. ISBN 0-8179-3942-3.</ref><ref name="ivanova">Ivanova, Galina M. ''Labor Camp Socialism: The Gulag in the Soviet Totalitarian System''. Armonk, NY: M. E. Sharpe, 2000. ISBN 0-7656-0427-2.</ref>. Се смета дека околу 18.000.000 луѓе поминале по т.н. [[систем Гулаг]] и уште 15.000.000 биле однесени на принудна работа.<ref>[http://www.anneapplebaum.com/communism/2000/06_15_nyrb_gulag.html Anne Applebaum -- Inside the Gulag]</ref><ref name="applebaum">Applebaum, Anne. ''Gulag: A History of the Soviet Camps''. London: Penguin Books, 2003. ISBN 0-7139-9322-7.</ref>.
Ред 214:
=== Надворешна политика ===
 
Советскиот сојузСојуз можеби го почуствувал најмногу доаѓањето на власт во [[Германија]] на [[Хитлер]], кој бил голем антикомунист. Ова најмногу излегло на виделина по создавање на т.н. [[Голем план]] кон исток како една од најголемите стратегии на [[Нацистичка Германија]].<ref name=Lebensraum>See, eg. [[Mein Kampf]]</ref>Сепак, до [[1939]] година, Советскиот сојузСојуз бил голем противник на Нацистичка Германија, подржувајќи ги републиканците во [[Шпанија]] кои се бореле против германските и италијанските трупи.<ref>Payne, Stanley G. ''The Spanish Civil War, the Soviet Union, and Communism''. New Haven: Yale University Press, 2004. ISBN 0-300-10068-X</ref><ref>Radosh, Ronald, Mary Habeck & Grigory Sevostianov (eds.). ''Spain Betrayed: The Soviet Union in the Spanish Civil War''. New Haven: Yale University Press, 2001. ISBN 0-300-08981-3.</ref>. Во текот на [[1938]] и [[1939]] година, Советскиот сојузСојуз водел успешна војна против [[Јапонија]], која завршила со потпишувањето на пакт околу меѓусебно ненапаѓање кој се одржал до [[август]] [[1945]] година. <ref>Coox, Alvin D. ''The Anatomy of a Small War: The Soviet-Japanese Struggle for Changkufeng/Khasan, 1938''. Westport, CT: Greenwood Press, 1977. ISBN 0-8371-9479-2.</ref><ref>Coox, Alvin D. ''Nomonhan: Japan against Russia, 1939''. 2 vols. Stanford: Stanford University Press, 1990. ISBN 0-8047-1835-0.</ref>
 
Во [[1938]] година, Германија го потпишала [[Минхенски договор|Минхенскиот договор]] со западните сили и заедно со [[Полска]] ја поделиле [[Чехословачка]]. Од страв да не биде нападната, Советскиот сојузСојуз започнал дипломатски маневри, по кои Полска одбила да учествува во заедничката безбедност, па Советскиот сојузСојуз склучил сојуз за ненапаѓање со Германија познат како [[Пакт Рибентроп-Молотов]]<ref>Roberts, Geoffrey (1992). [http://www.jstor.org/view/00385859/ap010173/01a00030/0 The Soviet Decision for a Pact with Nazi Germany]. ''Soviet Studies'' 44 (1), 57-78.</ref>. Со овој договор се нормализирале односите на двете земји и нивната меѓусебна трговија<ref>Ericson, Edward E. ''Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933-1941''. New York: Praeger, 1999. ISBN 0-275-96337-3.</ref>.
 
