Бактерии: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 38:
[[Verrucomicrobia]]<br />
|domain_authority=[[Carl Woese|Woese]], [[Otto Kandler|Kandler]] & [[Mark Wheelis|Wheelis]], 1990<ref name="Woese">{{cite journal |vauthors=Woese CR, Kandler O, Wheelis ML | title = Towards a natural system of organisms: proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 87 | issue = 12 |year=1990| pmid = 2112744 | pmc = 54159 | doi = 10.1073/pnas.87.12.4576 | bibcode = 1990PNAS...87.4576W |pages=4576–9}}</ref>}}
'''Бактериите''' се голем [[Домен (биологија)|домен]] на [[Прокариоти|прокариотски]] [[Микроорганизам|микроорганизми]]. Типично се неколку микрометри во должина и се среќаваат во голем број на облици, вклучувајќи сфери, стапчиња и спирали. Бактериите се едни од најстарите животни форми на [[Земја (планета)|планетата]] и може да се најдат во скоро сите [[ХабитатЖивотна средина|хабитати]]. Тие ги населуваат [[Океан|океаните]], [[Копно|копното]], [[врели извори|врелите извори]], екстремно кисели води и [[Радиоактивен отпад|радиоактивни отпади]],<ref>{{Наведено списание|last=Fredrickson|first=James K.|last2=Zachara|first2=John M.|last3=Balkwill|first3=David L.|last4=Kennedy|first4=David|last5=Li|first5=Shu-mei W.|last6=Kostandarithes|first6=Heather M.|last7=Daly|first7=Michael J.|last8=Romine|first8=Margaret F.|last9=Brockman|first9=Fred J.|date=2004-07-01|title=Geomicrobiology of High-Level Nuclear Waste-Contaminated Vadose Sediments at the Hanford Site, Washington State|url=http://aem.asm.org/content/70/7/4230|journal=Applied and Environmental Microbiology|language=en|volume=70|issue=7|pages=4230–4241|doi=10.1128/AEM.70.7.4230-4241.2004|issn=0099-2240|pmid=15240306}}</ref> а може да се најдат дури и на големите длабочини на [[Земјина кора|земјината кора]]. Тие исто така живеат во сложените повеќеклеточни организми како што се [[Животно|животните]] и [[Растенија|растенијата]], а со нив формираат [[Симбиоза|симбиотски]] или [[Паразитизам|паразитски]] односи. Повеќето бактерии се уште не се карактеризирани, а само околу половина од сите бактериски [[Колено|колена]] имаат [[Вид (биологија)|видови]] кои може да се [[Култивација|култивираат]] во лабораторија.<ref>{{Наведено списание|last=Rappé|first=Michael S.|last2=Giovannoni|first2=Stephen J.|date=2003-10-01|title=The Uncultured Microbial Majority|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.57.030502.090759|journal=Annual Review of Microbiology|volume=57|issue=1|pages=369–394|doi=10.1146/annurev.micro.57.030502.090759|issn=0066-4227}}</ref> Науката за бактерии се нарекува [[бактериологија]] и претставува гранка на [[Микробиологија|микробиологијата]].
 
