Нептун: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 129:
Плашт е еквивалент на 10 до 15 Земјински маси и богат е со вода, [[амонијак]] и [[метан]].<ref name=hubbard/>
 
<nowiki> </nowiki>Како што е вообичаено во планетарната наука, оваа мешавина се нарекува [[Ледено време|ледена]], иако е топла, густа течност. Оваа флуида, која има висока електрична спроводливост, понекогаш се нарекува и океан за вода-амонијак.<ref name="Atreya2006">{{cite journal|url=http://www.cosis.net/abstracts/EGU06/05179/EGU06-J-05179-1.pdf|title=Water-ammonia ionic ocean on Uranus and Neptune?|journal=Geophysical Research Abstracts|first1=S.|last1=Atreya|first2=P.|last2=Egeler|first3=K.|last3=Baines|volume=8|at=05179|date=2006}}</ref> The mantleМантијата може да се состои од слој од јонска вода во која молекулите на водата се распаѓаат во супа од водородни и [[кислородни јони]], и подлабока долунасочна вода во која кислородот кристализира, но водородните јони лебдат слободно во рамките на кислородната решетка.<ref name=Atreya2006>{{cite journal |url=http://www.cosis.net/abstracts/EGU06/05179/EGU06-J-05179-1.pdf |title=Water-ammonia ionic ocean on Uranus and Neptune? |journal=Geophysical Research Abstracts |first1=S. |last1=Atreya |first2=P. |last2=Egeler |first3=K. |last3=Baines |volume=8 |at=05179 |date=2006}}</ref> The mantle may consist of a layer of ionic water in which the water molecules break down into a soup of hydrogen and [[oxygen ion]]s, and deeper down [[superionic water]] in which the oxygen crystallises but the [[hydrogen ion]]s float around freely within the oxygen lattice.<ref>{{cite news |url=https://www.newscientist.com/article/mg20727764.500-weird-water-lurking-inside-giant-planets/ |title=Weird water lurking inside giant planets |work=New Scientist |first=David |last=Shiga |issue=2776 |date=1 September 2010}}</ref> На длабочина од 7000 km, условите може да бидат такви што метанот се распаѓа во дијамантски кристали кои дождуваат надолу како градски јами.<ref>{{cite journal |title=Neptune May Crush Methane Into Diamonds |journal=Science |last=Kerr |first=Richard A. |volume=286 |issue=5437 |pages=25a–25 |date=October 1999 |doi=10.1126/science.286.5437.25a |pmid=10532884}}</ref><ref name="WP-20170825">{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/news/speaking-of-science/wp/2017/08/25/it-rains-solid-diamonds-on-uranus-and-neptune/ |title=It rains solid diamonds on Uranus and Neptune |work=[[The Washington Post]] |last=Kaplan |first=Sarah |date=25 August 2017 |accessdate=27 August 2017}}</ref><ref>{{Cite journal |title=Formation of diamonds in laser-compressed hydrocarbons at planetary interior conditions |journal=Nature Astronomy |last=Kraus |first=D. |last2=Vorberger |first2=J. |last3=Pak |first3=A. |last4=Hartley |first4=N.J. |last5=Fletcher |first5=L.B. |last6=Frydrych |first6=S. |last7=Galtier |first7=E. |last8=Gamboa |first8=E.J. |last9=Gericke |first9=D.O. |last10=Glenzer |first10=S.H. |last11=Granados |first11=E. |last12=MacDonald |first12=M.J. |last13=MacKinnon |first13=A.J. |last14=McBride |first14=E.E. |last15=Nam |first15=I. |last16=Neumayer |first16=P. |last17=Roth |first17=M. |last18=Saunders |first18=A.M. |last19=Schuster |first19=A.K. |last20=Sun |first20=P. |last21=van Driel |first21=T. |last22=Döppner |first22=T. |last23=Falcone |first23=R.W. |display-authors=1 |volume=1 |issue=9 |pages=606–11 |date=September 2017 |doi=10.1038/s41550-017-0219-9 |bibcode=2017NatAs...1..606K|url=http://www.escholarship.org/uc/item/1zd805nx }}</ref>Експериментите со многу висок притисок во Националната лабораторија Лоренс Ливермор сугерираат дека врвот на The mantle може да биде океан од течен јаглерод со пловечки цврсти "дијаманти".<ref>{{cite news |url=http://www.astronomynow.com/news/n1001/21diamond/ |title=Oceans of diamond possible on Uranus and Neptune |work=Astronomy Now |first=Emily |last=Baldwin |date=21 January 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203065217/http://www.astronomynow.com/news/n1001/21diamond/ |archivedate=3 December 2013}}</ref><ref name="Eggert 2004">{{cite journal |title=Shock Compressing Diamond to a Conducting Fluid |doi=10.1103/physrevlett.93.195506 |pmid=15600850 |journal=Physical Review Letters |date=30 July 2004 |last=Bradley |first=D.K. |last2=Eggert |first2=J.H. |last3=Hicks |first3=D.G. |last4=Celliers |first4=P.M. |url=https://e-reports-ext.llnl.gov/pdf/310197.pdf |format=PDF |accessdate=16 March 2016 |volume=93 |issue=19 |pages=195506 |bibcode=2004PhRvL..93s5506B}}</ref><ref name="Eggert 2010">{{cite journal |title=Melting temperature of diamond at ultrahigh pressure |journal=Nature Physics |date=8 November 2009 |last=Eggert |first=J.H. |last2=Hicks |first2=D.G. |last3=Celliers |first3=P.M. |last4=Bradley |first4=D.K. |volume=6 |issue=40 |pages=40–43 |doi=10.1038/nphys1438 |url=http://www.nature.com/nphys/journal/v6/n1/abs/nphys1438.html |accessdate=16 March 2016 |display-authors=etal |bibcode=2010NatPh...6...40E}}</ref>
 