=== Втора светска војна ===
Ред 222:
 
 
[[Податотека:Bundesarchiv Bild 192-208, KZ Mauthausen, Sowjetische Kriegsgefangene.jpg|thumb|Советски заложници. Советскиот сојузСојуз загубил околу 27.000.000 население во времето на војната.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4530565.stm Leaders mourn Soviet wartime dead]</ref>]]
 
Седумнаесет денови по почетокот на германската инвазија на [[Полска]] од [[1939]] година, кога германската војска била на само 150 километри од советската граница, советската војска го окупирала источниот дел на Полска кој бил главно населен со [[Украинци]] и [[Белоруси]]<ref>Gross, Jan Tomasz. ''Revolution from Abroad: The Soviet Conquest of Poland's Western Ukraine and Western Belorussia''. Princeton: Princeton University Press, 2002. 2nd ed. ISBN 0-691-09603-1.</ref><ref>Zaloga, Steven & Victor Madej. ''The Polish Campaign 1939''. 2nd ed. New York: Hippocrene Books, 1991. ISBN 0-87052-013-X.</ref>. По пропаднатиот договор околу размена на територии, Советскиот сојузСојуз започнал војна со [[Финска]], позната како [[Зимска војна]] ([[1939]] - [[1940]]). Оваа војна била добиена со големи човечки жртви, но сепак биле приморени [[Финци]]те да потпишат мировен договор<ref>Vehviläinen, Olli. ''Finland in the Second World War: Between Germany and Russia''. New York: Palgrave, 2002. ISBN 0-333-80149-0</ref><ref>Van Dyke, Carl. ''The Soviet Invasion of Finland 1939-1940''. London: Frank Cass, 1997. ISBN 0-7146-4314-9.</ref>. Во летото [[1940]] година, [[Романија]] ги зазела [[Бесарабија]] и [[Буковина]]. Во истиот момент извршиле окупација на [[Летонија]], [[Литванија]] и [[Естонија]].<ref>Dima, Nicholas. ''Bessarabia and Bukovina: The Soviet-Romanian Territorial Dispute''. Boulder, CO: East European Monographs, 1982. ISBN 0-88033-003-1.</ref><ref>Tarulis, Albert N. ''Soviet Policy Toward the Baltic States 1918-1940''. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, 1959.</ref><ref>Misiunas, Romuald J. & Rein Taagepera. ''The Baltic States: The Years of Dependence, 1940-90''. 2nd ed. London: Hurst & Co, 1993. ISBN 1-85065-157-4.</ref>
 
 
 
И [[Нацистичка Германија]] и Советскиот сојузСојуз се спремале за војна, и покрај тоа што [[Сталин]] сакал да го избегне воениот судир со Германија<ref name="Isaev10">А. В. Десять мифов Второй мировой. — М.: Эксмо, Яуза, 2004, ISBN 5-699-07634-4</ref><ref>Mikhail Meltyukhov, ''Stalin's Missed Chance'', М. И. Мельтюхов ''Упущенный шанс Сталина: Советский Союз и борьба за Европу 1939-1941 гг. : Документы, факты, суждения.'' Изд. 2-е, испр., доп. ISBN 5-7838-1196-3 (second edition)</ref>. Сепак на [[22 јуни]] [[1941]] година, Германија го прекршила договорот и навлегла на територијата на Советскиот сојузСојуз. До крајот на [[ноември]] истата година, Германија ја зазела [[Украина]], а по ова ја започнала [[Опсада на Ленинград|опсадата на Ленинград]], по кој планот бил германската војска да се упати кон престолнината [[Москва]]<ref>Gilbert, Martin. The Second World War: A Complete History. 2nd ed. New York: Owl Books, 1991. ISBN 0-8050-1788-7.</ref><ref>Thurston, Robert W. & Bernd Bonwetsch (ed.). ''The People's War: Responses to World War II in the Soviet Union''. Urbana: University of Illinois Press, 2000. ISBN 0-252-02600-4.</ref><ref>Clark, Alan. ''Barbarossa: The Russian-German Conflict, 1941-1945''. New York: Harper Perennial, 1985. ISBN 0-688-04268-6.</ref>. Во [[битка кај Москва|битката кај Москва]], германските сили биле одбиени од советските, по кое Германците се реорганизирале и главно се насочиле кон југоисточниот дел од земјата. Победите во [[Битка кај Сталинград|Сталинградската битка]] и [[Битка кај Курска|Курската битка]] го покажале идниот резултат од [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. По овие порази, Германија не била повеќе во состојба да води офанзивна војна, па иницијативата преминала во рацете на Советите<ref>Beevor, Antony. ''Stalingrad, The Fateful Siege: 1942-1943''. New York: Viking, 1998. ISBN 0-670-87095-1.</ref>. До крајот на [[1943]] година, [[Црвена армија|Црвената армија]] ги разбила германските сили кај [[Ленинград]], повратила голем дел од [[Украина]] и [[Западна Русија]] и навлегла во [[Белорусија]] <ref>Glantz, David M. & Jonathan M. House. ''When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler''. Lawrence: University Press of Kansas, 1998. ISBN 0-7006-0717-X.</ref>. До крајот на [[1944]] година, фронтот од Русија бил поместен во [[Источна Европа]]. Со огромна војска, советската армија се упатила кон територијата на [[Источна Европа]], зазимајќи го [[Берлин]] во [[мај]] [[1945]] година<ref>Beevor, Antony. ''Berlin: The Downfall, 1945''. 3rd ed. London: Penguin Books, 2004. ISBN 0-14-101747-3.</ref> Нацистичка Германија била целосно поразена.
 