Во еден грам [[почва]] има околу 40 милиони бактериски [[Клетка|клетки]], а во милилитар слатка вода има околу милион бактериски клетки. На [[Земја (планета)|планетата Земја]] има околу 5×10<sup>30</sup> бактерии.<ref>{{Наведено списание|last=Whitman|first=William B.|last2=Coleman|first2=David C.|last3=Wiebe|first3=William J.|date=1998-06-09|title=Prokaryotes: The unseen majority|url=http://www.pnas.org/content/95/12/6578|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|language=en|volume=95|issue=12|pages=6578–6583|issn=0027-8424|pmid=9618454}}</ref> Ова формира бактериска [[биомаса]] која е поголема од растителната и животинската биомаса заедно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://web.archive.org/web/20110511132823/http://www.eoearth.org/article/Bacteria?topic=49480|title=Bacteria|date=2011-05-11|accessdate=2018-01-13}}</ref> Бактериите се неопходни за многу фази од [[Циклус на нутриенси|циклусот на нутриенсите]] во [[Биосфера|биосферата]], како што се врзувањето на [[Јаглерод|јаглеродот]] и [[Азот|азотот]] од [[Атмосфера|атмосферата]]. Циклусот на нутриенсите исто така вклучува разградување на телата на мртвите организми, а бактериите се најодговорни за фазата на [[Путрефикација|путрефикацијата]] на овој процес.<ref>{{Наведена книга|url=http://www.crcnetbase.com/doi/10.1201/9781420069921.ch8|title=Decomposition Chemistry in a Burial Environment|last=Forbes|first=Shari|pages=203–223|language=en|doi=10.1201/9781420069921.ch8}}</ref> Во биолошките заедници кои живеат околу [[Хидротермални извори|хидротермалните извори]] или [[Студени извори|студените извори]], [[Екстремофили|екстремофилните бактерии]] ги обезбедуваат виталните нутриенси кои се неопходни да се одржи животот во овие средини; како што е искористувањето на [[метан]] и [[сулфурводород]] за продукција на [[енергија]]. Во 2013 година беше објавена студија според која бактериите може да живеат во [[Маријански ров|Маријанскиот ров]], кој се наоѓа на длабочина од 11 километри, што е најдлабокиот познат регион на [[Океан|океаните]].<ref>{{Наведени вести|url=https://www.livescience.com/27954-microbes-mariana-trench.html|title=Microbes Thrive in Deepest Spot on Earth|work=Live Science|access-date=2018-01-13}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Glud|first=Ronnie N.|last2=Wenzhöfer|first2=Frank|last3=Middelboe|first3=Mathias|last4=Oguri|first4=Kazumasa|last5=Turnewitsch|first5=Robert|last6=Canfield|first6=Donald E.|last7=Kitazato|first7=Hiroshi|date=2013/04|title=High rates of microbial carbon turnover in sediments in the deepest oceanic trench on Earth|url=https://www.nature.com/articles/ngeo1773|journal=Nature Geoscience|language=En|volume=6|issue=4|pages=284–288|doi=10.1038/ngeo1773|issn=1752-0908}}</ref> Други истражувачи објавија резултати според кои бактериите може да живеат внатре во карпи кои се наоѓаат 580 метри под морското дно.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.livescience.com/27899-ocean-subsurface-ecosystem-found.html|title=Intraterrestrials: Life Thrives in Ocean Floor|work=Live Science|access-date=2018-01-13}}</ref> Верувањето дека бактериските клетки во човековото тело се побројни од човечките клетки во однос 10:1 е побиено. Има околу 39 трилиони бактериски клетки во [[Микрофлора|човековата микрофлора]] при што како стандард се зема маж со 170 сантиметри висина и 70 килограми телесна тежина, додека вкупниот број на човековите клетки е околу 30 трилиони. Ова значи дека иако бактериските клетки се побројни, тие се побројни за 30%, а не за 900% во однос на човековите клетки.<ref>{{Наведено списание|last=Sender|first=Ron|last2=Fuchs|first2=Shai|last3=Milo|first3=Ron|date=2016-01-06|title=Revised estimates for the number of human and bacteria cells in the body|url=https://www.biorxiv.org/content/early/2016/01/06/036103|journal=bioRxiv|language=en|pages=036103|doi=10.1101/036103}}</ref> Најголемиот број на бактериски клетки кај човекот се наоѓаат во [[Цревна флора|цревната флора]], а втори по бројност се бактериите на [[Кожа|кожата]].<ref>{{Наведено списание|date=2005-10-01|title=A dynamic partnership: Celebrating our gut flora|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1075996405000685|journal=Anaerobe|volume=11|issue=5|pages=247–251|doi=10.1016/j.anaerobe.2005.05.001|issn=1075-9964}}</ref> Најголемиот дел на бактериите кои живеат во човековото тело се сосема безопасни, а тие што живеат во цревната флора се дури и многу корисни. Меѓутоа неколку видови на бактерии се [[Патоген|патогени]] и предизвикуваат [[Инфективни заболувања предизвикани од бактерии|инфективни заболувања]] како што се: [[Чума (болест)|чума]], [[лепра]], [[антракс]], [[сифилис]], [[колера]], [[туберкулоза]] итн. Најсмртоносните бактериски заболувања се [[Респираторни инфекции|респираторните инфекции]] од кои на прво место е туберкулозата која убива околу 2 милиона луѓе годишно главно во [[потсахарска Африка]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.who.int/healthinfo/bodgbd2002revised/en/|title=WHO {{!}}|work=www.who.int|accessdate=2018-01-13}}</ref> Во [[Развиени земји|развиените земји]] за третман на [[Инфективни заболувања предизвикани од бактерии|бактериските инфекции]] често се користат [[антибиотици]] кои исто така се употребуваат и во [[Сточарство|сточарството]] поради што резистенцијата кон антибиотици е во пораст. Во [[Индустрија|индустријата]] бактериите се користат за третман на отпадни води, за разградување на истурена [[нафта]], во [[Прехранбена индустрија|прехрамбената индустрија]] за производство на [[јогурт]] и [[Сирења|сирење]], во [[Метална индустрија|металната индустрија]], како и во [[Биотехнологија|биотехнологијата]] за производство на антибиотици и други хемикалии.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2010/09/100901191137.htm|title=Metal-mining bacteria are green chemists|work=ScienceDaily|access-date=2018-01-13|language=en}}</ref> <ref>{{Наведено списание|date=2005-04-01|title=Whole organism biocatalysis|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1367593105000165|journal=Current Opinion in Chemical Biology|volume=9|issue=2|pages=174–180|doi=10.1016/j.cbpa.2005.02.001|issn=1367-5931}}</ref>
 
Порано бактериите се сметаа за [[растенија]] и се класифицираа во [[Класа (биологија)|класата]] Schizomycetes''Schizomycetes.'' Денес бактериите се класифицираат како прокариотски организми кои за разлика од животинските, растителните и другите [[Еукариоти|еукариотски организми]] не поседуваат [[клеточно јадро]] и немаат [[Органела|мембрански органели]]. Иако традиционално терминот "бактерии" се користеше за сите прокариоти, научната класификација се промени со почетокот на деведесетите години од дваесетиот век, по откритието дека [[Археи|археите]] се посебна група на прокариоти кои заедно со бактериите еволуирале од заеднички предок. Денес бактериите и археите се класифицирани во два одделни [[Домен (биологија)|домени]] на животот, а третиот го чинат еукариотите.<ref name=":5">{{Наведено списание|last=Woese|first=C. R.|last2=Kandler|first2=O.|last3=Wheelis|first3=M. L.|date=1990-06-01|title=Towards a natural system of organisms: proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya.|url=http://www.pnas.org/content/87/12/4576|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|language=en|volume=87|issue=12|pages=4576–4579|doi=10.1073/pnas.87.12.4576|issn=0027-8424|pmid=2112744}}</ref>
 
= Етимологија =
Ред 52:
 
