Азотна база: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадено преведувајќи ја страницата „Nucleobase
 
ситни поправки
Ред 1:
[[Податотека:AGCT_RNA_mini.png|мини|350x350пкс|База'''Базно спарување''': Две базни парови се создаваат од четири нуклеотидни мономери, азотните бази се ''со сина боја''. Гванин (G) се врзува за цитозин (C) преку ''три'' водородни врски, ''означени со црвени хоризонтални црти''. Аденин (A) се врзува за урацил (U) преку две водородни врски.]]
[[Податотека:Blausen_0323_DNA_Purines.png|мини|230x230пкс252x252px|Хетероциклични прстени на пуринските азотни бази.]]
[[Податотека:Blausen_0324_DNA_Pyrimidines.png|мини|380x380пкс418x418px|Хетероциклични прстени на пиримидинските азотни бази.]]
'''Азотните бази''', или често нарекувани едноставно бази, се [[Хетероциклично соединение|хетероциклични органски соединенија]] кои градат [[Нуклеозид|нуклеозиди]], кои, пак, се компоненти на [[Нуклеотид|нуклеотидите]] - основните градбени единици ([[Мономер|мономери]]) на [[Нуклеинска киселина|нуклеинските киселини]]. Способноста на азотните бази да се врзуваат меѓусебно со [[Водородна врска|водородни врски]], формирајќи на тој начин базни парови, и да стапуваат во стекинг интеракции, директно резултира со формирање на долги, верижни, спирални структури, карактеристични за [[Рибонуклеинска киселина|рибонуклеинските киселини]] (РНК) и [[Деоксирибонуклеинска киселина|деоксирибонуклеинските киселини]] (ДНК).
 
Петте азотни бази — [[аденин]] (A), [[цитозин]] (C), [[гванин]] (G), [[тимин]] (T), и [[урацил]] (U)—се нарекуваат ''основни'' (или ''канонски'') бази. Тие се основните единици на [[Генетски код|генетскиот код]], со тоа што базите A, G, C и Т се наоѓаат во ДНК, а базите А, G, C и U се наоѓаат во РНК. Базите тимин (T) и урацил (U) се идентични меѓусебе, освен што Т поседува една метил група која недостасува во U.
 
Азотните бази аденин и гванин имаат хемиска структура изведена од хетероцикличното соединение [[пурин]], па оттука тие се нарекуваат '''пурински бази'''. Базите цитозин, тимин и урацил имаат хемиска структура изведена од хетероцикличното соединение [[пиримидин]], па затоа се нарекуваат '''пиримидински бази'''. Секој од базните парови во еден типичен двоен хеликс на ДНК или РНК молекула се состои од една пуринска и една пиримидинска база, со тоа што А секогаш се спарува со Т, додека G секогаш се спарува со C. Овие пуринско-пиримидински парови, кои се нарекуваат комплементарни базни парови, ги поврзуваат двете полинуклеотидни вериги на еден ДНК или РНК двоен хеликс. Правилото на спарување на пурини исклучиво со пиримидини и обратно, веројатно се јавува како резултат на просторни ограничувања во рамките на двојниот хеликс, бидејќи ваквата комбинација дава геометрија на константна ширина на хеликсот. Базниот пар A-T базниот пар се формира со помош на две водородни врски, додека C-G базниот пар C-G со помош на три водородни врски, помеѓу [[Амин (хемија)|амино]] и [[Карбонилна група|карбонилните]] групи на комплементарните бази.
 
Според една студија на [[НАСА]] од 2011 година, биолошките азотни бази аденин, гванин и [[хипоксантин]] (база која се среќава во состав на некои РНК молекули) и уште неколку хемиски сродни, но небиолошки, азотни бази како пурин, [[ксантин]], [[2,6-диаминопурин]] и [[6,8-диаминопурин]] биле откриени во составот на [[Метеорит|метеорити]].<ref name="Callahan">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pnas.org/content/early/2011/08/10/1106493108|title=Carbonaceous meteorites contain a wide range of extraterrestrial nucleobases|last=Callahan|last2=Smith|first2=K.E.|date=11 August 2011|publisher=[[PNAS]]|doi=10.1073/pnas.1106493108|accessdate=2011-08-15|last3=Cleaves|first3=H.J.|last4=Ruzica|first4=J.|last5=Stern|first5=J.C.|last6=Glavin|first6=D.P.|last7=House|first7=C.H.|last8=Dworkin|first8=J.P.}}</ref><ref name="Steigerwald">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nasa.gov/topics/solarsystem/features/dna-meteorites.html|title=NASA Researchers: DNA Building Blocks Can Be Made in Space|last=Steigerwald|first=John|date=8 August 2011|publisher=[[NASA]]|accessdate=2011-08-10}}</ref><ref name="DNA">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2011/08/110808220659.htm|title=DNA Building Blocks Can Be Made in Space, NASA Evidence Suggests|last=ScienceDaily Staff|date=9 August 2011|publisher=[[ScienceDaily]]|accessdate=2011-08-09}}</ref>
 
Терминот ''база'' во името на овие соединенија ги одразува нивните хемиски својства во [[Киселинско-базни реакции|киселинско-базните реакции]], но тие својства не се од особено значење за разбирање на нивните биолошкитебиолошки функции.
 