Како дел од договорот кој бил потпишан на [[Јалта]], три дена по големата победа, Црвената армија извршила успешна инвазија во [[Манџурија]].<ref>Glantz, David M. ''The Soviet 1945 Strategic Offensive in Manchuria: ‘August Storm’''. London: Routledge, 2003. ISBN 0-7146-5279-2.</ref>
 
Иако Советскиот сојузСојуз од Втората светска војна излегол како победник, економијата на земјата била разорена. Во војната загинале 27.000.000 Совети<ref>This is far higher than the original number of 7 million given by Stalin, and, indeed, the number has increased under various Soviet and Russian Federation leaders. See Mark Harrison, ''The Economics of World War II: Six Great Powers in International Comparison'', Cambridge University Press, 1998, p. 291 (ISBN 0-521-78503-0), for more information.</ref>. Околу 1.700 градови и околу 70.000 населби биле целосно разрушени <ref>As evidenced at the post-war Nuremberg Trials. See Ginsburg, George, ''The Nuremberg Trial and International Law'', Martinus Nijhoff, 1990, p. 160. ISBN 0-7923-0798-4.</ref>Околу 13.000.000 советски граѓани станале жртва на репресивната политика на [[Нацистичка Германија]] <ref>Gerlach, C. «Kalkulierte Morde» Hamburger Edition, Hamburg, 1999</ref><ref>Россия и СССР в войнах ХХ века", М. "Олма- Пресс", 2001 год</ref>. Голем број од советските евреиЕвреи биле погубени. Романските единици учествувале во геноцидот на [[евреиЕвреи]]те од [[Одеса]]. За време на опсадата, [[Ленинград]] изгубил 27% од својата популација, а [[Псков]] и [[Новгород]] изгубиле една петина од населението. Голем број од руското население настрадало во [[Карелија]] односно во финските логори. Скоро цела територија била пустоштена од Германија. Како некоја одмазда за ова, истото го направиле и Русите по нивното повлекување<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1757323,00.html Final Compensation Pending for Former Nazi Forced Laborers]</ref>. Како последица од војната, милиони граѓани починале од глад или од недостаток на елементарна медицинска помош. Околу 3.500.000 (од вкупно околу 5.500.000) умреле во германските логори
<ref>{{цитирана веб страница|url=http://www.gendercide.org/case_soviet.html|title=Case Study: Soviet Prisoners-of-War (POWs), 1941-42|work=Gendercide Watch|accessdate=2007-07-22}}</ref><ref>"Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev</ref><ref>Christian Streit: Keine Kameraden: Die Wehrmacht und die Sowjetischen Kriegsgefangenen, 1941-1945, Bonn: Dietz (3. Aufl., 1. Aufl. 1978), ISBN 3-8012-5016-4</ref>.
 