= Потекло и рана еволуција =
Предокот на денешните бактерии бил [[Едноклеточен организам|едноклеточен]] [[микроорганизам]] и бил еден од првите живи форми кои се појавиле на Земјата пред околу 4 билиони години. Во следните 3 билиони години доминантните живи организми на Земјата биле едноставни [[прокариоти]] како што се денес бактериите и [[Археи|археите]].<ref>{{Наведено списание|last=Schopf|first=J. W.|date=1994-07-19|title=Disparate rates, differing fates: tempo and mode of evolution changed from the Precambrian to the Phanerozoic|url=http://www.pnas.org/content/91/15/6735|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|language=en|volume=91|issue=15|pages=6735–6742|issn=0027-8424|pmid=8041691}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=DeLong|first=Edward F.|last2=Pace|first2=Norman R.|date=2001-08-01|title=Environmental Diversity of Bacteria and Archaea|url=http://www.ingentaconnect.com/content/tandf/usyb/2001/00000050/00000004/art00003?token=00621767838181a3f582f206d3f6a4b4b6e6e42576b39272c5f7b3d6d383a4b3b25706e7b6c7a3f7b425720665d1d99334|journal=Systematic Biology|volume=50|issue=4|pages=470–478|doi=10.1080/10635150118513}}</ref> Иако постојат бактериски фосили од [[Архаик|архајскиот период]], како што се [[Строматолит|строматолитите]], недостатокот на одредена [[Морфологија (биологија)|морфологија]] оневозможува тие да се искористат за проучување на историјата на бактериската [[еволуција]], или да се прецизира времето на потекло на одреден бактериски [[Вид (биологија)|вид]]. Меѓутоа во поново време, [[Секвенционирање|секвенционирањето]] на [[Геном|геномите]] на илјадници видови на организми од сите три [[Домен (биологија)|домени]] на животот, овозможи да резултатите од овие истражувања се користат во [[Филогенетика|филогенетиката]].<ref>{{Наведено списание|last=Caetano-Anollés|first=Gustavo|last2=Caetano-Anollés|first2=Derek|date=July 2003|title=An evolutionarily structured universe of protein architecture|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12840035|journal=Genome Research|volume=13|issue=7|pages=1563–1571|doi=10.1101/gr.1161903|issn=1088-9051|pmid=12840035}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Wang|first=Minglei|last2=Yafremava|first2=Liudmila S.|last3=Caetano-Anollés|first3=Derek|last4=Mittenthal|first4=Jay E.|last5=Caetano-Anollés|first5=Gustavo|date=November 2007|title=Reductive evolution of architectural repertoires in proteomes and the birth of the tripartite world|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17908824|journal=Genome Research|volume=17|issue=11|pages=1572–1585|doi=10.1101/gr.6454307|issn=1088-9051|pmc=PMC2045140|pmid=17908824}}</ref> Најблискиот древен заеднички предок на бактериите и археите веројатно бил [[Хипертермофили|хипертермофилен]] организам и живеел пред околу 2.5-3.2 билиони години.<ref>{{Наведено списание|last=Giulio|first=Massimo Di|date=2003-12-01|title=The Universal Ancestor and the Ancestor of Bacteria Were Hyperthermophiles|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s00239-003-2522-6|journal=Journal of Molecular Evolution|language=en|volume=57|issue=6|pages=721–730|doi=10.1007/s00239-003-2522-6|issn=0022-2844}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Battistuzzi|first=Fabia U.|last2=Feijao|first2=Andreia|last3=Hedges|first3=S. Blair|date=2004-11-09|title=A genomic timescale of prokaryote evolution: insights into the origin of methanogenesis, phototrophy, and the colonization of land|url=https://doi.org/10.1186/1471-2148-4-44|journal=BMC Evolutionary Biology|volume=4|pages=44|doi=10.1186/1471-2148-4-44|issn=1471-2148}}</ref> Бактериите исто така влијаеле врз еволуцијата на [[Еукариоти|еукариотите]] и археите. Денешните еукариоти се резултат на [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиотска]] асоцијација помеѓу предокот на еукариотите (т.н. протоеукариот) и [[Алфа протеобактерии|алфапротеобактерија]] која после навлегување во [[Цитоплазма|цитоплазмата]] на протоеукариотот еволуирала во денешните еукариотски органели како што се [[Митохондрија|митохондриите]], а според некои теории и [[Хидрогенозом|хидрогенозомите]].<ref>{{Наведено списание|last=Poole|first=Anthony M.|last2=Penny|first2=David|date=2007-01-01|title=Evaluating hypotheses for the origin of eukaryotes|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/bies.20516/abstract|journal=BioEssays|language=en|volume=29|issue=1|pages=74–84|doi=10.1002/bies.20516|issn=1521-1878}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Dyall|first=Sabrina D.|last2=Brown|first2=Mark T.|last3=Johnson|first3=Patricia J.|date=2004-04-09|title=Ancient Invasions: From Endosymbionts to Organelles|url=http://science.sciencemag.org/content/304/5668/253|journal=Science|language=en|volume=304|issue=5668|pages=253–257|doi=10.1126/science.1094884|issn=0036-8075|pmid=15073369}}</ref> Подоцна некои еукариоти коишто веќе содржеле митохондрии стапиле во секундарна ендосимбиотска асоцијација со [[цијанобактерии]] што довело до еволуција на [[Хлоропласт|хлоропластите]] во денешните [[алги]] и [[растенија]].<ref>{{Наведено списание|date=1999-12-01|title=Endosymbiosis and evolution of the plant cell|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1369526699000254|journal=Current Opinion in Plant Biology|volume=2|issue=6|pages=513–519|doi=10.1016/S1369-5266(99)00025-4|issn=1369-5266}}</ref>
 
