Азотна база: Разлика помеѓу преработките
[непроверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Создадено преведувајќи ја страницата „Nucleobase“ |
ситни поправки |
||
Ред 1:
[[Податотека:AGCT_RNA_mini.png|мини|350x350пкс|
[[Податотека:Blausen_0323_DNA_Purines.png|мини|
[[Податотека:Blausen_0324_DNA_Pyrimidines.png|мини|
'''Азотните бази''', или често нарекувани едноставно бази, се [[Хетероциклично соединение|хетероциклични
Петте азотни бази — [[аденин]] (A), [[цитозин]] (C), [[гванин]] (G), [[тимин]] (T)
Азотните бази аденин и гванин имаат хемиска структура изведена од хетероцикличното соединение [[пурин]], па оттука тие се нарекуваат '''пурински бази'''. Базите цитозин, тимин и урацил имаат хемиска структура изведена од хетероцикличното соединение [[пиримидин]], па затоа се нарекуваат '''пиримидински бази'''. Секој од базните парови во еден типичен двоен хеликс на ДНК или РНК молекула се состои од една пуринска и една пиримидинска база, со тоа што А секогаш се спарува со Т, додека G секогаш се спарува со C. Овие пуринско-пиримидински парови, кои се нарекуваат комплементарни базни парови, ги поврзуваат двете полинуклеотидни вериги на еден ДНК или РНК двоен хеликс. Правилото на спарување на пурини исклучиво со пиримидини и обратно, веројатно се јавува како резултат на просторни ограничувања во рамките на двојниот хеликс, бидејќи ваквата комбинација дава геометрија на константна ширина на хеликсот. Базниот пар A-T
Според една студија на [[НАСА]] од 2011 година, биолошките азотни бази аденин, гванин и [[хипоксантин]] (база која се среќава во состав на некои РНК молекули) и уште неколку хемиски сродни, но небиолошки, азотни бази како пурин, [[ксантин]], [[2,6-диаминопурин]] и [[6,8-диаминопурин]] биле откриени во составот на [[Метеорит|метеорити]].<ref name="Callahan">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pnas.org/content/early/2011/08/10/1106493108|title=Carbonaceous meteorites contain a wide range of extraterrestrial nucleobases|last=Callahan|last2=Smith|first2=K.E.|date=11 August 2011|publisher=[[PNAS]]|doi=10.1073/pnas.1106493108|accessdate=2011-08-15|last3=Cleaves|first3=H.J.|last4=Ruzica|first4=J.|last5=Stern|first5=J.C.|last6=Glavin|first6=D.P.|last7=House|first7=C.H.|last8=Dworkin|first8=J.P.}}</ref><ref name="Steigerwald">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nasa.gov/topics/solarsystem/features/dna-meteorites.html|title=NASA Researchers: DNA Building Blocks Can Be Made in Space|last=Steigerwald|first=John|date=8 August 2011|publisher=[[NASA]]|accessdate=2011-08-10}}</ref><ref name="DNA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2011/08/110808220659.htm|title=DNA Building Blocks Can Be Made in Space, NASA Evidence Suggests|last=ScienceDaily Staff|date=9 August 2011|publisher=[[ScienceDaily]]|accessdate=2011-08-09}}</ref>
Терминот ''база'' во името на овие соединенија ги одразува нивните хемиски својства во [[Киселинско-базни реакции|киселинско-базните реакции]], но тие својства не се од особено значење за разбирање на нивните
== Структура ==
[[Податотека:DNA_chemical_structure.svg|мини|408x408пкс|Хемиска структура на ДНК, во која се прикажани четири базни парови помеѓу осум нуклеотиди: аденин (A) се врзува за тимин (T), а гванин (G) се врзува за цитозин (C). Оваа структура исто така ја покажува насоката на секоја од двете фосфат-деоскирибозни вериги. Насоката 5' кон 3' (''се чита'' "пет прим кон три прим") е: ''надоле'' на веригата од левата страна и ''нагоре'' на веригата од десната страна. ]]
Во структурата на нуклеинските киселини, [[Фосфат|фосфатните]] остатоци последователно ги врзуваат двата [[Пентоза|пентозни]] шеќери на двата соседни нуклеотидни мономери, градејќи така долга полимерна нишка (верига). Наизменично врзаните [[Пентозо-фосфатен пат|фосфати и пентози]] ([[рибоза]] или [[деоксирибоза]]) го градат <nowiki>''рбетот''</nowiki> на полинуклеотидот. Во двојниот хеликс на ДНК молекулата, двете вериги хемиски се ориентирани во спротивни насоки, што овозможува базно спарување преку обезбедување на комплементарност помеѓу базите и што е од суштинско значење за [[Репликација на ДНК|репликацијата]] и [[Транскрипција (генетика)|транскрипцијата]] на кодираните информации во ДНК.