Ред 238:
[[Податотека:Leonid_Brezhnev_and_Richard_Nixon_talks_in_1973.png|thumb|left|[[Леонид Брежнев]] на средба со американскиот претседател [[Ричард Никсон]]]]
 
По извојувањето на победата, избил конфликт помеѓу Советскиот сојузСојуз и [[САД]], позната како [[Студена војна]] која се проширила на меѓународна сцена. Студената војна бил период на конфликти, тензија и натпревар помеѓу [[САД]] и [[СССР]] и нивните сојузници од времето по [[Втора светска војна|Втората светска војна]] до раните 1990-ти. Во текот на овој период, ривалитетот помеѓу двете супер-сили се одвивал на повеќе полиња: воени сојузи, идеологија, психологија, шпиунажа, технолошка надмоќ, освојување на вселената, огромни трошоци за одбрана, огромни конвенционални и нуклеарни воени потенцијали, и многу посредни војни. Главна преокупација на [[Сталин]] била своето влијание да го прошири до самата Германија, од каде подоцна започнувала т.н. [[Железна завеса]]<ref name = "Gaddis">{{Цитирана книга
| last = Gaddis
| middle = Lewis
Ред 253:
Во 1947 година, [[САД]] направиле реорганизација на одбранбениот систем: било формирано Министерството за одбрана, Централната Разузнавачка Агенција ([[ЦИА]]) и Националниот Совет за Безбедност. Овие три тела подоцна го понеле главниот товар во Студената војна.
 
Во текот на [[април]] [[1949]] година, САД го основал ''Северно-атланскиот сојузСојуз'' познат под името [[НАТО]], пакт во меѓусебна заштита според кој било каков напад на некоја од членките на тој сојуз би значело напад врз сите останати. Во [[1955]] година, Советскиот сојузСојуз основал еквивалентен сојуз на НАТО, познат под името [[Варшавски пакт]] <ref>Mastny, Vojtech, Malcolm Byrne & Magdalena Klotzbach (eds.). ''Cardboard Castle?: An Inside History Of The Warsaw Pact, 1955-1991''. Budapest: Central European University Press, 2005. ISBN 963-7326-08-1.</ref><ref>Holloway, David & Jane M. O. Sharp. ''The Warsaw Pact: Alliance in Transition?'' Ithaca: Cornell University Press, 1984. ISBN 0-8014-1775-9.</ref><ref>Holden, Gerard. ''The Warsaw Pact: Soviet Security and Bloc Politics''. Oxford: Blackwell, 1989. ISBN 0-631-16775-7.</ref>. Поделбата на Европа на Западна и Советска или Источна придобила глобален карактер, особено кога САД создал нуклеарен монопол за тестирање на советската бомба [[Џо-1]] и доаѓањето на власт на [[Комунистичка партија на Кина|Комунистичката партија во Кина]].
 
Иако никогаш не дошло до директен воен судир меѓу двете супер-сили САД и СССР, во текот на половина век постојано се зголемувале воените сили и политичките борби за поддршка ширум светот, при што и обете страни настојувале да ја обезбедат поддршката од останатите земји. Така во еден период, речиси сите земји во светот биле или сојузници, или поддржувачи на една од двете супер-сили.
Ред 267:
Во текот на [[1964]] година, Хрушчов бил прогонет од Централниот комитет на Комунистичката партија, а како главна причина била оптужбата дека тој бил одговорен за [[Кубанска ракетна криза|Кубанската ракетна криза]] и продлабочувањето на Кинеско-советските проблеми<ref name="CNN Khrushchev" />. Негов наследник станал биократот [[Леонид Брежнев]]<ref>{{цитирана веб страница|work=CNN|url=http://www.cnn.com/SPECIALS/cold.war/kbank/profiles/brezhnev/|title=Leonid Ilyich Brezhnev|accessdate=2007-07-22}}</ref>.
 