== Структура ==
[[Податотека:DNA_chemical_structure.svg|мини|408x408пкс|Хемиска структура на ДНК, во која се прикажани четири базни парови помеѓу осум нуклеотиди: аденин (A) се врзува за тимин (T), а гванин (G) се врзува за цитозин (C). Оваа структура исто така ја покажува насоката на секоја од двете фосфат-деоскирибозни вериги. Насоката 5' кон 3' (''се чита'' "пет прим кон три прим") е: ''надоле'' на веригата од левата страна и ''нагоре'' на веригата од десната страна. ]]
Во структурата на нуклеинските киселини, [[Фосфат|фосфатните]] остатоци последователно ги врзуваат двата [[Пентоза|пентозни]] шеќери на двата соседни нуклеотидни мономери, градејќи така долга полимерна нишка (верига). Наизменично врзаните [[Пентозо-фосфатен пат|фосфати и пентози]] ([[рибоза]] или [[деоксирибоза]]) го градат <nowiki>''рбетот''</nowiki> на полинуклеотидот. Во двојниот хеликс на ДНК молекулата, двете вериги хемиски се ориентирани во спротивни насоки, што овозможува базно спарување преку обезбедување на комплементарност помеѓу базите и што е од суштинско значење за [[Репликација на ДНК|репликацијата]] и [[Транскрипција (генетика)|транскрипцијата]] на кодираните информации во ДНК.
 
== Модифицирани азотни бази ==
ДНК и РНК, исто така, содржат и други бази освен основните, кои настануваат со хемиска модификација на основните бази по формирањето на веригата на нуклеинската киселина. Во структурата на ДНК најчестата модифицирана база е [[5-метилцитозин]] (m<sup>5</sup>C), а во структурата на РНК постојат многу повеќе модифицирани бази, меѓу кои се оние содржани во составот на нуклеозидите [[псевдоуридин]] (Ψ), [[дихидроуридин]] (D), [[инозин]] (I), и [[7-метилгванозин]] (m<sup>7</sup>G).<ref>[https://www.mun.ca/biology/desmid/brian/BIOL2060/BIOL2060-22/CB22.html BIOL2060: Translation]</ref><ref>[http://www.biogeo.uw.edu.pl/research/grupaC_en.html "Role of 5' mRNA and 5' U snRNA cap structures in regulation of gene expression"] – Research – Retrieved 13 December 2010.</ref>
 
Хипоксантин и ксантин се две од многуте бази создадени со дејство на мутагени агенси, при што подлегнуваат на [[деаминација]] (замена на амино групата со карбонилна група). Хипоксантин се добива со деаминација на аденин; ксантин се добива со деаминација на гванин;<ref>T Nguyen, D Brunson, C L Crespi, B W Penman, J S Wishnok, and S R Tannenbaum, [http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=48797 DNA damage and mutation in human cells exposed to nitric oxide in vitro], Proc Natl Acad Sci U S A. 1992 April 1; 89(7): 3030–3034</ref> а урацил се добива со деаминација на цитозин.
 
=== Модифицирани пурински бази ===
Примери наза модифицирани пурински бази:
{| style="margin-left: 1em;" class="" cellspacing="0" cellpadding="2" border="1" align="none"
|'''Азотна база'''<br />
|[[Податотека:Hypoxanthin.svg|70x70пкс]]<br />Хипоксантин
|[[Податотека:Xanthin.svg|75x75пкс]]<br />[[Ксантин]]
|[[Податотека:7methylguanine.png|86x86пкс]]<br />7-Метилгванин
|- valign="bottom" align="center"
Ред 36:
 
=== Модифицирани пиримидински бази ===
Примери наза модифицирани пиримидински бази:
{| style="margin-left: 1em;" class="" cellspacing="0" cellpadding="2" border="1" align="none"
|'''Азотна база<br />'''
|[[Податотека:Dihydrouracil.svg|77x77пкс]]<br />5,6-Дихидроурацил
Ред 49:
 
== Вештачки азотни бази ==
ПостоиПостојат голем број на аналогни бази на биолошките азотни бази. Најчесто се употребуваат како флуоресцентни проби во [[ДНК микрочип|ДНК микрочиповите]] за обележување на кДНК (комплементарна ДНК) или кРНК (комплементарна РНК), било директно или индиректно, како што е [[Аминоалил нуклеотид|аминоалил нуклеотидот]]. Некои научници работат на алтернативни "екстра" базни парови за проширување на генетскиот код, како што се изогванин и изоцитозин или флуоресцентниот 2-амино-6-(2-тиенил)пурин и пирол-2-карбалдехид.
 
Во медицината, неколку нуклеозидни аналози се користат како лекови за рак и [[антивирусни лекови]]. Овие соединенија се администрираат во форма на нуклеозиди, бидејќи наелектризираните нуклеотиди тешко ги преминуваат [[Клеточна мембрана|клеточните мембрани]]. Најмалку еден сет на нови базни парови е објавен до мај 2014 година.<ref>{{Наведено списание|last=Denis A. Malyshev|last2=Kirandeep Dhami|last3=Thomas Lavergne|last4=Tingjian Chen|last5=Nan Dai|last6=Jeremy M. Foster|last7=Ivan R. Corrêa|last8=Floyd E. Romesberg|last-author-amp=yes|date=2014|title=A semi-synthetic organism with an expanded genetic alphabet|journal=Nature|volume=509|pages=385–388|doi=10.1038/nature13314|pmc=4058825|pmid=24805238}}</ref>
 
== Поврзано ==
 
* [[Нуклеозид]]<br />
* [[Нуклеотид]]<br />
*[[Нуклеинска киселина]]
* [[Секвенца на нуклеинските киселини|Секвенца на нуклеинските киселини<br />]]
 
== Наводи ==
Ред 67 ⟶ 68:
[[Категорија:ДНК]]
[[Категорија:РНК]]
[[Категорија:Нуклеински киселини]]
[[Категорија:Генетика]]
[[Категорија:Биохемија]]