Партенон: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 47:
 
Во [[426]] Партенонот бил затворен во времето кога византискиот цар [[Теодосиј II]] објавил затварање на сите пагански храмови во [[Византија]]<ref name = "Freely69">[https://books.google.com/books?id=QME9WXUnookC&pg=PA69 Freely 2004, p. 69].</ref>. Веројатно тогаш, во [[5 век]], Статуата на Атина била пренесена во [[Цариград]], каде што подоцна била уништена во пожар најверојатно за време на [[Опсада на Цариград (1204)|опсадата на Цариград]] за време на [[Четвртата крстоносна војна]] во [[1204]] година<ref>{{cite book | last = Cremin | first = Aedeen | title = Archaeologica | publisher = Frances Lincoln Ltd. | year = 2007 | url = https://books.google.com/books?id=A0llBlzF6UgC&pg=PA170 | page=170 |isbn = 9780711228221}}</ref>.
Партенонот бил претворен во христијанска црква во последната деценија од 6 век<ref name="freely">[https://books.google.com/books?id=QME9WXUnookC&pg=PA69 Freely 2004, p. 69] „Некои современи писатели тврдат дека Партенонот бил претворен во христијанско светилиште за време на владеењето на [[Јустинијан I]] (527-65) ... Но, нема докази за да се поддржи ова во античките извори. Постоечките докази покажуваат дека Партенонот бил претворен во христијанска [[базилика]] во последната деценија од 6 век.“</ref>, за да стане црква посветена на Богородица. Ориентацијата на објектот била сменета. Главниот влез бил поставен на западниот крај на зградата, а христијанскиот олтар и иконостас биле поставени кон источната страна на зградата во близина на апсидата изградена таму каде што претходно се наоѓал портикот<ref name=Freely70>[https://books.google.com/books?id=QME9WXUnookC&pg=PA70 Freely 2004, p. 70].</ref><ref name=Hurwit293>[https://books.google.com/books?id=BAnbmQMvdkwC&pg=PA21 Hollis 2009, p. 21].</ref><ref>[https://books.google.com/books?id=0pQ4AAAAIAAJ&pg=PA293 Hurwit 2000, p. 293].</ref>. Просториите помеѓу столбовите на [[опистодом]]от и [[перистил]]от биле заѕидани, иако голем број влезови сеуште го дозволувале пристапот<ref name=Freely70/>. Иконите биле насликани на ѕидовите и многу христијански натписи биле врежани во столбовите на Партенон<ref name = "AcropolisRestoration">{{cite web |title=The Parthenon |publisher=Acropolis Restoration Service |url=http://www.ysma.gr/en/parthenon | accessdate=14 August 2012}}</ref>. Овие реновирања неизбежно довеле до отстранување и расфрлање на некои од скулптурите. Оние што ги отсликувале боговите биле или можеби повторно толкувани според христијанска тема, или отстранети и уништени.
 
Партенонот станал четврто најважно христијанско место за аџилак во Источното римско царство по [[Цариград]], [[Ефес]] и [[Солун]]<ref name=Kaldelis>{{cite web|first=Anthony|last=Kaldellis|format=PDF|url=http://www.lsa.umich.edu/UMICH/modgreek/Home/_TOPNAV_WTGC/Lectures%20at%20U-M/ParthenonKaldellis.pdf|title=A Heretical (Orthodox) History of the Parthenon|publisher=University of Michigan|date=2007|page=3|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090824170528/http://www.lsa.umich.edu/UMICH/modgreek/Home/_TOPNAV_WTGC/Lectures%20at%20U-M/ParthenonKaldellis.pdf|archivedate=24 August 2009}}</ref>. Во [[1018]] година, царот [[Василиј II]] тргнал по аџилак во [[Атина]] директно по неговата крајна победа над Самоил со единствена цел да се поклони на Партенонот<ref name=Kaldelis/>.
Ред 56:
 
[[File:Peytier - Mosque in the Parthenon.jpg|thumb|Слика која го прикажува Партенонот кога се користел како џамија]]
[[File:Parthenon.Southern.Side.damaged.jpg|thumb|Јужната страна на Партенон, која претрпела значителна штета во експлозијата во 1687 година]]
 
Во [[1456]] година турските сили на [[Османлии]]те ја нападнале Атина и ја опсадиле армијата на [[Фиренца]] во одбрана на Акропол до [[1458]] година, кога му се предала на Турците<ref>{{cite book | last = Babinger | first = Franz | title = Mehmed the Conqueror and His Time | publisher = Princeton University Press | year = 1992 | url = https://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=PA159 | pages=159–160 |isbn = 9780691010786}}</ref>. Турците можеби накратко го обновиле Партенонот за да пред крајот на 15 век, Партенон стане џамија<ref>{{cite web |last=Tomkinson |first=John L. |title=Ottoman Athens I: Early Ottoman Athens (1456–1689) |publisher=Anagnosis Books |url=http://www.anagnosis.gr/index.php?la=eng&pageID=216 | accessdate=14 August 2012}} "Some time later – we do not know exactly when – the Parthenon was itself converted into a mosque."</ref><ref>[https://books.google.com/books?id=6tjUAAAAMAAJ&pg=PA317 D'Ooge 1909, p. 317]. Претворањето на Партенонот во џамија прво се споменува од друг анонимен писател,„ Парискиот анонимник“, чиј ракопис датиран од втората половина на XV век бил откриен во библиотеката во Париз во 1862 година</ref>.
 
