Бактерии: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 60:
Најголем број бактериски видови се или сферични по форма, т.н. ''коки'' (еднина: coccus, од грчкиот збор ''kókkos,'' што значи зрно или семе) или се со стапчеста форма, т.н. ''бацили'' (еднина: bacillus, од латинскиот ''baculus'', што значи стап). Некои бактерии наречени ''вибрио'' имаат форма на искривено стапче или запирка; други пак имаат спирална форма и се наречени ''спирила'', а пак други може да се значително свиени и се нарекуваат ''спирохети''.Опишани се и помал број на други невообичаени форми, како на пример ѕвездовидни бактерии.<ref>{{Наведено списание|last=Yang|first=Desirée C.|last2=Blair|first2=Kris M.|last3=Salama|first3=Nina R.|date=2016-03-01|title=Staying in Shape: the Impact of Cell Shape on Bacterial Survival in Diverse Environments|url=http://mmbr.asm.org/content/80/1/187|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=80|issue=1|pages=187–203|doi=10.1128/MMBR.00031-15|issn=1092-2172|pmid=26864431}}</ref> Бактерискиот [[клеточен ѕид]] и [[Цитоскелет|цитоскелетот]] го одредуваат овој голем вариетет на форми и тоа е важно затоа што влијае на нивната способност да се снабдуваат со нутриенси, да се прикрепуваат за површини, да пливаат во течности или да избегнат предатори.<ref>{{Наведено списание|last=Cabeen|first=Matthew T.|last2=Jacobs-Wagner|first2=Christine|date=2005/08|title=Bacterial cell shape|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro1205|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=3|issue=8|pages=601–610|doi=10.1038/nrmicro1205|issn=1740-1534}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Young|first=Kevin D.|date=2006-09-01|title=The Selective Value of Bacterial Shape|url=http://mmbr.asm.org/content/70/3/660|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=70|issue=3|pages=660–703|doi=10.1128/MMBR.00001-06|issn=1092-2172|pmid=16959965}}</ref>
[[Податотека:Скала на релативни димензии.png|мини|Опсег на димензии кај [[Прокариоти|прокариотите]] во однос на оној кај други организми и молекули.]]
Најголем број на бактериски видови постојат како единечни клетки, додека други може да се групираат во карактеристични форми: ''[[Neisseria]]'' се јавува во парови, ''[[Стрептококи|Streptococcus]]'' формира ланци, ''[[Стафилококи|Staphylococcus]]'' формира гроздовидни формации или кластери. Бактериите исто така може да се групираат за да формираат поголеми повеќеклеточни структури, на пр. издолжени филаменти кај [[Цијанобактерии|цијанобактериите]] и [[Актинобактерии|актинобактериите]], агрегати како кај [[Миксобактерија|миксобактериите]], или пак комплексни хифи како кај [[Стрептомицети|стрептомицетите]].<ref>{{Наведено списание|last=Claessen|first=Dennis|last2=Rozen|first2=Daniel E.|last3=Kuipers|first3=Oscar P.|last4=Søgaard-Andersen|first4=Lotte|last5=Wezel|first5=Gilles P. van|date=2014/02|title=Bacterial solutions to multicellularity: a tale of biofilms, filaments and fruiting bodies|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro3178|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=12|issue=2|pages=115–124|doi=10.1038/nrmicro3178|issn=1740-1534}}</ref> Овие повеќеклеточни структури често се формираат само при посебни услови, на пр. при недостаток на [[Аминокиселина|аминокиселини]] [[Myxobacteria|''Myxobacteria'']] комуницира со околните бактерии од својот вид преку процес наречен "[[чувство на кворумот]]" (анг. quorum sensing), при што мигрираат една кон друга и се агрегираат во телца кои се со димензија од околу 500 микрометри и содржат околу 100,000 бактериски клетки.<ref>{{Наведено списание|last=Shimkets|first=Lawrence J.|date=1999-10-01|title=Intercellular Signaling During Fruiting-Body Development of Myxococcus xanthus|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.53.1.525|journal=Annual Review of Microbiology|volume=53|issue=1|pages=525–549|doi=10.1146/annurev.micro.53.1.525|issn=0066-4227}}</ref> Во овие повеќеклеточни телца се јавува функционална поделба меѓу одделните бактериски клетки, на пр. секоја десетта клетка од колонијата мигрира кон површината и таму се диференцира во посебна дормантна (спиечка) форма која се нарекува ''[[миксоспора]]'', и на овој начин прават заштитен слој којшто колонијата ја штити од исушување и други влијанија на околината.<ref>{{Наведено списание|last=Kaiser|first=Dale|date=2004-09-13|title=Signaling in myxobacteria|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.58.030603.123620|journal=Annual Review of Microbiology|volume=58|issue=1|pages=75–98|doi=10.1146/annurev.micro.58.030603.123620|issn=0066-4227}}</ref>
 