И покрај големите напори на Хрушчов околу економскиот раст, сепак економскиот систем останал зависен од централните планови кои биле направени многу порано. Како развиена индустриска земја, властите на Советскиот сојузСојуз биле соочени со проблеми поврзани околу поголемиот процент на инвестирање и поголемиот број на работна сила. Ова било многу потешко да се исполни, главно поради пренасочувањето на економската политика од [[тешка индустрија]] кон [[индустрија за широка потрошувачка]]. Во годините на управувањето на Хрушчов, сепак биле постигнати големи резултати на полето на индустријата. Така, била изградена првата нуклеарна електрана на светот, која во употреба била пуштена во [[1954]] година во близина на градот [[Обнинск]]. Времето на Брежњев пак е познато како период на „стагнација“, како во поглед на економијата и забавување на економскиот раст, така и во поглед на намалување на ограничените слободи кои биле постигнати во времето на Хрушчов. Во периодот на Брежњев, советската економија се повеќе станувала зависна од извозот на нафта кон западните земји и увоз на храна од нив. Сепак и во овој период и покрај економската стагнација биле завршени големи проекти, како што се Бакалско-амурската магистрала кој ги поврзувала териториите на сојузот од далечниот исток до останатите земји, и вселенската станица „Мир“.
 
[[Советска вселенска програма|Советската вселенска програма]], со која раководел [[Сергеј Павлович Королов]] била исклучиво успешна. На [[4 октомври]] [[1957]] година бил пуштен во вселената првиот вештачки сателит наречен [[Спутник]]<ref name="NASA Sputnik">{{цитирана веб страница|work=NASA|url=http://history.nasa.gov/sputnik/|title=Sputnik and The Dawn of the Space Age|accessdate=2007-07-22|date=2007-01-19|author=Steve Garber|quote=History changed on 4 октомври, 1957, when the Soviet Union successfully launched Sputnik I. The world's first artificial satellite ...}}</ref>. На [[12 април]] [[1961]] година, [[Јуриј Гагарин]] станал првиот човек кој заминал во вселената со советскиот вселенски брод [[Восток 1]]<ref>{{цитирана веб страница|url=http://www.guardian.co.uk/netnotes/article/0,,470879,00.html|title=Yuri Gagarin|work=Guardian Unlimited|quote=April 12 2001 is the fortieth anniversary of Yuri Gagarin's flight into space, the first time a human left the planet|author=Neil Perry|accessdate=2007-07-22|date=2001-04-12}}</ref>. Заедно со тоа, биле направени првите слики од вселената. [[Алексиј Леонов]] станал првиот човек кој претстојувал заштитен со скафандер во космичкиот простор надвор од космичкото летало за време на летот на вселенскиот брод [[Васход 2]]. [[Валентина Терешкова]] пак била првата жена која летала во вселената со вселенскиот брод [[Восток 6]].
Ред 277:
Во [[1989]] година Советите се повлекле од [[Авганистан]]. Во декември 1989 Горбачов и [[Џорџ Буш постариот]] на самитот на [[Малта]] објавиле крај на Студената војна.<ref>"Cold War," ''A Dictionary of World History''. Oxford University Press, 2000. Oxford Reference Online. Oxford University Press.</ref>
 
До тогаш веќе и сојузниците на СССР слабееле - комунистичките режими во [[Источна Европа]] биле на заминување, а новите демократски власти биле повеќе заинтересирани за сојузништво со Западот отколку со СССР. И во самиот СССР, најпрво комунистичката власт била принудена да го напушти монополот на власта по 73 години во [[1990]]. СССР официјално се распаднал на [[25 декември]] [[1991]] година<ref name="BBC Timeline">{{цитирана веб страница|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1112551.stm|work=BBC|title=Timeline: Soviet Union|quote=1991 25 декември - Gorbachev resigns as Soviet president; US recognises independence of remaining Soviet republics|accessdate=2007-07-22}}</ref>. Конечниот чин било со предавање на власта на Советскиот сојузСојуз и преземање на власта во Русија од страна на [[Борис Елцин]]. Руската Федерација официјално започнала да постои на [[26 декември]] [[1991]] година<ref name="BBC Timeline" />.
 
