Ураниум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
→‎Наоѓалишта: илустрирање
Ред 102:
 
Ураниумот според раширеноста во земјината кора е помеѓу [[Антимон|антимонот]] и [[Платина|платината]]: го има повеќе од [[Сребро|среброто]], јодот, [[Кадмиум|кадмиумот]], [[Жива|живата]] и [[Бизмут|бизмутот]]. Познати се околу 80 ураниумски минерали од кои десетина се руди. Најважните се уранитот, UO2 (Русија, [[Канада]], [[Демократска Република Конго]] ) и неговата варијација клевеит (Норвешка), карнотит, уранил-ванадат (Демократска Република Конго, Колорадо, Јута) а потоа торијанит ([[ториум]], UO2; [[Шри Ланка]]) и торит, т.е ториј-силикат (ThSiO4) кој содржи до 22 % U3O8 (Норвешка). Ураниум се добива со потопување на уранитот во [[сулфурна киселина]] (при што настануваат уранил сулфати) или во раствор од сода (при што настанува уранил карбонат) со таложење на ураниевиот оксид со магнезиски оксид односно со натриум хидроксид и со редукција на оксидот со јаглен во електрична печка. Металниот ураниум служи за производство на нуклеарно гориво. Најсилни производители на ураниумски руди се САД, Русија, Кина, Канада, Шпанија, Франција, Чешка, Австралија, Демократска Република Конго, Јужноафриканска Република, Мадагаскар, Аргентина итн. <ref>"Uranium", The McGraw-Hill Science and Technology Encyclopedia, publisher =The McGraw-Hill Companies, Inc.</ref>
 
== Хемиски соединенија на ураниумот ==
[[Datoteka:U_Oxstufen.jpg|врска=https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:U_Oxstufen.jpg|десно|мини|230x230пкс]]
[[Податотека:Uranium_reactions.svg|лево|мини|350x350пкс|Реакции на ураниумот метал]]
Соединенијата на ураниумот со оксидациски број +4 се доста стабилни и имаат јонски карактер, а најстабилни и најважни соединенија се во кои е шестовалентен. Ураниумските (III) соединенија брзо оксидираат во воздухот или воводата. Во комплекси ураниумот има главно високи координациски броеви . <ref>[http://www.pse.pbf.hr/hrvatski/elementi/u/index.html <nowiki>[12]</nowiki>] "Uranij, U", Periodni sustav elemenata, 2011.</ref>
 
=== Оксиди ===
Создава бројни оксиди: UO, UO<sub>2</sub>, U<sub>3</sub>O<sub>8</sub>, U<sub>4</sub>O<sub>9</sub> и UO<sub>3</sub>. На воздух е стабилен U<sub>3</sub>O<sub>9</sub>. Ураниев (IV) оксид (UO<sub>2</sub>) има кафени кристаликои тешко се топат во киселина, освен во азотна киселина. Со изложеност на воздух дава зелен U<sub>3</sub>O<sub>9</sub>. Ураниев (VI) оксид (UO<sub>3</sub>) е со црвено жолти хексагонскикристали. Амфотермен. Со потопување во киселини настанува жолт уранилион, UO<sub>2</sub><sup>2+</sup> кој дава уранил соли и бројникомплексни соединенија.
 
Солите на многу оксидирани состојби на ураниумот се растворраат во вода и можат да се проучуваат воводни раствори. Најчестите јонски форми се U3+ (кафено-црвено), U4+ (зелено), UO+ 2 (нестабилно), и UO2+2 (жолто), за U(III), U(IV), U(V), и U(VI), како и. A
 
== Изотопи ==
[[Datoteka:LMFBR_schematicsHR.png|врска=https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:LMFBR_schematicsHR.png|десно|мини|400x400пкс|Шема на брз оплоден реактор]]
Во природата се појавува смеса на изотопи, ураниум-238 (99,284 %), ураниум-235 (0,711 %), и многу мали количини ураниум-234 (0,0058 %). Сее распаѓа бавно, испуштајќи притоа [[Алфа-честичка|алфа честички]]. Времето на полураспаѓање на ураниумот-238 е 4,47 милијарди години, а на ураниумот-235 е 704 милиони години и затоа е добар за радиометриско датирање.
 
