Бакар: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 143:
 
==== Бронзено доба ====
{{Main|Бронзено доба}}
Легирањето бакар со калај за да се направи бронза најпрво се практикувало околу 4000 години по откривањето на топењето на бакарот, а околу 2000 години откако "природната бронза" дошла во општа употреба.<ref>{{НаведенаCite книгаbook|title=Epigenetics: The Death of the Genetic Theory of Disease Transmission|last=Wallach|first=Joel|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> Бронзените артефакти од културата Винча датираат до 4500 г. п.н.е.<ref name="antiquity1312">{{Наведенаcite мрежнаweb страница| url = http://antiquity.ac.uk/ant/087/ant0871030.htm | title = Tainted ores and the rise of tin bronzes in Eurasia, c. 6500 years ago |last=Radivojević| first = Miljana |last2 last =Rehren Radivojević | first2 = Thilo |date last2 =December 2013Rehren | publisher = Antiquity Publications Ltd | date = December 2013}}</ref> [[Сумер|Сумерските]] и [[Древен Египет|египетските]] артефакти на бакарни и бронзени легури датираат до 3000 г. п.н.е.<ref name="hist">{{Наведенаcite книгаbook|pages = 13, 48–66|title = Encyclopaedia of the History of Technology|lastauthor = McNeil, Ian|date=2002 |publisher = Routledge|isbndate =978-0-203-19211-5 2002|location = London; New York|pagesisbn =13, 48–66978-0-203-19211-5}}</ref> [[Бронзено време|Бронзеното време]] започнало во Југоисточна Европа околу 3700-3300 г. п.н.е., во Северозападна Европа околу 2500 г. п.н.е. Тоа заврши со почетокот на железното време, 2000-1000 г. п.н.е. на Блискиот Исток, и 600 г. п.н.е. во Северна Европа. Транзицијата меѓу [[Младо камено време|неолитскиот]] период и бронзеното време претходно се нарекува [[Бакарно време|халколитички]] период (бакар-камен), кога бакарните алатки се користеле со камени алатки. Терминот постепено отпаднал од користење, бидејќи во некои делови на светот, халколитикот и неолитот се цереминирани на двата краја. Месинг, легура на бакар и цинк, е од многу поново потекло. Тоа им било познато на Грците, но станало значаен додаток на бронза за време на Римското царство.<ref name="hist" />
 
=== Античка и пост-класична историја ===
[[ПодатотекаFile:Venus_symbolVenus symbol.svg|левоthumb|миниleft|upright=0.45| Во [[Алхемија|алхемијата]] симболот за бакар беше исто така симбол за божицата и планетата [[Венера (планета)|Венера]] . ]]
[[ПодатотекаFile:TimnaChalcolithicMine.JPG|миниthumb| Калцитонски рудник за бакар во долината Тимна , [[Негев|пустина Негев]], Израел. ]]
Во Грција, бакар бил познат по името ''халкос'' (χαλκός). Тоа беше важен ресурс за Римјаните, Грците и другите древни народи. Во римско време, тоа беше познат како ''aes Cyprium,'' ''aes'' е генерички латински термин за бакарни легури и ''Cyprium'' од [[Кипар]], каде што беше миниран многу бакар. Фразата беше поедноставена во ''купрум'', па оттука и англискиот ''бакар''. [[Афродита]] ([[Венера (божица)|Венера]] во Рим) претставуваше бакар во митологијата и алхемијата поради неговата сјајна убавина и нејзината античка употреба во производството на огледала; Кипар беше света за божицата. Седумте небесни тела познати на древните биле поврзани со седумте метали познати во антиката, а Венера била назначена за бакар.<ref>{{Наведено списание|last=Rickard, T.A.|date=1932|title=The Nomenclature of Copper and its Alloys|journal=Journal of the Royal Anthropological Institute|volume=62|pages=281–290|doi=10.2307/2843960|jstor=2843960}}</ref>
 
