Фолклор: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 124:
 
==== Етимологија и потекло ====
Поимот легенда се појавил во англискиот јазик околу 1340-та година, а бил пренесен од средновековниот латински преку францускиот јазик.<ref name="etymonline">{{OEtymD|legendary|accessdate=10 June 2013}}</ref><ref>{{MerriamWebsterDictionary|legendry}}</ref> Целата нејасност дали поимот има неисториска или митска смисла, била забележана првпат во 1613 година. Преку ова, легендата добила модерен назив како „недокументирана“и „неавтентична“. Пред постоењето на напишаните материјали, легендите се пренесувале со усна традиција. Раскажувачите на легенди ги слушнале легендите од постари раскажувачи, и тие тврделе дека постојат сведоци за тие легенди (што не секогаш било вистина) и тоа е тоа што на легендата ѝ го дава историското обележје. Легендата е одделена од жанрот хроника<ref>Patrick Collinson. ''Elizabethans'', "Truth and Legend: The Veracity of John Foxe's Book of Martyrs" 2003:151–77, balances the authentic records and rhetorical presentation of Foxe's ''Acts and Monuments'', itself a mighty force of Protestant legend-making. Sherry L. Reames, ''The Legenda Aurea: a reexamination of its paradoxical history'', 1985, examines the "Renaissance verdict" on the Legenda, and its wider influence in skeptical approaches to Catholic [[hagiography]] in general.</ref> поради тоа што легендите имаат структура која укажува на морална дефиниција на настаните, која е над ограничените и досадните просечни човечки животи и која на легендите им дава универзалност заради која и опстанале и се пренесуваат низ генерациите. Во германското говорно подрачје и во северните европски земји, легендата има христијанско потекло и по свооето потекло се разликува од сагите - (приказни за скандинавската германската историја) .
 
Модерната карактеризација на легендите и тоа што тие го претставуваат,може да се рече дека започнала во 1865 година со [[Браќа Грим|Џејкоб Грим]] и неговото набљудување на бајките од поетски, историски и од аспект на легендите.<ref>''Das Märchen ist poetischer, die Sage, historischer'', quoted at the commencement of Tangherlini's survey of legend scholarship (Tangherlini 1990:371)</ref> Првите истражувачи како Карл Верхан,Фридрих Ранке и Вил-Ерик Појкерт го следеле примерот на Грим во однос на легендите. [[Фридрих Ранке]]<ref>Ranke, "Grundfragen der Volkssagen Forshung", in Leander Petzoldt (ed.), ''Vergleichende Sagenforschung'' 1971:1–20, noted by Tangherlini 1990.</ref> во 1925 година ја опиша легендата како „популарна раскажана приказна со објективно невистинита и фантастична содржина“<ref>Ranke, "Grundfragen der Volkssagenforschung", ''Niederdeutsche Zeitschrift für Volkskunde'' '''3''' (1925, reprinted 1969)</ref>, гледиште кое се сметало за негативно и кое постепено се изгубило. Легендите многу често се велело дека имаат поврзаност со гласини.Тоа особено го тврдел Ернст Бернхајм кој велел дека легендата опстанува единствено со помош на гласини. Тангерлини заклучил дека кога Вилијан Џенсен утврдил дека легендите кои исчезнуваат бргу се „краткорочни“ а легендите кои остануваат се „долгорочни“, тогаш отпаднале сите сомнежи дека легендата настанува од гласини.
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Фолклор