Прецизните околности под кои Турците го присвоиле за употреба како џамија се нејасни; еден извештај наведува дека [[Мехмед II]] го наредил неговото преобразување како казна за атинскиот заговор против османлиското владеење<ref name = "Miller">{{cite journal |last=Miller |first=Walter |title=A History of the Akropolis of Athens |journal=The American Journal of Archaeology and of the History of the Fine Arts |volume=8 |publisher=Archaeological Institute of America |year=1893 |pages=546–547 |url=https://books.google.com/books?id=3aMrAQAAIAAJ&pg=PA547}}</ref>. Апсидата станала [[михраб]]<ref>[https://books.google.com/books?id=BAnbmQMvdkwC&pg=PA33 Hollis 2009, p. 33].</ref>, кулата која претходно била изградена за време на римокатоличката окупација на Партенонот била проширена нагоре за да стане [[минаре]]<ref>{{cite book | last = Bruno | first = Vincent J. | title = The Parthenon | publisher = W.W. Norton & Company | year = 1974 | url = https://books.google.com/books?id=kNItkhYRrc0C&pg=PA172 | isbn = 9780393314403 | page = 172}}</ref>, бил поставен [[минбар]]<ref name=Freely70/>, а христијанскиот олтар и иконостас биле отстранети и ѕидовите биле варосани за да ги покриваат иконите на христијанските светци и други христијански слики<ref>[https://books.google.com/books?id=6tjUAAAAMAAJ&pg=PA317 D'Ooge 1909, p. 317].</ref>.
 
И покрај промените, нејзината структура останала недопрена.<ref name = "Rathus">{{cite book | last = Fichner-Rathus | first = Lois | title = Understanding Art | publisher = Cengage Learning |edition = 10 | year = 2012 | url = https://books.google.com/books?id=JPlYOG52w2UC&pg=PT324 | page = 305 |isbn=9781111836955}}</ref>. Во [[1667]] година турскиот патник [[Евлија Челебија]] изразил чудење во скулптурите на Партенон и фигуративно ја опишал зградата како „''некоја непробојна тврдина што не е направена од човечка рака''“<ref>{{cite book | last = Stoneman | first = Richard | title = A Traveller's History of Athens | publisher = Interlink Books | year = 2004 | url = https://books.google.com/books?id=WmBdajkYRC4C&pg=PA209 |isbn=9781566565332 | page = 209}}</ref>. Францускиот уметник Жак Кери во [[1674]] година го посетил Акрополот и ги скицирал скулпторските украси на Партенон<ref name="Bowie">T. Bowie, D. Thimme, ''The Carrey Drawings of the Parthenon Sculptures'', 1971</ref>. Во почетокот на 1687 година, инженер по име Плантеј го скицирал Партенон за Французинот Гравиерс Ортерес<ref name = "Chatziaslani">{{cite web |last=Chatziaslani |first=Kornilia |title=Morosini in Athens |publisher=Archaeology of the City of Athens |url=http://www.eie.gr/archaeologia/En/chapter_more_8.aspx | accessdate=14 August 2012}}</ref>. Овие претстави, особено оние направени од Кери, даваат важни, а понекогаш и единствени, докази за состојбата на Партенонот и неговите различни скулптури пред уништувањето што го доживеало кон крајот на [[1687]] година и последователното ограбување на неговите уметнички предмети<ref name="Bowie"/>.
 
=== Уништување ===
[[File:Parthenon 1839.jpg|thumb|right|Партенон во 1839 година.]]
 
[[File:Parthenon.Southern.Side.damaged.jpg|thumb|Јужната страна на Партенон, која претрпела значителна штета во експлозијата во 1687 година]]
Во [[1687]] година, Партенонот бил опширно оштетен во најголемата катастрофа во својата долга историја<ref name="AcropolisRestoration" />. Како дел од [[Голема турска војна|Големата турска војна]] (1683-1699), Венецијанците испратиле експедиција предводена од [[Франческо Моросини]] за да ја нападнат [[Атина]] и да го освојат Акрополот. Османлиските Турци го зацврстиле Акрополот и го користеле Партенонот како магазин за барут - и покрај тоа што биле предупредени од опасностите од оваа употреба од експлозијата од 1656 година која сериозно го оштетила Пропилеја - и како засолниште за припадници на локалната турска заедница. Венецијаните започнале со опсадата на Акропол која траела од 23 до 29 септември. Во оваа опсада храмот бил знајчајно оштетен кога граната паднала на местото и предизвикала експлозија на неколку пакети барут складирани во Партенонот. Османлиите целосно го срушиле храмот на Атена за да на негово место ги постават топовите. Османлиите на крај се предале под услов дека ќе им биде обезбеден слободен пристап до азиска Смирна.