Јадрото на Нептун е веројатно составено од [[железо]], [[никел]] и [[Силикат|силикати]], со внатрешен модел кој дава маса околу 1,2 пати поголема од онаа на Земјата.<ref name=pass43>{{cite journal |last=Podolak |first=M. |author2=Weizman, A. |author3=Marley, M. |title=Comparative models of Uranus and Neptune |journal=Planetary and Space Science |date=1995 |volume=43 |issue=12 |pages=1517–22 |doi=10.1016/0032-0633(95)00061-5 |bibcode=1995P&SS...43.1517P}}</ref> Притисокот во центарот е 7 Mbar (700 [[Паскал (единица)|GPa]]), двојно повисок од оној во центарот на Земјата, а температурата може да биде 5.400 K<ref name=hubbard/><ref name="nettelmann">{{cite web |last=Nettelmann |first=N. |author2=French, M. |author3=Holst, B. |author4=Redmer, R. |url=https://www.gsi.de/informationen/wti/library/plasma2006/PAPERS/TT-11.pdf |format=PDF |title=Interior Models of Jupiter, Saturn and Neptune |publisher=University of Rostock |accessdate=25 February 2008 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110718120920/https://www.gsi.de/informationen/wti/library/plasma2006/PAPERS/TT-11.pdf |archivedate=18 July 2011 |df=}}</ref>
Ред 152:
=== Магнетосфера ===
[[Податотека:Neptune clouds (rotated 90°).jpg|мини|279x279пкс|Облаци на Нептун]]
Нептун личи на Уран во својата [[магнетосфера]], со [[магнетно поле]] силно навалено во однос на неговата [[ротациона оска]] на 47 ° и надминува најмалку 0,55 радиуси, или околу 13.500 километри од физичкиот центар на планетата. Пред доаѓањето на Војаџер 2 во Нептун, се претпоставува дека навалената магнетосфера на Уран е резултат на неговата ротација настрана. Споредувајќи ги магнетните полиња на двете планети, научниците сега мислат дека екстремната ориентација може да биде карактеристика на тековите во ентериерите на планетите. Ова поле може да се генерира со [[Конвективна зона|конвективни]] движења на течности во тенка сферична обвивка од [[електрично спроводливи течности]] (веројатно комбинација на амонијак, метан и вода), што резултира со динамичко дејство.<ref name=elkins-tanton>{{cite book |last=Elkins-Tanton |first=Linda T. |date=2006 |title=Uranus, Neptune, Pluto, and the Outer Solar System |publisher=Chelsea House |location=New York |isbn=978-0-8160-5197-7 |pages=79–83}}</ref> resultingсе inјавува aво [[dynamoДинамични системи|динамична]] actionакција.<ref>{{cite journal |last=Stanley |first=Sabine |author2=Bloxham, Jeremy |title=Convective-region geometry as the cause of Uranus' and Neptune's unusual magnetic fields |journal=Nature |date=11 March 2004 |volume=428 |pages=151–53 |doi=10.1038/nature02376 |pmid=15014493 |issue=6979 |bibcode=2004Natur.428..151S}}</ref>
 
