Затемнување на Сонцето: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 162:
Историски затемнувања се многу вреден феномен за историчарите, со тоа што им овозможува неколку историски настани да имаат точна дата, од кои други датуми и антички календари можат да се определат. [[Асирско затемнување|Затемнување на Сонцето на 15 јуни 763 п.н.е.]], спомнато во [[Асирци|асирски]] текст е важно за [[Хронологија на стариот исток|хронологијата на стариот исток]].<ref>{{cite web|url=http://www.staff.science.uu.nl/~gent0113/babylon/babybibl_chronology.htm|title=Astronomical Chronology|first=Robert Harry|last=van Gent|publisher=University of Utrecht|accessdate=January 15, 2012}}</ref> Има други тврдења кои датираат за постари затемнувања. Кралот [[Џунг Канг]] наводно убил двајца астрономи, Хси и Хо, кои не успеал да предвидат затемнување пред 4,000 години.<ref>Harrington, p. 2</ref> Можеби најстарото сеуште недокажано тврдење е на архелогот Брус Мас, кој наводно поврзува затемнување кое се случило на 10 мај, 2807 п.н.е. со возможен [[ударен настан|метеорен удар]] во [[Индиски Океан]] врз основа на неколку антички [[поплава (митологија)|митови за поплава]] кои спомнале за целосно затемнување на Сонцето.<ref>{{Cite news|last=Blakeslee |first=Sandra |title=Ancient Crash, Epic Wave |publisher=New York Times |date=November 14, 2006|url=http://www.nytimes.com/2006/11/14/science/14WAVE.html |accessdate=November 14, 2006}}</ref>
 
Затемнувањата биле толкувани како знаци, или предзнаци.<ref>Steel, p. 1</ref> Античкиот грчки историчар [[Херодот]] напишал дека [[Талес од Милет]] предвидил [[Битката кај Халес|затемнување кое се појавило за време на битка]] помеѓу [[Медија|Медијците]] и [[Лидија|Лидијците]]. Двете страни ги спуштиле оружијата и прогласиле мир како резултат од затемнувањето.<ref>Steel, pp. 84–85</ref> Точното затемнување останува неизвесно, иако прашањето било испитувано од страна на стотици антички и модерни власти. Еден можен датум е на 28 мај, 585 п.н.е., веројатно во близина на реката [[Кизил (река)|Кизил]] во [[Мала Азија]].<ref>{{cite web|first=David|last=Le Conte|date=December 6, 1998|title=Eclipse Quotations |url=http://www.mreclipse.com/Special/quotes1.html|publisher=MrEclipse.com|accessdate=January 8, 2011}}</ref> Затемнување евидентирано од Херодот пред [[Ксеркс I]], заминал на неговата експедиција против [[Стара Грција|Грција]],<ref>{{Cite book|last=Herodotus |title=Book VII |url=http://www.bostonleadershipbuilders.com/herodotus/book07.htm |page=37}}</ref> која е традиционално датирана на 480 годинаг. п.н.е., се совпаѓала со прстенестото затемнување на Сонцето на [[Џон Расел ХиндХајнд]] во [[Сард]] на 17 февруари, 478 п.н.е.<ref>{{Cite book|last=Chambers|first=G. F. |title=A Handbook of Descriptive and Practical Astronomy|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|date=1889|page=323}}</ref> Алтернативно, делумно затемнување се гледало од Персија на 2 октомври, 480 п.н.е.<ref name="Espenak">{{cite web|first=Fred|last=Espenak|title=Solar Eclipses of Historical Interest|url=http://sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/SEhistory/SEhistory.html|accessdate=December 28, 2011|publisher=NASA Goddard Space Flight Center}}</ref> Херодот исто така известува за затемнување на Сонцето во [[Спарта]] за време на [[Втора персиска инвазија на Грција|Втората персиска инвазија на Грција]].<ref>{{Cite book|last=Herodotus |title=Book IX |url=http://www.bostonleadershipbuilders.com/herodotus/book09.htm |page=10}}</ref> Датумот на затемнувањето (1 август, 477 п.н.е.) не се совпаѓа точно со конвенционалните датуми на инвазијата според историчарите.<ref>{{Cite journal|first=Bradley E.|last= Schaefer |title=Solar Eclipses That Changed the World |journal=Sky and Telescope |date=May 1994|volume=87|issue=5|pages=36–39|bibcode = 1994S&T....87...36S }}</ref>
 
Кинеските записи за затемнувањата започнуваат околу 720 п.н.е.<ref name="SciAm">{{cite journal|author=Stephenson, F. Richard|date=1982|title=Historical Eclipses|journal=Scientific American|volume=247|issue=4|pages=154–163|bibcode = 1982SciAm.247..154S }}</ref> Во 4-от век п.н.е., астрономот [[Ши Шен]] го опишал предвидувањето на затемнувањата со користење на релативните позиции на Месечината и Сонцето.<ref name=Needham411>{{Cite book|last=Needham|first=Joseph|date=1986|title=Science and Civilization in China: Volume 3|location=Taipei|publisher=Caves Books|oclc=48999277|pages=411–413}}</ref> Теоријата за „влијание на зрачењето“ (т.е., светлината на Месечината била рефлектирана од Сонцето) постоела во кинеската мисла од околу шестиот век п.н.е. (во ''Жи Ранот'' од Жи Ни Зи),<ref name="Needham227"/> но била спротивставена во 1-от век н.е. од страна на филозофот [[Ванг Чонг]], кој изјаснил во неговите дела дека оваа теорија не била ништо ново.<ref name=Needham411/> Античките Грци, како што се [[Парменид]] и [[Аристотел]], исто така ја подржувале теоријата за Месечината кога сјаела поради рефлектираната светлина.<ref name="Needham227">Needham, p. 227.</ref>