= Морфологија =
Ред 60:
Најголем број бактериски видови се или сферични по форма, т.н. ''коки'' (еднина: coccus, од грчкиот збор ''kókkos,'' што значи зрно или семе) или се со стапчеста форма, т.н. ''бацили'' (еднина: bacillus, од латинскиот ''baculus'', што значи стап). Некои бактерии наречени ''вибрио'' имаат форма на искривено стапче или запирка; други пак имаат спирална форма и се наречени ''спирила'', а пак други може да се значително свиени и се нарекуваат ''спирохети''.Опишани се и помал број на други невообичаени форми, како на пример ѕвездовидни бактерии.<ref>{{Наведено списание|last=Yang|first=Desirée C.|last2=Blair|first2=Kris M.|last3=Salama|first3=Nina R.|date=2016-03-01|title=Staying in Shape: the Impact of Cell Shape on Bacterial Survival in Diverse Environments|url=http://mmbr.asm.org/content/80/1/187|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=80|issue=1|pages=187–203|doi=10.1128/MMBR.00031-15|issn=1092-2172|pmid=26864431}}</ref> Бактерискиот [[клеточен ѕид]] и [[Цитоскелет|цитоскелетот]] го одредуваат овој голем вариетет на форми и тоа е важно затоа што влијае на нивната способност да се снабдуваат со нутриенси, да се прикрепуваат за површини, да пливаат во течности или да избегнат предатори.<ref>{{Наведено списание|last=Cabeen|first=Matthew T.|last2=Jacobs-Wagner|first2=Christine|date=2005/08|title=Bacterial cell shape|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro1205|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=3|issue=8|pages=601–610|doi=10.1038/nrmicro1205|issn=1740-1534}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Young|first=Kevin D.|date=2006-09-01|title=The Selective Value of Bacterial Shape|url=http://mmbr.asm.org/content/70/3/660|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=70|issue=3|pages=660–703|doi=10.1128/MMBR.00001-06|issn=1092-2172|pmid=16959965}}</ref>
[[Податотека:Скала на релативни димензии.png|мини|Опсег на димензии кај [[Прокариоти|прокариотите]] во однос на оној кај други организми и молекули.]]
Најголем број на бактериски видови постојат како единечни клетки, додека други може да се групираат во карактеристични форми: ''[[Neisseria]]'' се јавува во парови, ''[[Стрептококи|Streptococcus]]'' формира ланци, ''[[Стафилококи|Staphylococcus]]'' формира гроздовидни формации или кластери. Бактериите исто така може да се групираат за да формираат поголеми повеќеклеточни структури, на пр. издолжени филаменти кај [[Цијанобактерии|цијанобактериите]] и [[Актинобактерии|актинобактериите]], агрегати како кај [[Миксобактерија|миксобактериите]], или пак комплексни хифи како кај [[Стрептомицети|стрептомицетите]].<ref>{{Наведено списание|last=Claessen|first=Dennis|last2=Rozen|first2=Daniel E.|last3=Kuipers|first3=Oscar P.|last4=Søgaard-Andersen|first4=Lotte|last5=Wezel|first5=Gilles P. van|date=2014/02|title=Bacterial solutions to multicellularity: a tale of biofilms, filaments and fruiting bodies|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro3178|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=12|issue=2|pages=115–124|doi=10.1038/nrmicro3178|issn=1740-1534}}</ref> Овие повеќеклеточни структури често се формираат само при посебни услови, на пр. при недостаток на [[Аминокиселина|аминокиселини]] [[Myxobacteria]] комуницира со околните бактерии од својот вид преку процес наречен "[[чувство на кворумот]]" (анг. quorum sensing), при што мигрираат една кон друга и се агрегираат во телца кои се со димензија од околу 500 микрометри и содржат околу 100,000 бактериски клетки.<ref>{{Наведено списание|last=Shimkets|first=Lawrence J.|date=1999-10-01|title=Intercellular Signaling During Fruiting-Body Development of Myxococcus xanthus|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.53.1.525|journal=Annual Review of Microbiology|volume=53|issue=1|pages=525–549|doi=10.1146/annurev.micro.53.1.525|issn=0066-4227}}</ref> Во овие повеќеклеточни телца се јавува функционална поделба меѓу одделните бактериски клетки, на пр. секоја десетта клетка од колонијата мигрира кон површината и таму се диференцира во посебна дормантна (спиечка) форма која се нарекува ''[[миксоспора]]'', и на овој начин прават заштитен слој којшто колонијата ја штити од исушување и други влијанија на околината.<ref>{{Наведено списание|last=Kaiser|first=Dale|date=2004-09-13|title=Signaling in myxobacteria|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.58.030603.123620|journal=Annual Review of Microbiology|volume=58|issue=1|pages=75–98|doi=10.1146/annurev.micro.58.030603.123620|issn=0066-4227}}</ref>
 
Други видови на бактерии се способни да се прицврстат за површини и да формираат густи агрегати наречени ''[[Биофилм|биофилмови]]''.Овие биофилмови може да варираат во дебелина од неколку микрометри па дури до половина метар, а во нив се населуваат покрај бактериите и разни видови на археи и еукариоти. Бактериите што живеат во биофилмови имаат сложен распоред на клетките и на екстрацелуларните компоненти, формирајќи секундарни структури наречени микроколонии, помеѓу кои има мрежа од канали кои овозможуваат подобра [[дифузија]] на нутриенсите.<ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|title=Biofilms: Microbial Life on Surfaces|url=https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/8/9/02-0063_article|journal=Emerging Infectious Diseases|language=en-us|volume=8|issue=9|pages=881–890|doi=10.3201/eid0809.020063}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|title=Biofilms: Microbial Life on Surfaces|url=https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/8/9/02-0063_article|journal=Emerging Infectious Diseases|language=en-us|volume=8|issue=9|pages=881–890|doi=10.3201/eid0809.020063}}</ref> Во природните средини како што се [[Почва|почвата]], површината на камења, карпи и површината на растенијата, најголем број од бактериите се наоѓаат во површински биофилмови.<ref name=":1">{{Наведено списание|last=Davey|first=Mary Ellen|last2=O'toole|first2=George A.|date=2000-12-01|title=Microbial Biofilms: from Ecology to Molecular Genetics|url=http://mmbr.asm.org/content/64/4/847|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=64|issue=4|pages=847–867|doi=10.1128/MMBR.64.4.847-867.2000|issn=1092-2172|pmid=11104821}}</ref> Биофилмовите се важни и во медицината бидејќи овие структури често се среќаваат при хроничните бактериски инфекции или кај инфекции од имплантирани медицински помагала, затоа што бактериите што се наоѓаат во биофилмот многу потешко се уништуваат од изолираните форми.<ref>{{Наведено списание|last=Donlan|first=Rodney M.|last2=Costerton|first2=J. William|date=2002-04-01|title=Biofilms: Survival Mechanisms of Clinically Relevant Microorganisms|url=http://cmr.asm.org/content/15/2/167|journal=Clinical Microbiology Reviews|language=en|volume=15|issue=2|pages=167–193|doi=10.1128/CMR.15.2.167-193.2002|issn=0893-8512|pmid=11932229}}</ref>
Ред 97:
=== Ендоспори ===
[[Податотека:Paenibacillus alvei endospore microscope image.tif|мини|Ендоспори на [[Paenibacillus alvei]].]]
Одредени видови на [[Грампозитивни бактерии|Грам-позитивни бактерии]], како што се припадниците на [[Род (биологија)|родовите]] ''[[Bacillus]]'', ''[[Клостридии|Clostridium]]'', ''[[Sporohalobacter]]'', ''[[Anaerobacter]]'', и ''[[Heliobacterium]]'', можат да формираат високо-резистентни, дормантни структури наречени [[ендоспори]].<ref>{{Наведено списание|last=Nicholson|first=Wayne L.|last2=Munakata|first2=Nobuo|last3=Horneck|first3=Gerda|last4=Melosh|first4=Henry J.|last5=Setlow|first5=Peter|date=2000-09-01|title=Resistance of Bacillus Endospores to Extreme Terrestrial and Extraterrestrial Environments|url=http://mmbr.asm.org/content/64/3/548|journal=Microbiology and Molecular Biology Reviews|language=en|volume=64|issue=3|pages=548–572|doi=10.1128/MMBR.64.3.548-572.2000|issn=1092-2172|pmid=10974126}}</ref> Ендоспорите се развиваат внатре во [[Цитоплазма|цитоплазмата]] и обично само една ендоспора се развива во секоја поединечна клетка.<ref name=":3">{{Наведено списание|last=McKenney|first=Peter T.|last2=Driks|first2=Adam|last3=Eichenberger|first3=Patrick|date=2013/01|title=The Bacillus subtilis endospore: assembly and functions of the multilayered coat|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro2921|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=11|issue=1|pages=33–44|doi=10.1038/nrmicro2921|issn=1740-1534}}</ref>
 