Во Грција, бакар бил познат по името ''халкос'' (χαλκός). Тоа беше важен ресурс за Римјаните, Грците и другите древни народи. Во римско време, тоа беше познат како ''aes Cyprium,'' ''aes'' е генерички латински термин за бакарни легури и ''Cyprium'' од [[Кипар]], каде што беше миниран многу бакар. Фразата беше поедноставена во ''купрум'', па оттука и англискиот ''бакар''. [[Афродита]] ([[Венера (божица)|Венера]] во Рим) претставуваше бакар во митологијата и алхемијата поради неговата сјајна убавина и нејзината античка употреба во производството на огледала; Кипар беше света за божицата. Седумте небесни тела познати на древните биле поврзани со седумте метали познати во антиката, а Венера била назначена за бакар.<ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|last=Rickard,title T.A.|date=1932|title= The Nomenclature of Copper and its Alloys|author = Rickard, T.A. |journal = Journal of the Royal Anthropological Institute|volume = 62|pages = 281–290 |date = 1932|jstor = 2843960|doi = 10.2307/2843960|jstor=2843960}}</ref>
Бакар за прв пат се користел во древна Британија во третиот или вториот век пред нашата ера. Во Северна Америка, рударството со бакар започна со маргинални активности на Индијанците. Мајчин бакар е познато дека е извлечена од локалитетите на островот Ројал со примитивни камени алатки помеѓу 800 и 1600 г.<ref>{{Наведено списание|last=Martin, Susan R.|date=1995|title=The State of Our Knowledge About Ancient Copper Mining in Michigan|url=http://www.ramtops.co.uk/copper.html|dead-url=yes|journal=The Michigan Archaeologist|volume=41|issue=2–3|page=119|archive-url=https://web.archive.org/web/20160207073036/http://www.ramtops.co.uk/copper.html|archive-date=7 February 2016}}</ref> Металургијата на бакарот процвета во Јужна Америка, особено во Перу околу 1000 година. Откриени се бакарните погребни украси од 15 век, но комерцијалното производство на метал не започнало до почетокот на 20 век.
 
Бакар за прв пат се користел во древна Британија во третиот или вториот век пред нашата ера. Во Северна Америка, рударството со бакар започна со маргинални активности на Индијанците. Мајчин бакар е познато дека е извлечена од локалитетите на островот Ројал со примитивни камени алатки помеѓу 800 и 1600 г.<ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|last=Martin,title Susan R.|date=1995|title= The State of Our Knowledge About Ancient Copper Mining in Michigan|journal = The Michigan Archaeologist|volume = 41|page = 119|author = Martin, Susan R.|date = 1995|url = http://www.ramtops.co.uk/copper.html|dead-url=yes|journalissue =The Michigan Archaeologist|volume=41|issue=2–3|pagedeadurl =119 yes|archive-urlarchiveurl = https://web.archive.org/web/20160207073036/http://www.ramtops.co.uk/copper.html|archive-datearchivedate = 7 February 2016|df = dmy-all}}</ref> Металургијата на бакарот процвета во Јужна Америка, особено во Перу околу 1000 година. Откриени се бакарните погребни украси од 15 век, но комерцијалното производство на метал не започнало до почетокот на 20 век.
Културната улога на бакар е важна, особено во валутата. Римјаните во 6-от до 3-тиот век п.н.е. користеле бакарни грутки како пари. Најпрво, бакарот по себе бил ценет, но постепено обликот и изгледот на бакарот станал поважен. [[Гај Јулиј Цезар|Јулиј Цезар]] имал свои монети направени од месинг, додека монетите на [[Октавијан Август|Октавијан Август Цезар]] биле направени од легури на Cu-Pb-Sn. Со проценета годишна продукција од околу 15.000 тони, активностите за рударство и топење на римски бакар достигнаа ненадминат обем до времето на [[Индустриска револуција|Индустриската револуција]]; провинциите најинтензивно минирани се оние на [[Хиспанија]], [[Кипар]] и во Централна Европа.<ref>{{Наведено списание|last=Hong|first=S.|last2=Candelone|first2=J.-P.|last3=Patterson|first3=C.C.|last4=Boutron|first4=C.F.|date=1996|title=History of Ancient Copper Smelting Pollution During Roman and Medieval Times Recorded in Greenland Ice|journal=Science|volume=272|issue=5259|pages=246–249 (247f.)|bibcode=1996Sci...272..246H|doi=10.1126/science.272.5259.246}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=de Callataÿ|first=François|date=2005|title=The Graeco-Roman Economy in the Super Long-Run: Lead, Copper, and Shipwrecks|journal=Journal of Roman Archaeology|volume=18|pages=361–372 (366–369)}}</ref>
 