Изотопот ураниум-238 е почетен ("родител") изотоп (4n + 2) на природната распадна низа на ураниумот а изотопот [[ураниум-235]] е "родител" на актиниумска (4n + 3) распаѓачка низа. Поради примена во нуклеарната технологија изотопот ураниум-235 е посебно значаен. Цепењето на јадрото е предизвикано од неутронска фисија при која освен фрагменти на јадроро, [[Алфа-распад|алфа]], бета и [[Гама-зрачење|гама зрачење]], се ослободува и енергија. Само изотопите ураниум-235, плутониум-239 и ураниум-233 можат ефикасно да впиваат неутрони, кои ќе предизвикаат цепење на јадрото. Затоа за нуклеарно гориво природниот ураниум треба да се обогати со изотопот ураниум-235 на поголема концентрација за да се овозможи што поефикасна синџир нуклеарна реакција.
 
Збогатувањето на ураниумот е сложен па затоа нуклеарното гориво е скапо. Еден од начините е со плинска дифузија UF<sub>6</sub> низ цевки со мембрани. кај другите методи се оди на производство на ефикасниот изотоп плутониум-239 кој се произведува во брзи оплодни реактори со изложување на изотопот на ураниум-238 (обичен,незбогатен ураниум) на неутронски тек со кој се произведува изотопот на ураниум-239 кој пак со бета распаѓање преминува во изотопот плутониј-239.
 
== Изложеност ==
Човек може да биде изложен на ураниум (или на радон) преку вдишување прашина или внесување загадена вода или храна. количината на ураниум во воздухот обично емногу мала, сепак, луѓето кои работат во фабриките кои произведуваат фосфатни ѓубрива,живеат близу до владини институции кои изработуваат или тестираат оружја, живеат или работат во воени зони,или пак до рудници каде се ископува руда или се процесира ураниумот,можат да бидат изложени на влијанието на ураниумот.
 
== Библиографија ==
* {{Cite book|date=2001|chapter=Uranium|url=https://books.google.com/?id=j-Xu07p3cKwC&printsec=frontcover|title=Nature's Building Blocks: An A to Z Guide to the Elements|publisher=[[Oxford University Press]]|location=[[Oxford]]|isbn=0-19-850340-7|authorlink=John Emsley|first=John|last=Emsley|pages=476–482|ref=harv}}
* {{Cite book|title=The Encyclopedia of the Chemical Elements|chapter=Uranium|date=1968|authorlink=Glenn T. Seaborg|first=Glenn T.|last=Seaborg|publisher=Reinhold Book Corporation|location=[[Skokie, Illinois]]|pages=773–786|id=LCCCN 68-29938|ref=harv}}
 
== Надворешни врски ==
{{Commons category|Uranium}}{{Wiktionary|uranium}}
* [http://www.epa.gov/radiation/radionuclides/uranium.html U.S. EPA: Radiation Information for Uranium]
* [http://world-nuclear.org/education/uran.htm "What is Uranium?"] from [[World Nuclear Association]]
* [http://www.eia.gov/nuclear/ Nuclear fuel data and analysis] from the [[U.S. Energy Information Administration]]
* [http://www.uxc.com Current market price of uranium]
* [http://www.wise-uranium.org/umaps.html World Uranium deposit maps]
* [http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=science/Uranium Annotated bibliography for uranium from the Alsos Digital Library]
* [http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/r?dbs+hsdb:@term+@na+@rel+uranium,+radioactive NLM Hazardous Substances Databank—Uranium, Radioactive]
* [https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0650.html CDC - NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards]
* [http://www.infomine.com/library/publications/docs/Mining.com/Feb2008e.pdf Mining Uranium at Namibia's Langer Heinrich Mine]
* [http://www.world-nuclear-news.org/ World Nuclear News]
* [http://www.atsdr.cdc.gov/csem/uranium/ ATSDR Case Studies in Environmental Medicine: Uranium Toxicity] U.S. [[Department of Health and Human Services]]
* [http://www.periodicvideos.com/videos/092.htm Uranium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)
{{Compact periodic table}}
 
== Наводи ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Ураниум