Ендоспората содржи во центарот [[Нуклеинска киселина|нуклеински материјал]] и [[Рибозом|рибозоми]] кои се обвиткани со заштитен слој, врз кој се развива повеќеслојна ригидна обвивка составена од [[пептидогликан]] и [[Протеин|протеини]].<ref name=":3" /> [[Метаболизам|Метаболизмот]] внатре во ендоспората драстично се забавува, што им овозможува да преживеат екстремни физички и хемиски стресови, високи дози на [[ултравиолетово зрачење]], [[гама-зрачење]], високи и ниски [[Температура|температури]], висок [[притисок]], сушење, [[дезифициенси]] итн.<ref>{{Наведено списание|last=Nicholson|first=Wayne L.|last2=Fajardo-Cavazos|first2=Patricia|last3=Rebeil|first3=Roberto|last4=Slieman|first4=Tony A.|last5=Riesenman|first5=Paul J.|last6=Law|first6=Jocelyn F.|last7=Xue|first7=Yaming|date=2002-12-01|title=Bacterial endospores and their significance in stress resistance|url=https://link.springer.com/article/10.1023/A:1020561122764|journal=Antonie van Leeuwenhoek|language=en|volume=81|issue=1-4|pages=27–32|doi=10.1023/A:1020561122764|issn=0003-6072}}</ref> Во ваква дормантна состојба бактериите можат да преживеат милиони години,<ref>{{Наведено списание|last=Vreeland|first=Russell H.|last2=Rosenzweig|first2=William D.|last3=Powers|first3=Dennis W.|date=2000/10|title=Isolation of a 250 million-year-old halotolerant bacterium from a primary
Ред 120:
[[Податотека:Contrasting-mechanisms-of-growth-in-two-model-rod-shaped-bacteria-ncomms15370-s8.ogv|мини|220x220пкс|Проста делба на клетки на [[E. coli]].]]
Бактериите растат до одредена големина, а потоа се [[Размножување на микроорганизмите|размножуваат]] по пат на бинарна делба, што е форма на [[бесполово размножување]].<ref>{{Наведено списание|last=Koch|first=Arthur L.|date=2002-01-01|title=Control of the Bacterial Cell Cycle by Cytoplasmic Growth|url=https://doi.org/10.1080/1040-840291046696|journal=Critical Reviews in Microbiology|volume=28|issue=1|pages=61–77|doi=10.1080/1040-840291046696|issn=1040-841X}}</ref> При оптимални услови бактериите може да растат и да се делат исклучително брзо, а бактериските популации може да се дуплираат во големина на секои 9.8 минути.<ref>{{Наведено списание|last=Eagon|first=R. G.|date=April 1962|title=PSEUDOMONAS NATRIEGENS, A MARINE BACTERIUM WITH A GENERATION TIME OF LESS THAN 10 MINUTES|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC279347/|journal=Journal of Bacteriology|volume=83|issue=4|pages=736–737|issn=0021-9193|pmid=13888946}}</ref> При оваа проста делба се создаваат две идентични клетки - [[Клонирање (биологија)|клонови]]. Некои бактерии кои се размножуваат бесполово формираат комплексни репродуктивни структури кои помагаат за диспергирање на новосоздадените клетки-ќерки. Примери се: плодоносното тело кај ''[[Myxobacteria]]'' и воздушните хифи кај ''[[Streptomyces]]''. Начин на бесполова репродукција е и [[Пупење|пупењето]], кога кај родителската клетка се формира израсток (пупка) кој потоа се откинува и ја дава клетката-ќерка.
[[Податотека:Staphylococcus aureas bacteria toxin growing on a blood agar Wellcome V0036241EL.jpg|лево|мини|271x271пкс|[[Стафилококи|Стафилококни]] колонии на [[Агар|агарна плоча]] плоча.]]
Во лабораторија, бактериите главно се [[Култивација|култивираат]] во цврсти или течни медиуми. Цврстите медиуми за раст ги вклучуваат [[Агарни плочиАгар|агарните]] плочи]] и се користат да се изолира чиста култура на одреден бактериски [[Вид (биологија)|вид]]. Течните медиуми за раст се користат кога е потребно мерење на растот или кога се потребни поголеми волумени на клетки. Растот во течни медиуми кои се мешаат создава рамномерна [[суспензија]] на клетки што овозможува културите лесно да се раздвојат и трансферираат на друга подлога. Сепак, изолацијата само на еден бактериски вид од течниот медиум е тешка. Употребата на селективни медиуми во кои има додаток или недостаток на специфични нутриенси или [[антибиотици]] може да помогне да се идентифицираат специфични бактерии.<ref>{{Наведено списание|date=2001-12-01|title=LABORATORY DIAGNOSIS OF CENTRAL NERVOUS SYSTEM INFECTIONS|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0891552005701860|journal=Infectious Disease Clinics of North America|volume=15|issue=4|pages=1047–1071|doi=10.1016/S0891-5520(05)70186-0|issn=0891-5520}}</ref>
 