Културната улога на бакар е важна, особено во валутата. Римјаните во 6-от до 3-тиот век п.н.е. користеле бакарни грутки како пари. Најпрво, бакарот по себе бил ценет, но постепено обликот и изгледот на бакарот станал поважен. [[Гај Јулиј Цезар|Јулиј Цезар]] имал свои монети направени од месинг, додека монетите на [[Октавијан Август|Октавијан Август Цезар]] биле направени од легури на Cu-Pb-Sn. Со проценета годишна продукција од околу 15.,000&nbsp; тони, активностите за рударство и топење на римски бакар достигнаа ненадминат обем до времето на [[Индустриска револуција|Индустриската револуција]]; провинциите најинтензивно минирани се оние на [[Хиспанија]], [[Кипар]] и во Централна Европа.<ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|lastdoi =Hong|first=S 10.|last2=Candelone|first2=J1126/science.-P272.|last3=Patterson|first3=C.C5259.|last4=Boutron|first4=C.F.|date=1996246|title = History of Ancient Copper Smelting Pollution During Roman and Medieval Times Recorded in Greenland Ice|journalpages =Science 246–249 (247f.)|volumedate =272 1996|issuelast1 =5259 Hong|pagesfirst1 =246–249 (247fS.)|bibcodelast2 =1996Sci Candelone|first2 = J.-P.|issue = 5259|last3 = Patterson|first3 = C.272C.|last4 = Boutron|first4 = C.F.246H|doijournal =10 Science|volume = 272|bibcode = 1996Sci..1126/science.272.5259.246246H}}</ref><ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|last = de Callataÿ|first = François|date = 2005|title = The Graeco-Roman Economy in the Super Long-Run: Lead, Copper, and Shipwrecks|journal = Journal of Roman Archaeology|volume = 18|pages = 361–372 (366–369)}}</ref>
Портите на [[Ерусалимски храм|Ерусалимскиот храм]] користеле Коринтска бронза третирана со ослабување позлата .     Процесот е најприсутен во [[Александрија]], каде што се смета дека започнала алхемија.<ref>{{Наведено списание|last=Savenije, Tom J.|last2=Warman, John M.|last3=Barentsen, Helma M.|last4=van Dijk, Marinus|last5=Zuilhof, Han|last6=Sudhölter, Ernst J.R.|date=2000|title=Corinthian Bronze and the Gold of the Alchemists|url=http://www.goldbulletin.org/downloads/JACOB_2_33.PDF|dead-url=yes|journal=Macromolecules|volume=33|issue=2|pages=60–66|bibcode=2000MaMol..33...60S|doi=10.1021/ma9904870|archive-url=https://web.archive.org/web/20070929003743/http://www.goldbulletin.org/downloads/JACOB_2_33.PDF|archive-date=29 September 2007}}</ref> Во античка [[Индија]], бакар се користел во [[Холизам|холистичката]] медицинска наука [[Ајурведа]] за [[Хирургија|хируршки]] инструменти и друга медицинска опрема. [[Древен Египет|Антички Египќани]] ([[Старо Кралство|~2400 г. п.н.е.]]) користеле бакар за стерилизирање на рани и вода за пиење, а подоцна и за лекување на главоболки, изгореници и чешање.
 
