Сатурн (планета): Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ознаки: Нагледно уредување Мобилно уредување Мобилно семрежно уредување
Ред 115:
== Физички карактеристики ==
[[Податотека:Saturn,_Earth_size_comparison.jpg|лево|мини|Композитни слика споредба на големините на Сатурн и на Земјата]]
Сатурн е [[гасовит џин]], и е претежно составен од водород и хелиум. Тој нема одредена површина, но сепак можеможно е да има цврсто јадро.<ref name="melosh2011"><div><cite class="citation book">Melosh, H. Џеј (2011). [https://books.google.com/books?id=3bQD1DJgliIC&pg=PA5 ''Планетарните Површината Процеси'']. Кембриџ Планетарна Наука. '''13'''. Cambridge University Press. стр. &#x20;5. [[International Standard Book Number|ISBN]]&#x20;[[Special:BookSources/978-0-521-51418-7|978-0-521-51418-7]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></div></ref> СатурнуватаСатурновата ротација, предизвикува тој да има облик на [[Сфероид|сплеснат сфероид]], кој е [[Сплеснување|сплеснат]] на [[Географски пол|половите]] и [[Екваторијална испакнатина|испапкнатинаиспапкнат]] на [[Екватор|екваторот]]. НејзинитеНеговиот екваторијалниотекваторијален и поларнитеполарен радиусирадиус се разликуваат речиси за 10%: 60,268&#x20;кмkm наспроти 54,364&#x20;километриkm.<ref name="fact"/> Јупитер, [[Уран (планета)|Уран]], Нептун, и други џиновските планети во Сончевиот Систем, исто така, се сфероидни но во помала мера. Комбинацијата на испактноста и ротацијата укажува дека ефективната површина на гравитацијата во должина на екваторот ({{Вред|8.96}}), е 74%, додека на половите е пониска отколку на површината. Сепак, на екваторот, [[втора космичка брзина|втората космичка брзина]] е скоро {{Вред|36}} пати повисока од онааЗемјатаонаа на Земјата.<ref name="Gregersen2010">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=ptLFDN0z8gQC&pg=PA119|title=Outer Solar System: Jupiter, Saturn, Uranus, Neptune, and the Dwarf Planets|publisher=The Rosen Publishing Group|year=2010|isbn=978-1615300143|editor-last=Gregersen|editor-first=Erik|page=119}}</ref>
 
Сатурн не е единствената планетавопланета која има помала густина од водата—заводата - за 30% помалкупомала.<ref name="preserve"><div><cite class="citation web">[http://www.preservearticles.com/201101233659/saturn-the-most-beautiful-planet-of-our-solar-system.html "Сатурн – најубавиот дел Од Планетата на нашиот сончев систем"]. ''Зачувување Статии''. 23 јануари 2011 година. [https://www.webcitation.org/62D9uTOJ0?url=http://www.preservearticles.com/201101233659/saturn-the-most-beautiful-planet-of-our-solar-system.html Архивирано] од оригиналот на 5 октомври 2011 година<span class="reference-accessdate">. Обновено <span class="nowrap">На 24 Јули</span> 2011</span>.</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></div></ref> Иако Сатурновото [[Planetary core|јадротојадро]] е многу погусто од водата, просечна [[RelativeРелативна densityгустина|специфична густина]] на планетата е {{Вред|0.69}} поради атмосферата. Јупитер им 318 пати поголема маса од онаа на Земјата<ref name="Jupiter fact"><div><cite class="citation web">Вилијамс, Дејвид Р. (16 Ноември, 2004). [https://www.webcitation.org/62D9vKbZz?url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/jupiterfact.html "Јупитер Информативен Лист"]. НАСА. Архивирано од [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/jupiterfact.html оригиналот] на 5 октомври 2011 година<span class="reference-accessdate">. Преземено <span class="nowrap">2 Август</span> 2007 Година</span>.</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></div></ref> иа Сатурн има 95 пати поголема Земјината маса од Земјината.<ref name="fact"/> Заедно, Јупитер и Сатурн го содржат 92% од вкупаравкупната планетарена маса на Сончевиот Систем.<ref name="ssr152_1_423"><div><cite class="citation journal">Fortney, Џонатан J.; Nettelmann, Nadine (Мај 2010). "Внатрешната Структура, Составот и Еволуцијата на Џиновските Планети". ''Простор Наука Коментарите''. '''152''' (1-4): 423-447. [[arXiv]]:<span title="Freely accessible" class="cs1-lock-free">[//arxiv.org/abs/0912.0533 0912.0533]</span>. [[Bibcode]]:[[bibcode:2010SSRv..152..423F|2010SSRv..152..423F]]. [[Digital object identifier|дои]]:[[doi:10.1007/s11214-009-9582-x|10.1007/s11214-009-9582-х]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></div></ref>
[[Податотека:Saturn_diagram.svg|лево|мини|Дијаграм на Сатурн, да скала]]
Покрај тоа се состои од водород и хелиум, повеќето од Сатурновата е маса не е во [[Гас|гасна]] [[Фаза (термодинамика)|фаза]], бидејќи водородот станува не-идеалена течност кога густината е над {{Вред|0.01|u=g/cm3}}, која достигнува на радиус 99.9% од Сатурнуовата маса. На температура, притисок, и густина внатре во Сатурн сите постепено се накачуваат кон јадрото, кој предизвикува водородот да биде метал во подлабоките слоеви.<ref name="ssr152_1_423"><div><cite class="citation journal">Fortney, Џонатан J.; Nettelmann, Nadine (Мај 2010). "Внатрешната Структура, Составот и Еволуцијата на Џиновските Планети". ''Простор Наука Коментарите''. '''152''' (1-4): 423-447. [[arXiv]]:<span title="Freely accessible" class="cs1-lock-free">[//arxiv.org/abs/0912.0533 0912.0533]</span>. [[Bibcode]]:[[bibcode:2010SSRv..152..423F|2010SSRv..152..423F]]. [[Digital object identifier|дои]]:[[doi:10.1007/s11214-009-9582-x|10.1007/s11214-009-9582-х]].</cite><templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css"></templatestyles></div></ref>