Други видови на бактерии се способни да се прицврстат за површини и да формираат густи агрегати наречени ''[[Биофилм|биофилмови]]''.Овие биофилмови може да варираат во дебелина од неколку микрометри па дури до половина метар, а во нив се населуваат покрај бактериите и разни видови на археи и еукариоти. Бактериите што живеат во биофилмови имаат сложен распоред на клетките и на екстрацелуларните компоненти, формирајќи секундарни структури наречени микроколонии, помеѓу кои има мрежа од канали кои овозможуваат подобра [[дифузија]] на нутриенсите.<ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|title=Biofilms: Microbial Life on Surfaces|url=https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/8/9/02-0063_article|journal=Emerging Infectious Diseases|language=en-us|volume=8|issue=9|pages=881–890|doi=10.3201/eid0809.020063}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|title=Biofilms: Microbial Life on Surfaces|url=https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/8/9/02-0063_article|journal=Emerging Infectious Diseases|language=en-us|volume=8|issue=9|pages=881–890|doi=10.3201/eid0809.020063}}</ref> Во природните средини како што се [[Почва|почвата]], површината на камења, карпи и површината на растенијата, најголем број од бактериите се наоѓаат во површински биофилмови.<ref name=":1">{{Наведено списание|last=Davey|first=Mary Ellen|last2=O'toole|first2=George A.|date=2000-12-01|title=Microbial Biofilms: from Ecology to Molecular Genetics|url=http://mmbr.asm.org/content/64/4/847|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=64|issue=4|pages=847–867|doi=10.1128/MMBR.64.4.847-867.2000|issn=1092-2172|pmid=11104821}}</ref> Биофилмовите се важни и во медицината бидејќи овие структури често се среќаваат при хроничните бактериски инфекции или кај инфекции од имплантирани медицински помагала, затоа што бактериите што се наоѓаат во биофилмот многу потешко се уништуваат од изолираните форми.<ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|last2=Costerton|first2=J. William|date=2002-04-01|title=Biofilms: Survival Mechanisms of Clinically Relevant Microorganisms|url=http://cmr.asm.org/content/15/2/167|journal=Clinical Microbiology Reviews|language=en|volume=15|issue=2|pages=167–193|doi=10.1128/CMR.15.2.167-193.2002|issn=0893-8512|pmid=11932229}}</ref>
Ред 100:
 
Ендоспората содржи во центарот [[Нуклеинска киселина|нуклеински материјал]] и [[Рибозом|рибозоми]] кои се обвиткани со заштитен слој, врз кој се развива повеќеслојна ригидна обвивка составена од [[пептидогликан]] и [[Протеин|протеини]].<ref name=":3" /> [[Метаболизам|Метаболизмот]] внатре во ендоспората драстично се забавува, што им овозможува да преживеат екстремни физички и хемиски стресови, високи дози на [[ултравиолетово зрачење]], [[гама-зрачење]], високи и ниски [[Температура|температури]], висок [[притисок]], сушење, [[дезифициенси]] итн.<ref>{{Наведено списание|last=Nicholson|first=Wayne L.|last2=Fajardo-Cavazos|first2=Patricia|last3=Rebeil|first3=Roberto|last4=Slieman|first4=Tony A.|last5=Riesenman|first5=Paul J.|last6=Law|first6=Jocelyn F.|last7=Xue|first7=Yaming|date=2002-12-01|title=Bacterial endospores and their significance in stress resistance|url=https://link.springer.com/article/10.1023/A:1020561122764|journal=Antonie van Leeuwenhoek|language=en|volume=81|issue=1-4|pages=27–32|doi=10.1023/A:1020561122764|issn=0003-6072}}</ref> Во ваква дормантна состојба бактериите можат да преживеат милиони години,<ref>{{Наведено списание|last=Vreeland|first=Russell H.|last2=Rosenzweig|first2=William D.|last3=Powers|first3=Dennis W.|date=2000/10|title=Isolation of a 250 million-year-old halotolerant bacterium from a primary
salt crystal|url=https://www.nature.com/articles/35038060|journal=Nature|language=En|volume=407|issue=6806|pages=897–900|doi=10.1038/35038060|issn=1476-4687}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Cano|first=R. J.|last2=Borucki|first2=M. K.|date=1995-05-19|title=Revival and identification of bacterial spores in 25- to 40-million-year-old Dominican amber|url=http://science.sciencemag.org/content/268/5213/1060|journal=Science|language=en|volume=268|issue=5213|pages=1060–1064|doi=10.1126/science.7538699|issn=0036-8075|pmid=7538699}}</ref> а исто така е покажано дека можат да преживеат изложување на [[вакуум]] и радијација во вселената.<ref>{{Наведено списание|date=2005-04-01|title=The solar UV environment and bacterial spore UV resistance: considerations for Earth-to-Mars transport by natural processes and human spaceflight|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0027510704004981|journal=Mutation Research/Fundamental and Molecular Mechanisms of Mutagenesis|volume=571|issue=1-2|pages=249–264|doi=10.1016/j.mrfmmm.2004.10.012|issn=0027-5107}}</ref> Ендоспорите на некои бактериски видови можат да бидат патогени, на пр. заразувањето со [[антракс]] настанува со вдишување на споритеендоспорите на ''[[Bacillus anthracis]]'', а контаминацијата на длабоки убодни рани со ендоспори на ''[[Clostridium tetani]]'' предизвикува [[тетанус]].<ref>{{Наведено списание|last=Hatheway|first=C L|date=January 1990|title=Toxigenic clostridia.|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC358141/|journal=Clinical Microbiology Reviews|volume=3|issue=1|pages=66–98|issn=0893-8512|pmid=2404569}}</ref>
 
= Метаболизам =