Затемнување на Сонцето: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
{| class="infobox" cellpadding=0 cellspacing=0 style="width: 317px;"
|-
|[[FileПодатотека:Solar eclipse 1999 4 NR.jpg|308px|Целосно затемнување на Сонцето]]
|-
| ''Целосно затемнување на Сонцето'' се случува кога Месечината целосно го покрива сончевиот диск, како што се гледа во ова [[Затемнување на Сонцето на 11 август, 1999|затемнување на Сонцето во 1999]]. [[Протуберанција]] може да се види по должината на прстенот (во црвеното) како и екстензивни [[Корона|коронални]] филаменти.
|-
|[[FileПодатотека:Annular Eclipse. Taken from Middlegate, Nevada on May 20, 2012.jpg|x154px|Annular solar eclipse]][[FileПодатотека:Partial solar eclipse Oct 23 2014 Minneapolis 5-36pm Ruen1.png|x154px|Делумно затемнување на Сонцето]]
|-
| ''Прстенесто затемнување на Сонцето'' (лево) се случува кога Месечината е премногу далеку целосно да го покрие сончевиот диск ([[Затемнување на Сонцето на 20 мај, 2012|20 мај, 2012]]). За време на ''делумно затемнување на Сонцето'' (десно), Месечината блокира само дел од сончевиот диск ([[Затемнување на Сонцето на 23 октомври, 2014|23 октомври, 2014]]).
Ред 18:
Бидејќи [[гледање во сонце|гледајќи директно во Сонцето]] може да доведе до трајно оштетување на очите или слепило, специјална заштита за очи или индиректни техники за гледање се користат кога се гледа затемнување на Сонцето. Технички е безбедно само да се види целосната фаза од целосното затемнување на Сонцето со голо око и без заштита; сепак, ова е опасна практика, бидејќи повеќето луѓе не се обучени да ги препознаат фазите на затемнување, која може да трае повеќе од два часа додека целосната фаза може само да трае до 7.5 минути за било која локација. Луѓе познати како ''бркачи на затемнувањето'' или ''умбрафили'' патуваат на оддалечени локации за да го набљудуваат или да бидат сведоци на предвиденото централно затемнување на Сонцето.<ref>{{cite news|last=Koukkos|first=Christina|title=Eclipse Chasing, in Pursuit of Total Awe|url=http://www.nytimes.com/2009/05/17/travel/17journeys.html|publisher=New York Times|date=May 14, 2009|accessdate=January 15, 2012}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2010/07/11/opinion/11pasachoff.html|title=Why I Never Miss a Solar Eclipse|last=Pasachoff|first=Jay M.|publisher=New York Times|date=July 10, 2010|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
 
За датумот на следното затемнување погледнете го делот ''[[Solar eclipse#Recent and forthcoming solar eclipses|Скорешни и претстојни затемнувања на Сонцето]]''.
 
==Видови==
==Видови== <!--This section linked from [[Template:Lists of solar eclipses]]-->
[[FileПодатотека:Solar Eclipse May 20,2012.jpg|left|thumb|Делумни и прстенести фази на затемнување на Сонцето на 20 мај, 2012|200px]]
[[FileПодатотека:Comparison angular diameter.svg|thumb|Копмарација на минималните и максималните очигледни големини на Сонцето и Месечината (и планетите). Прстенесто затемнување може да се појави кога Сонцето има поголема привидна големина од Месечината, додека целосно затемнување може да се појави кога Месечината има поголема привидна големина.]]
 
