Бактерии: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 97:
=== Ендоспори ===
[[Податотека:Paenibacillus alvei endospore microscope image.tif|мини|Ендоспори на [[Paenibacillus alvei|''Paenibacillus alvei'']].]]
Одредени видови на Грам-позитивни бактерии, како што се припадниците на родовите ''[[Bacillus]]'', ''[[Клостридии|Clostridium]]'', ''[[Sporohalobacter]]'', ''[[Anaerobacter]]'', и ''[[Хелиобактерии|Heliobacterium]]'', можат да формираат високо-резистентни, дормантни структури наречени [[Ендоспора|ендоспори]].<ref>{{Наведено списание|last=Nicholson|first=Wayne L.|last2=Munakata|first2=Nobuo|last3=Horneck|first3=Gerda|last4=Melosh|first4=Henry J.|last5=Setlow|first5=Peter|date=2000-09-01|title=Resistance of Bacillus Endospores to Extreme Terrestrial and Extraterrestrial Environments|url=http://mmbr.asm.org/content/64/3/548|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=64|issue=3|pages=548–572|doi=10.1128/MMBR.64.3.548-572.2000|issn=1092-2172|pmid=10974126}}</ref> Ендоспорите се развиваат внатре во цитоплазмата и обично само една ендоспора се развива во секоја поединечна клетка.<ref name=":3">{{Наведено списание|last=McKenney|first=Peter T.|last2=Driks|first2=Adam|last3=Eichenberger|first3=Patrick|date=2013/01|title=The Bacillus subtilis endospore: assembly and functions of the multilayered coat|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro2921|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=11|issue=1|pages=33–44|doi=10.1038/nrmicro2921|issn=1740-1534}}</ref>
 
Ендоспората содржи во центарот [[Нуклеинска киселина|нуклеински материјал]] и рибозоми, кои се обвиткани со заштитен слој, врз кој се развива повеќеслојна ригидна обвивка составена од пептидогликан и протеини.<ref name=":3" /> Метаболизмот внатре во ендоспората драстично се забавува, што им овозможува да преживеат екстремни физички и хемиски стресови, високи дози на [[ултравиолетово зрачење]], [[гама-зрачење]], високи и ниски [[Температура|температури]], висок [[притисок]], сушење, [[дезифициенси]] итн.<ref>{{Наведено списание|last=Nicholson|first=Wayne L.|last2=Fajardo-Cavazos|first2=Patricia|last3=Rebeil|first3=Roberto|last4=Slieman|first4=Tony A.|last5=Riesenman|first5=Paul J.|last6=Law|first6=Jocelyn F.|last7=Xue|first7=Yaming|date=2002-12-01|title=Bacterial endospores and their significance in stress resistance|url=https://link.springer.com/article/10.1023/A:1020561122764|journal=Antonie van Leeuwenhoek|language=en|volume=81|issue=1-4|pages=27–32|doi=10.1023/A:1020561122764|issn=0003-6072}}</ref> Во ваква дормантна состојба бактериите можат да преживеат милиони години,<ref>{{Наведено списание|last=Vreeland|first=Russell H.|last2=Rosenzweig|first2=William D.|last3=Powers|first3=Dennis W.|date=2000/10|title=Isolation of a 250 million-year-old halotolerant bacterium from a primary
Ред 152:
 
=== Бактериофаги ===
Бактериофагите се [[Вирус|вируси]] кои ги инфицираат бактериите. Постојат многу типови на бактериофаги; некои едноставно ја инфицираат и лизираат бактеријата-домаќин, додека други се инкорпорираат во бактерискиот хромозом. Бактериофагот може да содржи гени кои го менуваат [[Фенотип|фенотипот]] на домаќинот; на пример, во еволуцијата на [[Escherichia coli O157:H7|''Escherichia coli'' O157:H7]] и ''[[Clostridium botulinum]]'', гените за токсини на интегрираниот бактериофаг ги имаат преобразено безопасните предци на овие бактерии во летални патогени.<ref>{{Наведено списание|last=Brüssow|first=Harald|last2=Canchaya|first2=Carlos|last3=Hardt|first3=Wolf-Dietrich|date=2004-09-01|title=Phages and the Evolution of Bacterial Pathogens: from Genomic Rearrangements to Lysogenic Conversion|url=http://mmbr.asm.org/content/68/3/560|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=68|issue=3|pages=560–602|doi=10.1128/MMBR.68.3.560-602.2004|issn=1092-2172|pmid=15353570}}</ref> Бактерискиот одбранбен одговор кон инфекција со бактериофаг се одвива преку [[рестрикциони модифицирачки системи]], кои ја деградираат туѓата ДНК,<ref>{{Наведено списание|last=Bickle|first=T. A.|last2=Krüger|first2=D. H.|date=June 1993|title=Biology of DNA restriction|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8336674|journal=Microbiological Reviews|volume=57|issue=2|pages=434–450|issn=0146-0749|pmid=8336674}}</ref> и друг систем кој ги користи [[CRISPR (Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats) секвенците|CRISPR ('''C'''lustered '''R'''egularly '''I'''nterspaced '''S'''hort '''P'''alindromic '''R'''epeats) секвенците]] за да зачува фрагменти од геномот на бактериофагот, со кој бактеријата веќе дошла во контакт порано, што им овозможува да ја блокираат репликацијата на вирусот со помош на [[РНК]] интерференција.<ref>{{Наведено списание|last=Barrangou|first=Rodolphe|last2=Fremaux|first2=Christophe|last3=Deveau|first3=Hélène|last4=Richards|first4=Melissa|last5=Boyaval|first5=Patrick|last6=Moineau|first6=Sylvain|last7=Romero|first7=Dennis A.|last8=Horvath|first8=Philippe|date=2007-03-23|title=CRISPR Provides Acquired Resistance Against Viruses in Prokaryotes|url=http://science.sciencemag.org/content/315/5819/1709|journal=Science|language=en|volume=315|issue=5819|pages=1709–1712|doi=10.1126/science.1138140|issn=0036-8075|pmid=17379808}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Brouns|first=Stan J. J.|last2=Jore|first2=Matthijs M.|last3=Lundgren|first3=Magnus|last4=Westra|first4=Edze R.|last5=Slijkhuis|first5=Rik J. H.|last6=Snijders|first6=Ambrosius P. L.|last7=Dickman|first7=Mark J.|last8=Makarova|first8=Kira S.|last9=Koonin|first9=Eugene V.|date=2008-08-15|title=Small CRISPR RNAs Guide Antiviral Defense in Prokaryotes|url=http://science.sciencemag.org/content/321/5891/960|journal=Science|language=en|volume=321|issue=5891|pages=960–964|doi=10.1126/science.1159689|issn=0036-8075|pmid=18703739}}</ref> На овој начин, CRISPR системот ѝ дава на бактеријата здобиен имунитет кон инфекцијата.
 