== Политика ==
 
Владата на Советскиот сојузСојуз била застапувана од страна на членовите на [[КПСС|Комунистичката партија на Советскиот сојузСојуз]]. КПСС била единствената политичка партија во времето на СССР.
 
Нејзини раководни органи биле Централниот комитет (ЦК), Политбиро на ЦК на КПСС, Секретариатот на ЦК.
Ред 313:
Културата на Советскиот Сојуз поминала низ неколку фази во текот на 70-годишното постоење на СССР. Во текот на првите единаесет години по револуцијата (1918-1929), имало релативна слобода и уметнички експерименти во неколку различни стилови, во обид да се најде еден засебен советски стил на уметноста. Ленин тежнеел уметноста да биде достапна до рускиот народ.
 
По [[РускаОктомвриска револуција|рускатаОктомвриската револуција]] од [[1917]] година, рускиот културен живот во голем степен се променил или пак бил претворен во хаос. Некои истакнати и познати писатели од тој период, како [[Иван Буњини]] и [[Владимир Набоков]] ја напуштиле земјата, додека пак новата генерација на млади талентирани писатели се приклучиле кон различни организации со цел создавање на една нова културна книжевност проследена со новиот режим во склопот на [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]. Во текот на 1920-тите, писателите уживале широка толеранција. Во 1930-тите, објавувањето на новите литературни дела било затегнато со оглед на доаѓањето на власт на [[Јосиф Сталин]] и неговата социјалистичка политика и режим. Голем број на писатели биле затварани и прогонувани во тој период. По неговата смрт, ограничувањата биле отфрлени за да во 1970-тите и 1980-тите истите бидат игнорирани. Од најпознатите водечки писатели од оваа ера, најмногу се издвојуваат: [[Евгениј Земјатин]], [[Исак Бабел]], [[Владимир Мајаковски]], [[Илф и Петров]], [[Јуриј Олеша]], [[Михаил Булгаков]], [[Борис Пастернак]], [[Михаил Шолохов]], [[Александар Солженицин]], [[Андреј Вознесенски]] и други. Една од најпознатата песна од тоа време е [[Света војна (песна)|Света војна]]. Текстот го напишал [[Василиј Лебедев-Кумач]] во [[1941]] г. на почетокот на [[Операција Барбароса|германската инвазија на СССР]]. Композитор на музиката е [[Александар Василевич Александров]], основач на [[Хор на Црвената армија|Хорот на Црвената армија]] и композитор на музиката за [[Химна на СССР|химната на СССР]].
 
Во текот на [[20 век]], најпознати архитектонски стилови во Русија биле [[Сецесија|сецесијата]] ([[Фјодор Шехтел]]), [[конструктивизам]] ([[Алексеј Шчусев]] и [[Константин Мелников]]), и [[Сталинистичка архитектура|Сталинистичката архитектура]] ([[Борис Јофан]]). По смртта на [[Сталин]], [[Никита Хрушчов]] целосно го осудил веќе поранешниот архитектонски стил. Кон крајот на советската ера, доминантен архитектонски стил во Русија бил [[Функционализам|функционализмот]].
Ред 321:
: ''Главна статија: [[Републики на Советскиот Сојуз]]''
 
Советскиот сојузСојуз во својата конечна фаза се состоел од 15 републики. Претходно имало многу други привремени Републики. Ова се конечните 15. СССР бил создаден и проширен како сојуз на Советски републики формирани во територијата на Руската Империја, која исчезна во Руската Револуција од [[1917]], проследена од Руската граѓанска војна од [[1918]]-[[1920]]. Географските граници на СССР варирале од време на време, но од [[1945]] па сè до распадот, териториите на СССР кореспондираат со оние на доцната империјална Русија, со забележлив исклучок во Финска и Полска.
 
{|class="wikitable sortable" style="text-align:right; font-size:80%"