Вермахт: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
нс |
Нема опис на уредувањето |
||
Ред 2:
По нацистичкото одземање на власта во [[1933]] година, еден од најобичните и храбри потези на [[Адолф Хитлер]] бил да се воспостави Вермахт, модерна вооружена сила, целосно способна за воинствени акции. Исполнувањето на долгорочните цели на нацистичкиот режим за враќање на изгубената територија и доминација довело до повторно враќање на регрутацијата и масивни инвестиции и трошоци во областа на вооружената индустрија<ref>See: "The Economics of Warfare: from Blitzkrieg to Total War," in Kitchen, Martin (1994). ''Nazi Germany at War'', pp. 39–65.</ref>. Во декември [[1941]] година, Хитлер се прогласил за главен командант на Вермахтот<ref>Williamson, David G. (2002). ''The Third Reich'', p. 178.</ref>.
Вермахтот го создало срцето на германската политичко-воена сила. Во раниот дел од [[Втората светска војна]], генералите на Хитлер успешно го користеле [[блицкриг]], иновативна тактика со комбинирано оружје. Новата воена структура преку уникатните борбени техники, новото развиеното оружје и брзината и бруталноста без преседан ги поразувале слободно нивните противници<ref>Palmer, Michael (2010). ''The German Wars: A Concise History, 1859–1945'', pp. 169–175.</ref>. [8]
Тесно соработувајќи со [[Шуцштафел]] (особено на Источниот фронт), германските вооружени сили извршиле бројни воени злосторства , и покрај подоцнежните негирања{{sfn|Hartmann|2013|pp=85–108}}. До крајот на војната во [[Европа]] во мај [[1945]] година, Вермахтот изгубил околу 11.300.000 војници{{sfn|Fritz|2011| p=470}}, од кои околу половина од нив биле исчезнати или убиени за време на војната. Само неколку од горните раководства на Вермахтот биле судени за воени злосторства, и покрај доказите што укажувале на тоа дека повеќето од нив биле вклучени во нелегални активности<ref>See: "The Legend of the Wehrmacht's Clean Hands," in [[Wolfram Wette|Wette, Wolfram]] (2007). ''[[The Wehrmacht: History, Myth, Reality]]'', pp. 195–250.</ref>.
|