= Однесување =
Ред 166:
Најголем број на бактерии имаат два различни начина на движење; праволиниско движење (пливање) и свртување. Свртувањето им овозможува да се реориентираат, што го прави нивното севкупно движење тродимензиомално ''[[случајно шетање]]''.<ref>{{Наведено списание|last=Wu|first=Mingming|last2=Roberts|first2=John W.|last3=Kim|first3=Sue|last4=Koch|first4=Donald L.|last5=DeLisa|first5=Matthew P.|date=2006-07-01|title=Collective Bacterial Dynamics Revealed Using a Three-Dimensional Population-Scale Defocused Particle Tracking Technique|url=http://aem.asm.org/content/72/7/4987|journal=Applied and Environmental Microbiology|language=en|volume=72|issue=7|pages=4987–4994|doi=10.1128/AEM.00158-06|issn=0099-2240|pmid=16820497}}</ref> Флагелата кај [[Спирохета|спирохетите]] е сместена меѓу двете мембрани во периплазматскиот простор. Тие имаат уникатна форма на спирала, а движењето наликува на вртењето на сврдло.<ref name=":6" /> Мобилните бактерии се движат кон или подалеку од одредени стимуланси, а овие однесувања збирно се нарекуваат ''такси'': [[хемотакса]], [[фототакса]], [[магнетотакса]] и енергетска-такса.<ref>{{Наведено списание|last=Lux|first=Renate|last2=Shi|first2=Wenyuan|date=2016-12-01|title=Chemotaxis-guided Movements in Bacteria|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/154411130401500404|journal=Critical Reviews in Oral Biology & Medicine|language=en|volume=15|issue=4|pages=207–220|doi=10.1177/154411130401500404}}</ref>
 
Некои видови на ''[[Listeria]]'' и ''[[Shigella]]'' се движат внатре во клетката на домаќинот така што го узурпираат нејзиниот [[цитоскелет]], кој нормално се користи за движење на органелите на домаќинот. Со тоа што поттикнуваат полимеризација на [[актин]] на едниот пол од сопствената клетка, тие можат да формираат опавче со кое се движат низ цитоплазмата на домаќинот.<ref>{{Наведено списание|last=Goldberg|first=Marcia B.|date=2001-12-01|title=Actin-Based Motility of Intracellular Microbial Pathogens|url=http://mmbr.asm.org/content/65/4/595|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=65|issue=4|pages=595–626|doi=10.1128/MMBR.65.4.595-626.2001|issn=1092-2172|pmid=11729265}}</ref>
 
=== Секреција ===
Ред 229:
Современата [[хемиотерапија]] започнува со трудовите на [[Пол Ерлих]] во почетокот на дваесетиот век. Тој работел на полето на имунологијата и со заедно со белгискиот микробиолог [[Жил Борде]] биле застапници на теоријата на хуморалниот имунитет.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/ehrlich-bio.html|title=Paul Ehrlich - Biographical|work=www.nobelprize.org|accessdate=2018-02-19}}</ref> Во истиот период на ова поле работел и рускиот биолог и патолог [[Илија Мечников]], кој ја поддржувал својата теорија на клеточен имунитет.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/mechnikov-bio.html|title=Ilya Mechnikov - Biographical|work=www.nobelprize.org|accessdate=2018-02-19}}</ref>
 
Најголемиот исчекор во полето на еволуционата микробиологија го направил американскиот [[биофизичар]] [[Карл Воуз]] во 1977 година, кој користејќи ги новите молекуларни методи во филогенетиката и таксономијата, засновани на секвенционирање на рибозомната [[16S рибозомна РНК|16S рРНК]] молекуламолекулата, за првпат ги класифицирал археите како посебен домен на животот. Со тоа тој ги поставува темелите на денешниот систем на трите домени на животот за класификација на живите организми.<ref name=":5" />
 
= Галерија =