Спартаково востание: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
rv
Ред 18:
'''Спартаково востание''', '''Гладијаторското востание''' или '''Трето робовско востание''' — [[востание]] на група [[роб]]ови кое се одвивало помеѓу [[73 п.н.е.]] и [[71 п.н.е.]], а воедно и последно во низата од три, меѓусебно неповрзани, неуспешни востанија кои биле започнувани од [[роб]]овите кои се бореле против [[Римска Република|Римската Република]]. Трите востанија се познати под едно име: робовски востанија. Спартаковото востание било единственото кое директно ѝ се заканувало на републиката, бидејќи на почетокот востаниците победиле во голем број битки против римската армија. На крајот, востанието било згаснатато, што се должи на големите напори вложени од [[Марк Лициниј Крас]], но последиците од истото уште долго време ја засенувале римската политика.
 
Помеѓу 73 и 71 година п.н.е., група на побегнати робови (првобитно од околу 70 гладијатори, за подоцна да брои повеќе од 120.000 мажи, жени и деца) се движела на римската територија ограбувајќи и пустошејќи ги римските домови. Групата имала неколку водачи, меѓу кои бил и легендарниот [[гладијатор]] [[Спартак]]. Борбената способност на мажите во оваа група била на многу високо ниво. Тие ределе успеси во низа почнувајќи со локалните извидници, па римската [[полиција]] и сé до професионално обучуваните [[Римска легија|римски легионери]] под команда на [[конзул]]и. Нивното дејствување, [[Плутарх]] го опишал како обид на римските робови да побегнат од своите робовладетели низ [[Кисалпска Галија]], додека, пак, [[Апијан од Александрија|Апијан]] и [[Луциј Анеј Флориј|Флориј]]<ref>[[Луциј Анеј Флориј]], историчар кој пишувал за востанието на Спартак во своето дело - „Историја на Рим“; често се меша со Публиј Анеј Флориј - поет и говорник. Како што може да се види на наведената подолу веб страница, „Историја на Рим“ му се припишува на Публиј Флориј [http://www.livius.org/so-st/spartacus/spartacus_t03.html ]. Ова го потврдува и ''The Oxford Classical Dictionary, Third Edition'', Eds. Simon Hornblower, Anthony Spawforth, Oxford 1996, стр. 602.</ref> го окарактеризирале нивното дејствување како [[граѓанска војна]] во која робовите имале за цел да го освојат и [[Рим]].
 
Вознемирен од вестите за постојаните напади над римските села и градови и за успесите на робовите, [[Римски сенат|римскиот сенат]] одлучил да испрати осум легии под строга команда на војсководецот Марк Лициниј Крас. По големиот број на битки, војната конечно завршила во 71 п.н.е кога робовите, соочени со Крас, дознале дека легиите на [[Гнеј Помпеј|Помпеј]] и [[Марк Терентиј Варо]] им се доближуваат од зад грб за да им постават стапица, поради што тие одлучиле да го нападнат Крас по што биле потполно поразени.
Ред 125:
Кога дознал дека Помпеј се упатил на југ, Спартак се обидел да преговара со Крас и да го заврши востанието пред пристигнувањето на засилувањето.<ref name="Apijan120" /> Кога Крас одбил да преговара, дел од војската на Спартак побегнала и се растурила низ планините западно од Петелиј (денешен Стронголи), а силите на Крас тргнале да ги гонат.<ref name="Apijan120" /><ref>-{Плутарх}-, [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Crassus*.html#10.6 -{Crassus}-, 10:6]Изворите не наведуваат што се случило со остатокот на силите на Спартак кои не успеале да ја пробијат опсадата, иако тоа се можеби војниците под команда на Ганикус и Каст кои подоцна се споменати.</ref>
 
Легиите усеалеуспеале да фатат дел од востаниците кои биле под команда на Ганикус и Каст. Од нив биле убиени околу 12.300.<ref>-{Плутарх,}- [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Crassus*.html#11.3 -{Crassus}-, 11:3]</ref><ref name="Livije97.1">-{Ливиј,}- [http://www.livius.org/li-ln/livy/periochae/periochae096.html#97 -{„Periochae“}-, 97:1]</ref> Меѓутоа и Крас претрпел загуби поради тоа што дел од групата на побегнати робови успеале да ја пробијат опсадата и се упатиле кон дел од римската војска, под команда на коњаничкиот офицер Луциј Квинктин и [[квестор]]от Гнеј Тремелиј Скроф, и целосно ги поразиле.<ref name="Bradley" /><ref>-{Плутарх}-, [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Crassus*.html#11.4 -{Крас}-, 11:4.]</ref> Сепак, востаниците биле свесни дека не можат да се спротистават на професионалната римска војка, па набрзо ја изгубиле волјата за борба. Неколку групи кои побегнале се обиделе да ги нападнат легиите на Крас, но не постигнале никаков успех.<ref>-{Плутарх}-, [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Crassus*.html#11.5 -{Крас}-, 11:5]</ref> Со сериозно нарушената дисциплина во своите редови, Спартак ги собрал сите свои сили и се спремил за напад на легиите кои пристигнувале. Во овој, последен обид, спартаковите сили биле потполно уништени.<ref name="Apijan120" /><ref>-{Плутарх}-, [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Crassus*.html#11.6 -{Крас}-, 11:6–7]</ref> Ливиј тврди дека загинале околу 60.000.<ref name="Livije97.1" /> Последните неколку саати од животот на Спартак се потполно непознати со оглед на тоа што неговото тело не било никогаш пронајдено. Историчарите се согласуваат дека загинал во битка, заедно со своите војници.<ref name="FlorusE2.8." /><ref name="Apijan120" />
 
== Последици од востанието ==