Математичка економија: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 21:
* [[Економска рамнотежа|динамички]] анализи кои ги следат промните во економскиот систем, како на пример економскиот раст.<ref name = "Chiang"/><ref>Чанг Алфа (1992). ''Елементи на динамичната оптимизација'', „Waveland“. [http://www.waveland.com/Titles/Chiang.htm TOC] & Amazon.com [http://www.amazon.com/Elements-Dynamic-Optimization-Alpha-Chiang/dp/157766096X врсо] до внатрешноста, прва страна.</ref><ref name="Samuelson">{{cite book|last=Семјуелсон|first=Пол| authorlink =Пол Семјуелсон|title=„Основи на економската анализа|publisher=„Harvard University Press“|date=(1947) [1983]|isbn=0-674-31301-1|url=}}</ref>
Формалното економско моделирање започнало во XIX век со употребата на [[Диференцијални пресметки|диференцијалните пресметки]] во претставувањето и објаснувањето на [[Економско однесување|економското однесување]], како на пример максимизација на [[корисност]]а - рана економска примена на [[Математичка оптимизација|математичката оптимизација]]. Економијата станала поматематичка дисциплина во првата половина од XX век, а претставувањето на новите и општи техники во периодот околу [[Втора светска војна|Втората светска војна]], како на пример во [[Теорија на
Брзото систематизирање на економијата ги вознемирило критичарите на оваа наука, како и некои од економистите. [[Џон Мејнард Кејнс]], [[Роберт Хејлбронер]], [[Фридрих Хаек]] и други ја критикувале широката употреба на математички модели за човековото однесување, тврдејќи дека некои човечки избори се математички неизмерливи.
Ред 53:
==== Огистен Курно ====
Курно, професор по математика, во [[1838]] година развил математички третман за [[дуопол]] - пазарна ситуација дефинирана со конкуренција помеѓу двајца производители.<ref name="CWE"/> Овој третман на конкурентноста, првенствено издаден во „Истражувања на математичките принципи на богатството“,<ref>Огистен Курно (1838, (1897)) ''Истражувања на математичките принципи на богатството''. Врски до [http://books.google.com/books?id=AGoGpyJY_SAC опис] и [http://books.google.com/books?id=AGoGpyJY_SAC&printsec=titlepage#PPR9,M1 поглавја.]</ref> е именуван како [[Курноова конкуренција|Курноов дуопол]]. Се претпоставуа дека двајцата производители имаат еднаков пристап до пазарот и дека можат да ги произведуваат нивните добра без трошоци. Исто така, се претпоставува дека двете добра се хомогени. Секој производител би го разменувал своето производство во зависност од производството на другиот и пазарната цена ќе биде одредена од вкупната понудена количина. Профитот за секоја фирма би бил одреден со множење на нивното производство со [[Пазарна цена|пазарната цената]] по единица производ. Диференцијацијата на профитната функција, со оглед на обезбедената количина производи од секоја фирма, оформила систем на линеарни равенки, симулационо решение од кое е создадена рамнотежната количина, цена и профит.<ref name="Stability">{{cite book|last=Хотелинг|first=Харолд|authorlink=Харолд Хотелинг|title=„Собраните економски статии на Харолд Хотелинг“|editor=Адријан Дарнел.|publisher=„Springer“|year=1990|pages=51, 52|chapter=Стабилност во конкуренцијата|isbn=3-540-97011-8|oclc=20217006|url=http://books.google.com/?id=dYbbHQAACAAJ|accessdate=2008-08-21}}</ref> Курноовите придонеси во математизацијата на економијата неколку декади биле заборавени, но потајно влијаеле на многу од [[Маргинализам|маргиналистите]].<ref name="Stability"/><ref>{{цитирана веб страница|url=http://cepa.newschool.edu/het/profiles/cournot.htm|title=Антоан Огистен Курно, 1801-1877|work=Веб страница на историјата на економската мисла|publisher=„The New School for Social Research“|accessdate=2008-08-21}}</ref> Курноовиот модел на дуопол и [[олигопол]], исто така, претставува едно од првите формулирања на [[Некооперативни игри|некооперативните игри]]. Денес, решението може да биде дадено со Нешовата рамнотежа, но делата на Курно преовладувале во [[Теорија на
==== Леон Валрас ====
Ред 170:
=== Диференцијален пад и пораст ===