Диполната компонента на магнетното поле на магнетниот екватор на Нептун е околу 14 [[микротесла]] (0.14 G).<ref name=Connerney1991>{{cite journal |last1=Connerney |first1=J.E.P. |last2=Acuña |first2=Mario H. |last3=Ness |first3=Norman F. |title=The magnetic field of Neptune |date=1991 |journal=Journal of Geophysical Research |volume=96 |pages=19,023–42 |bibcode=1991JGR....9619023C |doi=10.1029/91JA01165}}</ref> Диполниот [[магнетски момент]] на Нептун изнесува околу 2,2 × 1017 Т · м3 (14 μT · RN3, каде што RN е радиусот на Нептун). Магнетното поле на Нептун има комплексна геометрија која вклучува релативно големи придонеси од недиполарни компоненти, вклучувајќи силен квадруполен момент што може да го надмине [[диполниот момент]] во сила. Спротивно на тоа, Земјата, Јупитер и Сатурн имаат само релативно мали квадруполни моменти, а нивните полиња се помалку навалени од поларната оска. Големиот квадруполен момент на Нептун може да биде резултат на поместување од центарот на планетата и геометриските ограничувања на динамо генераторот на полето.<ref name=science4936>{{cite journal |last=Ness |first=N.F. |author2=Acuña, M.H. |author3=Burlaga, L.F. |author4=Connerney, J.E.P. |author5=Lepping, R.P. |author6=Neubauer, F.M. |title=Magnetic Fields at Neptune |journal=Science |date=1989 |volume=246 |issue=4936 |pages=1473–78 |doi=10.1126/science.246.4936.1473 |pmid=17756002 |bibcode=1989Sci...246.1473N}}
Ред 183:
 
=== Внатрешно топлење ===
Повеќе различно време на Нептун во споредба со Уран, делумно се должи на неговото повисоко [[внатрешно греење]]. Иако Нептун лежи над 50% подалеку од Сонцето од Уран, и добива само 40% количина на сончева светлина,<ref name="Lunine 1993" /> површинските температури на двете планети се приближно еднакви.<ref name=williams>{{cite journal |last=Williams |first=Sam |title=Heat Sources Within the Giant Planets |date=24 November 2004 |publisher=UC Berkeley |url=http://www.cs.berkeley.edu/~samw/research/projects/ay249/z_heat_sources/Paper_small.doc |format=[[DOC (computing)|DOC]] |accessdate=20 February 2008}}{{dead link|date=June 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Горните региони на тропосферата на Нептун достигнуваат ниска температура од 51,8 K (-221,3 ° C). На длабочина каде [[Атмосферски притисок|атмосферскиот притисок]] е 1 [[бар]] (100 kPa), температурата е 72,00 K (-201,15 ° C).<ref>{{cite journal |last=Lindal |first=Gunnar F. |title=The atmosphere of Neptune&nbsp;– an analysis of radio occultation data acquired with Voyager 2 |journal=Astronomical Journal |date=1992 |volume=103 |pages=967–82 |bibcode=1992AJ....103..967L |doi=10.1086/116119}}</ref> Подлабоко во слоеви на гас, температурата постојано се зголемува. Како и со Уран, изворот на ова загревање е непознат, но разликата е поголема: Уран само зрачи 1,1 пати повеќе енергија како што ја прима од Сонцето; додека Нептун зрачи околу 2,66 пати повеќе енергија што ја добива од Сонцето.<ref>{{cite web |title=Class 12&nbsp;– Giant Planets&nbsp;– Heat and Formation |website=3750&nbsp;– Planets, Moons & Rings |date=2004 |publisher=Colorado University, Boulder |url=http://lasp.colorado.edu/~bagenal/3750/ClassNotes/Class12/Class12.html |accessdate=13 March 2008}}</ref> whereas Neptune radiates about 2.61 times as much energy as it receives from the Sun.<ref>{{cite journal |last1=Pearl |first1=J.C. |last2=Conrath |first2=B.J. |title=The albedo, effective temperature, and energy balance of Neptune, as determined from Voyager data |journal=Journal of Geophysical Research: Space Physics |date=1991 |volume=96 |pages=18,921–30 |bibcode=1991JGR....9618921P |doi=10.1029/91ja01087}}</ref> Нептун е најоддалечената планета од Сонцето, но нејзината внатрешна енергија е доволна за да ги вози најбрзите планетарни ветрови видени во Сончевиот систем. Во зависност од топлинските својства на внатрешноста, топлината што останала од формирањето на Нептун може да биде доволна за да се објасни нејзиниот тековен проток на топлина, иако е потешко истовремено да се објасни недостатокот на внатрешна топлина на [[Уран (планета)|Уран]], истовремено зачувувајќи ја сличната сличност помеѓу двете планети.
<br />
 