[[FileПодатотека:The Patrial Eclipse.jpg|thumb|Делумно затемнување на Сонцето за време на прстенесто [[затемнување на Сонцето на 20 мај, 2012]]]]
[[File:Comparison angular diameter.svg|thumb|Копмарација на минималните и максималните очигледни големини на Сонцето и Месечината (и планетите). Прстенесто затемнување може да се појави кога Сонцето има поголема привидна големина од Месечината, додека целосно затемнување може да се појави кога Месечината има поголема привидна големина.]]
[[File:The Patrial Eclipse.jpg|thumb|Делумно затемнување на Сонцето за време на прстенесто [[затемнување на Сонцето на 20 мај, 2012]]]]
Постојат четири видови на затемнување на Сонцето:
* '''Целосно затемнување''' се јавува кога темната силуета на Месечината целосно ја замрачува интензивната светлина на Сонцето, дозволувајќи побледата [[корона]] да биде видлива. За време на било кое затемнување, целосното најдобро се јавува само во тесна траекторија на површината на Земјата.<ref>Harrington, pp. 7–8</ref>
Ред 33 ⟶ 31:
Растојанието на Сонцето од Земјата изнесува 400 пати растојанието на Месечината од Земјата , а сончевиот [[пречник]] е 400 пати поголем од дијаметарот на Месечината. Бидејќи овие соодноси се приближно исти, Сонцето и Месечината гледани од Земјата изгледаат како да се приближно иста големина: околу 0.5 [[степен (агол)|степени]] во аголна мерка.<ref name="Harrington10"/>
 
Одделена категорија на затемнување на Сонцето е таа која Сонцето е окулирано од друго тело наместо земјената месечина, кое може да биде набљудувано од точки во вселената надвор од површината на Земјата. Два примера се кога екипажот на [[Аполо 12]] ја набљудувале [[:FileПодатотека:Earth Eclipses Sun-ap12-s80-37406.jpg|Земјата како го затемнува Сонцето]] во 1969 и кога [[Касини-Хајгенс|Касини]] [[вселенска сонда|сондата]] го набљудувал [[:FileПодатотека:Saturn eclipse.jpg|Сатурн затемнувајќи го Сонцето]] во 2006.
 
Орбитата на Месечината околу Земјата е [[елипса]], каква што е орбитата на Земјата околу Сонцето. Затоа привидната големина на Сонцето и Месечината варираат.<ref>{{cite web|title=Solar Eclipses |publisher=University of Tennessee |url=http://csep10.phys.utk.edu/astr161/lect/time/eclipses.html|accessdate=January 15, 2012}}</ref> [[магнитуда на затемнување|Магнитудата на затемнување]] е соодносот на привидната големина на Месечината со привидната големина на Сонцето за време на затемнување. Затемнување кое се појавува кога Месечината е блиску до нејзинаото најблиско растојание со Земјата (''т.е.,'' блиску до нејзиниот [[перигеј]]) може да биде целосно затемнување бидејќи Месечината ќе се појави како доволно голема да го покрие целосно сончевиот светлосен диск, или [[фотосфера]]; целосно затемнување има магнитуда поголема од 1. Спротивно, затемнување кое се појавува кога Месечината е блиску до нејзиното најдалечно растојание од Земјата (''т.е.,'' блиску до нејзиниот [[апогеј]]) може само да биде прстенесто затемнување бидејќи Месечината ќе се појави како делумно помала од Сонцето; магнитудата на прстенесто затемнување е помала од 1. Има малку повеќе прстенести затемнувања на Сонцето од целосни, во просек, Месечината се наоѓа многу далеку од Земјата за да го покрие Сонцето целосно. Хибридно затемнување се јавува кога магнитудата на затемнувањето се менува за време на настанот од помала до поголема од еден, па затемнувањето се чини дека е целосно на некои локации на Земјата и прстенесто на други локации.<ref>{{cite web|first=Fred|last=Espenak|date=September 26, 2009|title=Solar Eclipses for Beginners|url=http://www.mreclipse.com/Special/SEprimer.html|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
Ред 40 ⟶ 38:
 