== Модифицирани азотни бази ==
ДНК и РНК, исто така, содржат и други бази освен основните, кои настануваат со хемиска модификација на основните бази по формирањето на веригата на нуклеинската киселина. Во структурата на ДНК најчестата модифицирана база е [[5-метилцитозин]] (m<sup>5</sup>C), а во структурата на РНК постојат многу повеќе модифицирани бази, меѓу кои се оние содржани во составот на нуклеозидите [[псевдоуридин]] (Ψ), [[дихидроуридин]] (D), [[инозин]] (I)
Хипоксантин и ксантин се две од многуте бази создадени со дејство на мутагени агенси, при што подлегнуваат на [[деаминација]] (замена на амино групата со карбонилна група). Хипоксантин се добива со деаминација на аденин; ксантин се добива со деаминација на гванин;<ref>T Nguyen, D Brunson, C L Crespi, B W Penman, J S Wishnok, and S R Tannenbaum, [http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=48797 DNA damage and mutation in human cells exposed to nitric oxide in vitro], Proc Natl Acad Sci U S A. 1992 April 1; 89(7): 3030–3034</ref> а урацил се добива со деаминација на цитозин.
=== Модифицирани пурински бази ===
Примери
{| style="margin-left: 1em;
|'''Азотна база'''<br />
|[[Податотека:Hypoxanthin.svg|70x70пкс]]<br />Хипоксантин
|[[Податотека:Xanthin.svg|75x75пкс]]<br />
|[[Податотека:7methylguanine.png|86x86пкс]]<br />7-Метилгванин
|- valign="bottom" align="center"
Ред 36:
=== Модифицирани пиримидински бази ===
Примери
{| style="margin-left: 1em;
|'''Азотна база<br />'''
|[[Податотека:Dihydrouracil.svg|77x77пкс]]<br />5,6-Дихидроурацил
Ред 49:
== Вештачки азотни бази ==
Во медицината, неколку нуклеозидни аналози се користат како лекови за рак и [[антивирусни лекови]]. Овие соединенија се администрираат во форма на нуклеозиди, бидејќи наелектризираните нуклеотиди тешко ги преминуваат [[Клеточна мембрана|клеточните мембрани]]. Најмалку еден сет на нови базни парови е објавен до мај 2014 година.<ref>{{Наведено списание|last=Denis A. Malyshev|last2=Kirandeep Dhami|last3=Thomas Lavergne|last4=Tingjian Chen|last5=Nan Dai|last6=Jeremy M. Foster|last7=Ivan R. Corrêa|last8=Floyd E. Romesberg|last-author-amp=yes|date=2014|title=A semi-synthetic organism with an expanded genetic alphabet|journal=Nature|volume=509|pages=385–388|doi=10.1038/nature13314|pmc=4058825|pmid=24805238}}</ref>
== Поврзано ==
* [[Нуклеозид]]
* [[Нуклеотид]]
*[[Нуклеинска киселина]]
*
== Наводи ==
Ред 67 ⟶ 68:
[[Категорија:ДНК]]
[[Категорија:РНК]]
[[Категорија:Нуклеински киселини]]
[[Категорија:Генетика]]
[[Категорија:Биохемија]]
|