Делата на [[Џон фон Нојман]] за [[Функционална анализа|функционалната анализа]] и [[топологија]]та отвориле ново истражувачко поле во математиката и економската теорија.<ref name="Neumann1937"/><ref name="NeumannMorgenstern">Џон фон Нојман и Оскар Моргенстерн (1944) ''Теорија на
Сепак, падот на диференцијалните пресметки не треба да биде претеран бидејќи диференцијалната пресметка била секогаш употребувана при обука и примена. И покрај тоа, диференцијалната пресметка се вратила на највисокото ниво во математичката економија, [[Теорија на општа рамнотежа|теоријата на општа рамнотежа]]. Во 1960-тите и 1970-тите, Жерард Дебро и [[Стивен Смели]] започнале оживување на употребата на диференцијалните пресмети во математичката економија. Во основа, тие можеле да го докажат постоењето на општа рамнотежа, во што нивните претходници не успеале. Помеѓу економистите кои се занимаваат со диференцијална анализа се и Еџберт Диркер, Андре Мас Колел и Ајвис Баласко.<ref>{{cite book|last=Мас Колел|first=Андре|authorlink=Андре Мас Колел|year=1985|title=Теоријата за општа економска рамнотежа: ''Диференцијален'' пристап|series=„Econometric Society monographs“|publisher=Cambridge UP|isbn=0-521-26514-2|mr=1113262|issue=9}}</ref><ref>Ајвис Баласко. ''Основи на теоријата за општа рамнотежа'', 1988, ISBN 0-12-076975-1.</ref> Овие напредоци ја промениле традиционалната насока во историјата на математичката економија, следејќи го Нојман, славејќи го напуштањето на диференцијалните пресметки.
=== Теорија на
{{Главна|Теорија на
{{Поврзано|Џон фон Нојман}}
Џон фон Нојман, во соработка со [[Оскар Моргенстерн]], работејќи на теоријата на игри, отворил ново математичко поле за истражување во 1944, проширувајќи ги методите на функционална анализа поврзани со економската анализа на конвексниот збир и теоријата за тополошки фиксни точки.<ref name="DebreuNeumann"/><ref name="NeumannMorgenstern"/> Нивната работа, притоа, ги избегнала [[Диференцијална пресметка|диференцијалните пресметки]] за кои максималниот оператор не применува недиференцијални функции. Продолжувајќи ја работата на Нојман во [[Теорија на кооперативни игри|теоријата за кооперативни игри]], теоретичарите на игрите Лојд С. Шепли, [[Мартин Шјубик]], Херв Молин, Нимрод Мегидо и Безалел Пелег имале големо влијание врз економските истражувања во политиката и економијата. На пример, истражувањата на фер цените во кооперативните игри и [[Шеплиева вредност|фер вредностите]] за [[Гласачки систем|играта на гласање]] довеле до промена на правилата за гласање во легислативата и во пресметките за цената на јавните проекти. На пример, теоријата за кооперативни игри била употребена во дизајнирањето на дистрибутивниот систем за вода во јужна Шведска и за одредување на стапката за посветени телефонски линии во САД.
Раните [[Неокласична економија|неокласични]] теории го ограничиле само опсегот на исходот од ценовното договарање во посебни случаеви, на пример [[билатерален монопол]] или помеѓу [[Договорна крива|договорната крива]] на еџвортовиот дијаграм.<ref>Џон Криди (2008). „Френсис Исидро“ (1845–1926)", ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000041&edition=current&q=edgeworth&topicid=&result_number=3 Апстракт].</ref> Резултатите на Нојман и Моргенстерн биле слаби. Следејќи ја програмата на Нојман, [[Џон Форбс Неш Џуниор|Џон Неш]] ја употребил теоријата на неподвижна точка за да ги докаже условите под кои проблемите во [[Ценовно договарање|договарањето]] на цените и [[Некооперативни игри|некооперативните игри]] можат да генерираат решение за единствена рамнотежа.<ref>• Џон Ф. Неш Џуниот. (1950). „Проблемот со договарањето“, ''Econometrica'', 18(2), стр. [http://www.stern.nyu.edu/networks/Nash_The_Bargaining_Problem.pdf 155-162].<br/> • Роберто Серано (2008). „Договарање“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_B000073&edition=current&q=bargaining&topicid=&result_number=1 Апстракт].</ref> Теоријата за некооперативните игри била приспособена како фундаментален аспект на [[Експериментална економија|експерименталната економија]],<ref>• Вернон Смит (1992). „Теорија на