Ред 207:
Постојат орбити во овие празните региони каде што објектите можат да преживеат за возраста на Сончевиот систем. Овие резонанци се јавуваат кога орбиталниот период на Нептун е прецизен дел од оној на објектот, како што е 1: 2 или 3: 4. Ако, да речеме, некој објект орбитира околу Сонцето еднаш за секои две орбити на Нептун, тогаш само половина од орбитата ќе заврши до времето кога Нептун ќе се врати во првобитната положба. Најсилно населената резонанца во појасот Кујпер, со повеќе од 200 познати објекти,<ref>{{cite web |title=List Of Transneptunian Objects |publisher=Minor Planet Center |url=http://www.minorplanetcenter.org/iau/lists/TNOs.html |accessdate=25 October 2010}}</ref> е 2: 3 резонанца. Објектите во оваа резонанца завршуваат 2 орбити за секои 3 од Нептун и се познати како плутино, бидејќи меѓу нив е и најголемиот познат објект од Кујперовиот појас, Плутон.<ref>{{cite web |last=Jewitt |first=David |date=2004 |url=http://www2.ess.ucla.edu/~jewitt/kb/plutino.html |title=The Plutinos |publisher=UCLA |accessdate=28 February 2008}}</ref> Иако Плутон редовно ја преминува орбитата на Нептун, резонанцата од 2: 3 гарантира дека тие никогаш не можат да се судрат.<ref>{{cite journal |last=Varadi |first=F. |title=Periodic Orbits in the 3:2 Orbital Resonance and Their Stability |journal=The Astronomical Journal |date=1999 |volume=118 |issue=5 |pages=2526–31 |bibcode=1999AJ....118.2526V |doi=10.1086/301088}}</ref> Резонансите од 3: 4, 3: 5, 4: 7 и 2: 5 се помалку населени.<ref>{{cite book |title=Beyond Pluto: Exploring the outer limits of the solar system |author=John Davies |publisher=Cambridge University Press |date=2001 |page=104 |isbn=978-0-521-80019-8}}</ref>
 
Нептун има голем број на познати [[тројански објекти]] кои ги окупираат двете [[лагранџиски поени-гравитабилно стабилни региони]] на Сонцето-Нептун L<sub>4</sub> и L<sub>5</sub>, кои го водат и заостанува Нептун во својата орбита, соодветно.<ref>{{cite journal |title=Resonance Occupation in the Kuiper Belt: Case Examples of the 5 : 2 and Trojan Resonances |first=E.I. |last=Chiang |display-authors=4 |author2=Jordan, A.B. |author3=Millis, R.L. |author4=M.W. Buie |author5=Wasserman, L.H. |author6=Elliot, J.L. |author7=Kern, S.D. |author8=Trilling, D.E. |author9=Meech, K.J. |author10= Wagner, R.M. |date=2003 |doi=10.1086/375207 |journal=The Astronomical Journal |volume=126 |issue=1 |pages=430–43 |bibcode=2003AJ....126..430C |arxiv=astro-ph/0301458}}</ref> [[Нептунските тројанци]] може да се гледаат како резонирање со 1: 1 со Нептун. Некои Нептунски тројанци се извонредно стабилни во нивните орбити и најверојатно ќе се формираат заедно со Нептун, наместо да бидат заробени. Првиот објект, идентификуван како поврзан со лапрџијанската точка на Нептун за L<sub>5</sub>, беше 2008 LC<sub>18</sub>.<ref name="Sheppard">{{Cite journal |last=Sheppard |first=Scott S. |authorlink=Scott S. Sheppard |author2=Trujillo, Chadwick A. |title=Detection of a Trailing (L5) Neptune Trojan |journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=329 |issue=5997 |page=1304 |date=10 September 2010 |doi=10.1126/science.1189666 |pmid=20705814 |bibcode=2010Sci...329.1304S}}</ref> Neptune also has a temporary [[quasi-satellite]], {{mpl|(309239) 2007 RW|10}}.<ref name="quasi">{{cite journal |last-author-amp=yes |title=(309239) 2007 RW10: a large temporary quasi-satellite of Neptune |journal=Astronomy and Astrophysics Letters |volume=545 |issue=2012 |pages=L9 |date=2012 |arxiv=1209.1577 |bibcode=2012A&A...545L...9D |doi=10.1051/0004-6361/201219931 |last1=De La Fuente Marcos |first1=C. |last2=De La Fuente Marcos |first2=R.}}</ref> Непун, исто така, има привремен [[квази-сателит]], (309239) 2007 RW<sub>10</sub>. Објектот е квази-сателит на Нептун околу 12.500 години и ќе остане во таа динамична држава уште 12.500 години.<ref name=quasi/>
<br />
 
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Нептун