Повеќето лабораториски техники за [[култивација]] на бактериите користат високи нивоа на нутриенси за да продуцираат големи количини на клетки брзо и евтино. Меѓутоа, во природните средини нутриенсите се ограничени што значи дека бактериите не можат бесконечно да се размножуваат. Овој лимит на нутриенси довел до еволуција на различни стратегии за раст (види [[r/K селекциона теорија]]). Некои бактерии може да растат исклучително брзо при достапност на нутриенси, како што е на пример цветањето на [[Цијанобактерии|цијанобактериите]] на езерски површини во летните месеци. Други бактерии развиле [[Адаптација (биологија)|адаптација]] на сурови средини, како што се средини со ''[[Streptomyces]]'' видови кои излачуваат голем број на разни антибиотици за да го инхибираат развојот на околните компетитивни бактерии.<ref>{{Наведено списание|last=Challis|first=Gregory L.|last2=Hopwood|first2=David A.|date=2003-11-25|title=Synergy and contingency as driving forces for the evolution of multiple secondary metabolite production by Streptomyces species|url=http://www.pnas.org/content/100/suppl_2/14555|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|language=en|volume=100|issue=suppl 2|pages=14555–14561|doi=10.1073/pnas.1934677100|issn=0027-8424|pmid=12970466}}</ref> Во природата најголем број бактерии живеат во заедници наречени [[Биофилм|биофилмови]] кои овозможуваат стабилно снабдување со нутриенси и заштита од факторите на околината.<ref name=":1" /> Меѓусебните односи внатре во заедницата може да бидат есенцијални за растот на специфични организми или групи на организми (тип на [[симбиоза]] што се нарекува [[синтрофија]]).<ref>{{Наведено списание|last=Kooijman|first=S. a. L. M.|last2=Auger|first2=P.|last3=Poggiale|first3=J. C.|last4=Kooi|first4=B. W.|date=2003-08-01|title=Quantitative steps in symbiogenesis and the evolution of homeostasis|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1017/S1464793102006127/abstract|journal=Biological Reviews|language=en|volume=78|issue=3|pages=435–463|doi=10.1017/S1464793102006127|issn=1469-185X}}</ref>
Ред 130:
До септември 2016 година, [[Секвенционирање|секвенционирани]] се [[Геном|геномите]] на илјадници бактериски видови, од кои околу 9000 се комплетирани, а повеќе од 42,000 се во драфт форма.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://gold.jgi.doe.gov/index|title=JGI GOLD {{!}} Home|work=gold.jgi.doe.gov|accessdate=2018-01-14}}</ref>
 
Повеќето бактерии имаат еден '''[[циркуларен хромозом]]''' кој може да варира во големина од само 160,000 [[базни парови (bp)]], како кај [[Ендосимбиоза|ендосимбиотската]] бактерија ''[[Candidatus Carsonella ruddii]]'',<ref>{{Наведено списание|last=Nakabachi|first=Atsushi|last2=Yamashita|first2=Atsushi|last3=Toh|first3=Hidehiro|last4=Ishikawa|first4=Hajime|last5=Dunbar|first5=Helen E.|last6=Moran|first6=Nancy A.|last7=Hattori|first7=Masahira|date=2006-10-13|title=The 160-Kilobase Genome of the Bacterial Endosymbiont Carsonella|url=http://science.sciencemag.org/content/314/5797/267|journal=Science|language=en|volume=314|issue=5797|pages=267–267|doi=10.1126/science.1134196|issn=0036-8075|pmid=17038615}}</ref> па се до 12,200,000 базни парови (12.2 Mbp) како кај почвената бактерија ''[[Sorangium cellulosum]]''.<ref>{{Наведено списание|last=Pradella|first=Silke|last2=Hans|first2=Astrid|last3=Spröer|first3=Cathrin|last4=Reichenbach|first4=Hans|last5=Gerth|first5=Klaus|last6=Beyer|first6=Stefan|date=2002-12-01|title=Characterisation, genome size and genetic manipulation of the myxobacterium Sorangium cellulosum So ce56|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s00203-002-0479-2|journal=Archives of Microbiology|language=en|volume=178|issue=6|pages=484–492|doi=10.1007/s00203-002-0479-2|issn=0302-8933}}</ref> Гените во бактерискиот [[хромозом]] најчесто се единечен континуиран сеггмент од [[ДНК]], и иако неколку различни типови на [[Интрон|интрони]] постојат кај бактериите тие се многу поретки отколку кај [[Еукариоти|еукариотите]].<ref>{{Наведено списание|last=Belfort|first=M|last2=Reaban|first2=M E|last3=Coetzee|first3=T|last4=Dalgaard|first4=J Z|date=July 1995|title=Prokaryotic introns and inteins: a panoply of form and function.|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC177115/|journal=Journal of Bacteriology|volume=177|issue=14|pages=3897–3903|issn=0021-9193|pmid=7608058}}</ref>
 
'''Повеќе од еден хромозом''' се среќава кај родот ''[[Вибрион|Vibrio]]'', на пр. ''[[Vibrio cholerae]]'', причинителот на [[колера]], и [[V. parahaemolyticus|''V.'' ''parahaemolyticus'']], имаат по два хромозома.<ref name=":4">{{Наведено списание|date=2014-12-01|title=Management of multipartite genomes: the Vibrio cholerae model|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S136952741400143X|journal=Current Opinion in Microbiology|volume=22|pages=120–126|doi=10.1016/j.mib.2014.10.003|issn=1369-5274}}</ref> Впрочем, 10% од сите секвенционирани бактериски геноми имаат два или повеќе хромозоми.<ref name=":4" />
Ред 147:
'''Трансдукција''' на бактериски гени од страна на бактериофаги настанува како резултат на грешки во тек на асемблирањето на [[Вирус|вирусните честики]] во [[Цитоплазма|цитоплазмата]]. Процесот на '''коњугација''', како што се јавува кај ''E. coli'', е детерминиран од плазмидски гени кои ја кодираат машинеријата којашто е потребна за да се трансферира новата копија од плазмидската ДНК од бактеријата донор на бактеријата акцептор. Понекогаш се случува коњугативниот плазмид да се интегрира во хромозомот на бактеријата-домаќин и на тој начин да се трансферира дел од хромозомската ДНК на друга бактерија.
 