в. 3, стр. [http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1574000502030126 1851]-1895.</ref> и [[Политичка економија|политичката економија]].<ref>• Мартин Шјубик (1981). „Модели на теоријата на игри и методи во политичката економија“ во ''Прирачник за математичка економија'', в. 1, стр. [http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B7P5Y-4FDF0FN-C&_user=10&_coverDate=01/01/1981&_rdoc=11&_fmt=high&_orig=browse&_origin=browse&_zone=rslt_list_item&_srch=doc-info(%23toc%2324615%231981%23999989999%23565707%23FLP%23display%23Volume)&_cdi=24615&_sort=d&_docanchor=&_ct=14&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=cb34198ec88c9ab8fa59af6d5634e9cf&searchtype=a 285]-330.</ref> Исто така, довела до напредок во истражувањето на дизајнот на механизмот (понекогаш нарекуван обратна теорија на
Во 1994, Неш, [[Џон Харсаниј]] и [[Рејнхард Селтер]] добиле [[нобелова награда за економија]] за нивната работа при некооперативните игри. Харсаниј и Селтер биле наградени за нивната работа во [[Повторена игра|повторените игри]]. Подоцнежната работа ги проширила нивните резултати во пресметковните методи на моделирањето.<ref name="COMP>">• Џозеф Халперн (2008). „Компјутерска наука и теорија на
[http://www.robotics.stanford.edu/~shoham/www%20papers/CSGT-CACM-Shoham.pdf 75-79].<br/> • Алвин Рот (2002). „Економистот како инжињер: Теорија на
=== Пресметковна економија заснована на посредници ===
Ред 190:
ПЕЗП моделите применуваат [[нумерички метод]]и на анализа во [[Компјутерска симулација|компјутерски заснованите симулации]] на комплексните динамички проблеми за кои поконвенционалните методи, како на пример формулацијата на теореми, може и да не пронајдат вистинска употреба.<ref>• Кенет Л. Џуд (2006). „Комјутерски интензивни анализи во економијата“, ''Прирачник за компјутерска економија'', в. 2, поглавје 17, Вовед, стр. 883. [стр. [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=6ITfRkNmKQcC&oi=fnd&pg=PA881&ots=2j0cCBB5S6&sig=a1DlAKMWcxFQZwSkGVVp2zlHIb8#v=onepage&q&f=false 881-] 893. Пред издание [http://www2.econ.iastate.edu/tesfatsi/Judd.finalrev.pdf PDF].
<br/> • _____ (1998). ''Нумерички методи во економијата'', „MIT Press“. Врски до [http://mitpress.mit.edu/catalog/item/default.asp?ttype=2&tid=3257 опис] и [http://books.google.com/books?id=9Wxk_z9HskAC&pg=PR7&source=gbs_toc_r&cad=3#v=onepage&q&f=false преглед на поглавје].</ref> Почнувајќи од утврдени почетни услови, пресметковниот [[економски систем]] е моделиран како еволутивен со текот на времето со оглед на тоа што неговите составни посредници постојано се во меѓусебна интеракција. Од овој аспект, ПЕЗП е окарактеризиран како културен оддолу-нагорен пристап во изучувањето на економијата.<ref>• Лејг Тесфатсион (2002). „Пресметковна економија заснована на посредници: Економски раст од дното па нагоре“, ''Вештачки живот'', 8(1), стр.55-82. [http://www.mitpressjournals.org/doi/abs/10.1162/106454602753694765 Апстракт] и пред издание [http://www.econ.brown.edu/fac/Peter_Howitt/SummerSchool/Agent.pdf PDF].<br/> • _____ (1997). „Како економистите можат да оживеа“, во ''Економијата како еволутивен комплексен систем, II'' на В. Б. Артур, С. Дурлоф и Д. Лени, стр. 533-564. „Addison-Wesley“. Пред издание [http://ageconsearch.umn.edu/bitstream/18196/1/er37.pdf PDF].</ref> Во контраст на други стандардни методи за моделирање, настаните во ПЕЗП се водени од почетни услови, без разлика дали постои или не постои рамнотежа или, пак, се компјутерски подложни на следење. Моделирањето на ПЕЗП вклучува приспособување на посредници, авотномија и учење.<ref>Лејн Тесфатсион (2006), „Пресметковна економија заснована на посредници: Конструктивен пристап до економската теорија“, поглавје 16, ''Прирачник за компјутерска економија'', в. 2, дел 2, ПЕЗП изучување на економскиот систем. [http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1574002105020162 Апстракт] и пред издание [http://econ2.econ.iastate.edu/tesfatsi/hbintlt.pdf PDF].</ref> Слично е, и се поклопува со, [[Теорија на
== Математизација на економијата ==
|