Портите на [[Ерусалимски храм|Ерусалимскиот храм]] користеле Коринтска бронза третирана со ослабување позлата .{{Clarify|reason=Bronze  is not  a gold alloy, but depletion gilding can be done only on gold alloy.|date=June 2016}}{{Citation needed|date=June 2016}} Процесот е најприсутен во [[Александрија]], каде што се смета дека започнала алхемија.<ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|lasturl=http://www.goldbulletin.org/downloads/JACOB_2_33.PDF |title=Corinthian Bronze and the Gold of the Alchemists |author=Savenije, Tom J. |last2author2=Warman, John M. |last3author3=Barentsen, Helma M. |last4author4=van Dijk, Marinus |last5author5=Zuilhof, Han |last6author6=Sudhölter, Ernst J.R.|date=2000|title=Corinthian Bronze and the Gold of the Alchemists|url=http://www.goldbulletin.org/downloads/JACOB_2_33.PDF|dead-url=yes|journal=Macromolecules |issue=2 |volume=33 |issuedate=22000 |pages=60–66 |doi=10.1021/ma9904870 |bibcode=2000MaMol..33...60S |doideadurl=10.1021/ma9904870yes |archive-urlarchiveurl=https://web.archive.org/web/20070929003743/http://www.goldbulletin.org/downloads/JACOB_2_33.PDF |archive-datearchivedate=29 September 2007 }}</ref> Во античка [[Индија]], бакар се користел во [[Холизам|холистичката]] медицинска наука [[Ајурведа]] за [[Хирургија|хируршки]] инструменти и друга медицинска опрема. [[Древен Египет|Антички Египќани]] ([[Старо Кралство|~2400&nbsp; г. п.н.е.]]) користеле бакар за стерилизирање на рани и вода за пиење, а подоцна и за лекување на главоболки, изгореници и чешање.
 
=== Современа историја ===
[[ПодатотекаFile:AngleseyCopperStream.jpg|десноright|миниthumb| Дренажа на киселини кои влијаат на потокот што се протега од напуштените рудници за бакар на планината Пари ]]
[[ПодатотекаFile:Copper_PotCopper Pot.jpg|миниthumb| Бакарен котел од 18 век од Норвешка изработен од шведски бакар ]]
Големата Бакарна Планина е рудник во Фалун, Шведска, кој оперирал од 10 век до 1992 година. Таа задоволуваше две третини од потрошувачката на бакар во Европа во 17 век и помогна во финансирањето на многу војни во Шведска во тоа време.<ref>{{Наведенаcite книгаbook|url = https://books.google.com/books?id=4yp-x3TzDnEC&pg=PA60|page = 60|title = Mining in World History|last=Lynch,isbn Martin|year=2004|isbn= 978-1-86189-173-0|pageauthor1 =60 Lynch, Martin|year=2004}}</ref> Тоа беше наречено државно богатство; Шведска имала валута со бакар.<ref>{{Наведенаcite мрежна страница|url=http://www.galmarley.com/FAQs_pages/monetary_history_faqs.htm#Scandinavian%20copper%20moneyweb|title=Gold: prices, facts, figures and research: A brief history of money|url=http://www.galmarley.com/FAQs_pages/monetary_history_faqs.htm#Scandinavian%20copper%20money|accessdate=22 April 2011}}</ref>
 
Бакар се користи во покриви,<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=3qL3vfUZHMYC|title=Cultural Heritage Conservation and Environmental Impact Assessment by Non-Destructive Testing and Micro-Analysis|last=Grieken|first=Rene van|last2=Janssens|first2=Koen|date=2005|publisher=CRC Press|isbn=978-0-203-97078-2|page=197|language=en}}</ref> валута, и за фотографска технологија позната како daguerreotype . Бакар се користел во [[Ренесанса|ренесансната]] скулптура и бил користен за изградба на [[Статуа на Слободата|Статуата на слободата]]; бакар продолжува да се користи во изградбата на објекти од разни видови. Облогата на бакарот и бакарната обвивка беа широко користени за заштита на подводни трупови на бродови, техника што беше водена од британската Адмиралгија во 18 век.<ref>{{Наведенаcite мрежнаweb|title страница= Copper and Brass in Ships|url = https://www.copper.org/education/history/60centuries/industrial_age/copperand.html|title=Copper and Brass inaccessdate Ships|accessdate= 6 September 2016}}</ref> Norddeutsche Affinerie во Хамбург беше првата модерна фабрика за галванизација, која започна со производство во 1876 година.<ref>{{Наведеноcite списаниеjournal|lastdoi =Stelter, M10.|last2=Bombach|first2=H1002/adem.|date=2004200400403|title = Process Optimization in Copper Electrorefining|date = 2004|author = Stelter, M.|journal = Advanced Engineering Materials|volume = 6|issue = 7|pages=558–562|doilast2 =10 Bombach|first2 = H.1002/adem.200400403}}</ref> Германскиот научник Готфрид Осан ја измислил металургијата со прав во 1830 година, додека ја одредува атомската маса на металот; околу тоа време беше откриено дека количината и видот на легираниот елемент (на пример, калај) на бакар ќе влијае на ѕвонење. Flash smelting е развиено од страна на Отокумпу во Финска и првпат се применува во Харџавалта во 1949 година; енергетски ефикасен процес изнесува 50% од светското производство на бакар.<ref>{{Наведенаcite мрежна страницаweb|url = http://www.outokumpu.com/files/Technology/Documents/Newlogobrochures/FlashSmelting.pdf|titlearchiveurl =Outokumpu Flash Smelting|publisher=[[Outokumpu]]|page=2|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724043222/http://www.outokumpu.com/files/Technology/Documents/Newlogobrochures/FlashSmelting.pdf|archive-datearchivedate = 24 July 2011|title = Outokumpu Flash Smelting|publisher = [[Outokumpu]]|page = 2}}</ref>
 