За разлика од трансдукцијата и коњугацијата, '''трансформацијата''' е зависна од мноштво продукти на бактериските [[Ген|гени]] кои стапуваат во специфична интеракција за да го изведат овој сложен процес.<ref>{{Наведено списание|last=Chen|first=Inês|last2=Dubnau|first2=David|date=2004/03|title=DNA uptake during bacterial transformation|url=https://www.nature.com/articles/nrmicro844|journal=Nature Reviews Microbiology|language=En|volume=2|issue=3|pages=241–249|doi=10.1038/nrmicro844|issn=1740-1534}}</ref> За да може бактеријата да врзе, да прими и да рекомбинира донорска ДНК во својот хромозом, најпрво мора да влезе во специјална [[Физиологија|физиолошка]] состојба наречена [[природна компетентност]]. Кај ''[[Bacillus subtilis]]'' потребни се околу 40 гени за да се развие компетентност.<ref>{{Наведено списание|date=1996-04-01|title=Who's competent and when: regulation of natural genetic competence in bacteria|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0168952596100147|journal=Trends in Genetics|volume=12|issue=4|pages=150–155|doi=10.1016/0168-9525(96)10014-7|issn=0168-9525}}</ref> Должината на ДНК молекулата која се трансферира во тек на трансформацијата на ''Bacillus subtilis'' може да биде од третина [[хромозом]], па до цел хромозом.<ref>{{Наведено списание|last=AKAMATSU|first=Takashi|last2=TAGUCHI|first2=Hisataka|date=2001-01-01|title=Incorporation of the Whole Chromosomal DNA in Protoplast Lysates into Competent Cells of Bacillus subtilis|url=https://doi.org/10.1271/bbb.65.823|journal=Bioscience, Biotechnology, and Biochemistry|volume=65|issue=4|pages=823–829|doi=10.1271/bbb.65.823|issn=0916-8451|pmid=11388459}}</ref> Се претпоставува дека трансформацијата е честа во бактерискиот свет и до сега се идентификувани најмалку 60 видови кои ја имаат природната способност да станат компетентни за трансформација.<ref>{{Наведено списание|date=2007-12-01|title=Natural genetic transformation: prevalence, mechanisms and function|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0923250807001817|journal=Research in Microbiology|volume=158|issue=10|pages=767–778|doi=10.1016/j.resmic.2007.09.004|issn=0923-2508}}</ref> Развојот на компетентноста во природата често е поврзан со услови на околината кои предизвикуваат стрес, и се чини дека таа е адаптација која ја олеснува репарацијата на оштетената ДНК во клетките-реципиенти.
 
При обични услови трансдукцијата, коњугацијата и трансформацијата вклучуваат трансфер на ДНК меѓу бактерии од ист [[Вид (биологија)|вид]], но во одредени случаи трансферот може да се случи и меѓу единки од различни видови.<ref>{{Наведено списание|date=2008-05-01|title=Adaptive value of sex in microbial pathogens|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S156713480800004X|journal=Infection, Genetics and Evolution|volume=8|issue=3|pages=267–285|doi=10.1016/j.meegid.2008.01.002|issn=1567-1348}}</ref> Во овие случаи примањето на гени од други бактерии или од околината е наречен '''[[Хоризонтален пренос на гени|хоризонтален трансфер на гени]]''' и во одредени природни услови може да биде многу чест.<ref>{{Наведено списание|date=1999-09-01|title=Genetic Exchange between Bacteria in the Environment|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0147619X9991421X|journal=Plasmid|volume=42|issue=2|pages=73–91|doi=10.1006/plas.1999.1421|issn=0147-619X}}</ref> Трансферот на гени е особено значаен за стекнување на резистентност кон [[антибиотици]], бидејќи овозможува брз трансфер на гени кои нудат резистентност помеѓу различни патогени.<ref>{{Наведено списание|last=Hastings|first=P. J.|last2=Rosenberg|first2=Susan M.|last3=Slack|first3=Andrew|date=2004-09-01|title=Antibiotic-induced lateral transfer of antibiotic resistance|url=http://www.cell.com/trends/microbiology/abstract/S0966-842X(04)00160-X|journal=Trends in Microbiology|language=English|volume=12|issue=9|pages=401–404|doi=10.1016/j.tim.2004.07.003|issn=0966-842X|pmid=15337159}}</ref>
 
=== Бактериофаги ===
Ред 169:
 
=== Секреција ===
Бактериите често секретираат различни [[Супстанца|супстанци]] во околината со цел да ја модифицираат во нивна полза. Секретираните [[Соединенија|соедниненијасоединенија]] често се [[Протеин|протеини]] кои може да служат како [[Ензим|ензими]] за дигестија за некои хранливи материи во околината.
 
=== Повеќеклеточност ===
Ред 176:
Еден од типовите на меѓуклеточната комуникација со молекуларни сигнали е наречено [[чувство на кворумот]] (анг. quorum sensing), која има за цел да одреди дали густината на локалната популација е доволно висока за да е продуктивно да се инвестира во процеси кои се успешни само кога голем број на слични организми се однесуваат слично, како што е на пр. екскрецијата на [[дигестивни ензими]] или емитирање на светлина. Чувството на кворумот им овозможува на бактериите да ја координираат експресијата на гени што им овозможува да продуцираат, ослободуваат и детектираат автоиндуцирачки молекули или [[феромони]] кои се акумулираат со растот на бактериската популација.<ref>{{Наведено списание|last=Miller|first=Melissa B.|last2=Bassler|first2=Bonnie L.|date=2001-10-01|title=Quorum Sensing in Bacteria|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.micro.55.1.165|journal=Annual Review of Microbiology|volume=55|issue=1|pages=165–199|doi=10.1146/annurev.micro.55.1.165|issn=0066-4227}}</ref>
 
=== [[Биолуминисценција]] ===
Неколку бактериски видови имаат хемиски системи за создавање на светлина. Тоа се нарекува [[биолуминисценција]] и се среќава кај бактерии кои живеат во асоцијација со риби, а светлината веројатно служи да привлече други животни.
 