Меѓувладиниот совет за извозни извори на бакар, формиран во 1967 година од Чиле, Перу, Заир и Замбија, работеше на пазарот на бакар, како што [[Организација на земји извознички на нафта|ОПЕК]] прави со нафта, иако никогаш не го постигна истото влијание, особено поради тоа што вториот по големина производител, САД, никогаш не бил член; бил распуштена во 1988 година.<ref>{{Наведеноcite journal списание|lastauthor=Karen A. Mingst |date=1976 |title=Cooperation or illusion: an examination of the intergovernmental council of copper exporting countries |journal=International Organization |volume=30 |issue=2 |pages=263–287 |doi=10.1017/S0020818300018270}}</ref>
 
== Апликации ==
{{See also| Бакарот во обновлива енергија}}
[[ПодатотекаFile:Kupferfittings_4062Kupferfittings 4062.jpg|миниthumb| Бакарни делови ]]
Главните апликации на бакар се електричната жица (60%), покриви и водовод (20%) и индустриски машини (15%). Бакар се користи претежно како чист метал, но кога е потребна поголема цврстина, таа се става во легури како [[месинг]] и [[бронза]] (5% од вкупната употреба).<ref name="emsley">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=j-Xu07p3cKwC&pg=PA123|title=Nature's building blocks: an A–Z guide to the elements|last=Emsley, John|publisher=Oxford University Press|year=2003|isbn=978-0-19-850340-8|pages=121–125|access-date=2 May 2011}}</ref> Повеќе од два века, бакарната боја се користи на трупот на бродот за контрола на растот на растенијата и школките.<ref>{{НаведенаCite мрежна страницаweb|url=http://www.boatus.com/magazine/2012/february/copper.asp|title=Is Copper Bottom Paint Sinking?|lastwebsite=RyckBoatUS LydeckerMagazine|workauthor=BoatUSRyck MagazineLydecker|accessdateaccess-date=2016-06-03}}</ref> Мал дел од снабдувањето со бакар се користи за додатоци во исхраната и фунгициди во земјоделството.<ref name="Boux">{{Наведена книга|title=Ullmann's Agrochemicals|last=Wiley-Vch|date=2 April 2007|isbn=978-3-527-31604-5|page=623|chapter=Nonsystematic (Contact) Fungicides|chapter-url=https://books.google.com/books?id=cItuoO9zSjkC&pg=PA623}}</ref><ref name="Applications for Copper">{{Наведенаcite мрежнаweb|title страница= Copper|publisher = [[American Elements]]|date = 2008|url = http://www.americanelements.com/cu.html|titleaccessdate =Copper|date=2008|publisher=[[American Elements]]|accessdate=12 July 2008}}</ref> Обработката на бакар е можна, иако легурите се најпосакувани за добра обработка при создавање на сложени делови.
 
=== Жица и кабел ===
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Бакар