= Класификација и идентификација =
Ред 211:
 
= Значење во индустријата и технологијата =
Илјадници години наназад луѓето ги користеле бактериите во производството на [[прехрамбени продукти]]. Млечно-киселинските бактерии, како што се ''[[Lactobacillus]]'' и ''[[Lactococcus]]'' заедно со разни видови на [[Габа|габи]] се уште се користат во подготовката на [[ферментирани производи]], како на пример [[СирењеСирења|сирењето]], [[Јогурт|јогуртот]], оцетот, [[Вино|виното]], [[Соја сос|соја сосот]] итн.<ref>{{Наведено списание|last=Hagedorn|first=S|last2=Kaphammer|first2=B|date=1994-10-01|title=Microbial Biocatalysis in the Generation of Flavor and Fragrance Chemicals|url=http://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev.mi.48.100194.004013|journal=Annual Review of Microbiology|volume=48|issue=1|pages=773–800|doi=10.1146/annurev.mi.48.100194.004013|issn=0066-4227}}</ref>
 
Способноста на бактериите да разградуваат разни видови [[органски соединенија]] се искористува во процесот на обработка на отпади и во [[Биоремедијација|биоремедијацијата]]. Бактериите кои се способни да ги дигестираат [[Нафта|нафтените]] [[Јаглеводород|јаглеводороди]] се користат за чистење на истурена нафта,<ref>{{Наведено списание|last=Cohen|first=Yehuda|date=2002-12-01|title=Bioremediation of oil by marine microbial mats|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s10123-002-0089-5|journal=International Microbiology|language=en|volume=5|issue=4|pages=189–193|doi=10.1007/s10123-002-0089-5|issn=1139-6709}}</ref> а има видови на бактерии кои се користат за биоремедијација на токсични индустриски отпади.<ref>{{Наведено списание|last=Neves|first=Luiz Carlos Martins Das|last2=Miyamura|first2=Tábata Taemi Miazaki Ohara|last3=Moraes|first3=Dante Augusto|last4=Penna|first4=Thereza Christina Vessoni|last5=Converti|first5=Attilio|date=2006-03-01|title=Biofiltration methods for the removal of phenolic residues|url=https://link.springer.com/article/10.1385/ABAB:129:1:130|journal=Applied Biochemistry and Biotechnology|language=en|volume=129|issue=1-3|pages=130–152|doi=10.1385/ABAB:129:1:130|issn=0273-2289}}</ref> Во [[Хемиска индустрија|хемиската индустрија]] бактериите се важни во производство на [[Енантиомер|енантиомерно]]-чисти хемикалии кои се применуваат како [[лекови]] или како [[Агрохемикалија|агрохемикалии]].<ref>{{Наведено списание|date=1999-12-01|title=Production of fine chemicals using biocatalysis|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0958166999000403|journal=Current Opinion in Biotechnology|volume=10|issue=6|pages=595–603|doi=10.1016/S0958-1669(99)00040-3|issn=0958-1669}}</ref> Во [[Земјоделство|земјоделството]] бактериите се користат како замена за [[Пестицид|пестициди]] во т.н. биолошка контрола на штетници. Овде најчесто се користи ''[[Bacillus thuringiensis]]'', [[Грампозитивна бактерија|Грам-позитивна бактерија]] која е честа во [[Почва|почвите]]. [[Подвид]] од оваа бактерија се користи како специфичен [[инсектицид]] за некои групи на [[инсекти]].<ref>{{Наведено списание|last=Aronson|first=Arthur I.|last2=Shai|first2=Yechiel|date=2001-02-01|title=WhyBacillus thuringiensisinsecticidal toxins are so effective: unique features of their mode of action|url=https://academic.oup.com/femsle/article/195/1/1/521054|journal=FEMS Microbiology Letters|language=en|volume=195|issue=1|pages=1–8|doi=10.1111/j.1574-6968.2001.tb10489.x|issn=0378-1097}}</ref> Поради својата специфичност овие пестициди не се штетни за околината, за дивиот свет и за инсектите [[Опрашувач|опрашувачи]].<ref>{{Наведено списание|last=Bozsik|first=András|date=2006-07-01|title=Susceptibility of adult Coccinella septempunctata (Coleoptera: Coccinellidae) to insecticides with different modes of action|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ps.1221/abstract|journal=Pest Management Science|language=en|volume=62|issue=7|pages=651–654|doi=10.1002/ps.1221|issn=1526-4998}}</ref>
 
Поради способноста да растат брзо и лесно, бактериите се најкористени организми во [[Молекуларна биологија|молекуларната биологија]], [[Генетика|генетиката]] и [[Биохемија|биохемијата]]. Со [[Мутација|мутирање]] на нивната [[ДНК]] и испитување на резултирачките [[Фенотип|фенотипови]], научниците ја одредуваат функијата на [[Ген|гените]], [[Ензим|ензимите]] и [[Метаболизам|метаболните патишта]] во бактериите, кои податоци можат да се користат и во изучувањето на покомплексните организми.<ref>{{Наведено списание|last=Serres|first=Margrethe H.|last2=Gopal|first2=Shuba|last3=Nahum|first3=Laila A.|last4=Liang|first4=Ping|last5=Gaasterland|first5=Terry|last6=Riley|first6=Monica|date=2001-08-20|title=A functional update of the Escherichia coliK-12 genome|url=https://doi.org/10.1186/gb-2001-2-9-research0035|journal=Genome Biology|volume=2|pages=research0035|doi=10.1186/gb-2001-2-9-research0035|issn=1474-760X}}</ref> Разбирањето на бактерискиот метаболизам овозможува нивна примена во [[Биотехнологија|биотехнологијата]] кадешто подлегнуваат на [[биоинженеринг]] за производство на терапевтски протени како што се [[Инсулин|инсулинот]], [[Фактори на раст|факторите на раст]] и [[Антитело|антителата]].<ref>{{Наведено списание|last=Walsh|first=Gary|date=2005-04-01|title=Therapeutic insulins and their large-scale manufacture|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s00253-004-1809-x|journal=Applied Microbiology and Biotechnology|language=en|volume=67|issue=2|pages=151–159|doi=10.1007/s00253-004-1809-x|issn=0175-7598}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Graumann|first=Klaus|last2=Premstaller|first2=Andreas|date=2006-02-01|title=Manufacturing of recombinant therapeutic proteins in microbial systems|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/biot.200500051/abstract|journal=Biotechnology Journal|language=en|volume=1|issue=2|pages=164–186|doi=10.1002/biot.200500051|issn=1860-7314}}</ref>