===Терминологија за централно затемнување===
[[FileПодатотека:Solar_eclipse_visualisation mk.svg|thumb|Секоја икона го покажува погледот од центарот на својата црна точка, претставувајќи ја Месечината (не во размер)]]
''Централно затемнување'' е често користен како генерички поим за целосно, прстенесто, или хибридно затемнување.<ref name="SEpath">{{cite web|url=http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEpath/SEpath.html|title=Central Solar Eclipses: 1991–2050|first=Fred|last=Espenak|date=January 6, 2009|publisher=NASA Goddard Space Flight Center|location=Greenbelt, MD|accessdate=January 15, 2012}}</ref> Сепак, ова, не е сосема точно: дефиницијата за централно затемнување е затемнување кое во текот на централната линија на умбрата ја допира површината на Земјата. Возможно е, но исклучително ретко, дека дел од умбрата се вкрстува со Земјата (со што се создава прстенесто или целосно затемнување), но не и централната линија. Ова е наречено не-централно целосно или прстенесто затемнување.<ref name="SEpath"/> Последното не-централно затемнување на Сонцето било на 29 април, 2014. Ова било прстенесто затемнување. Следното не-централно целосно затемнување на Сонцето ќе биде на 9 април, 2043.{{Update after|2043|4|8}}<ref>{{cite web|first=Felix|last=Verbelen |title=Solar Eclipses on Earth, 1001 BC to AD 2500|date=November 2003|url=http://users.online.be/felixverbelen/catzeute.htm|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
 
Ред 53 ⟶ 51:
 
===Геометрија===
[[FileПодатотека:Geometry of a Total Solar Eclipse mk.svg|thumb|300px|right|Геометрија на целосно затемнување на Сонцето (не во размер)]]Дијаграмите десно го покажуваат усогласувањето на Сонцето, Месечината и Земјата за време на затемнување на Сонцето. Темно сивиот регион помеѓу Месечината и Земјата е [[умбра|умбрата]], каде Сонцето е целосно замрачено од Месечината. Малата област каде умбрата ја допира површината на Земјата е место каде целосно затемнување може да се забележи. Поголемата сива област е [[пенумбра|пенумбрата]], во која делумно затемнување може да се забележи. Набљудувач во [[умбра#антумра|антумбрата]], областа на сенката надвор од умбрата, ќе види прстенесто затемнување.<ref>Mobberley, pp. 30–38</ref>
 
[[Орбита на Месечината|Орбитата на Месечината]] околу Земјата е наклонета под агол нешто повеќе од 5 степени кон рамнината на орбитата на Земјата околу Сонцето ([[Еклиптика|еклиптиката]]). Поради ова, за време на млада Месечина, Месечината обично ќе помине на север или на југ од Сонцето. Затемнување на Сонцето може да се јави само кога младата Месечина се појавува во близина на една од точките (познати како [[Орбитален јазол|јазли]]) каде орбитата на Месечината се вкрстува со еклиптиката.<ref name="Harrington">Harrington, pp. 4–5</ref>
Ред 87 ⟶ 85:
|-
! style="line-height: 120%;" | Привидна големина<br>во споредба
| [[FileПодатотека:-Phase of the moon NO.16.jpg|56px]]
| [[FileПодатотека:-Phase of the moon NO.16.jpg|49px]]
| [[FileПодатотека:The Sun by the Atmospheric Imaging Assembly of NASA's Solar Dynamics Observatory - 20100801.jpg|54px]]
| [[FileПодатоека:The Sun by the Atmospheric Imaging Assembly of NASA's Solar Dynamics Observatory - 20100801.jpg|53px]]
|-
! style="line-height: 120%;" | Подреденост по<br>привидна големина
Ред 124 ⟶ 122:
 
==Појавување и циклуси==
{{Mainглавна|Циклуси на затемнување}}
[[FileПодатотека:Total Solar Eclipse Paths- 1001-2000.gif|thumb|300px|Патеки на целосно затемнување на Сонцето: 1001–2000, покажувајќи дека целосно затемнување на Сонцето се појавува насекаде на Земјата. Оваа слика била споена од 50 одделени слики на [[НАСА]].<ref>{{cite web|first=Fred|last=Espenak|title=World Atlas of Solar Eclipse Paths |url=http://sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/SEatlas/SEatlas.html|publisher=NASA Goddard Space Flight Center|date=March 24, 2008|accessdate=January 15, 2012}}</ref>]]
 
[[File:Total Solar Eclipse Paths- 1001-2000.gif|thumb|300px|Патеки на целосно затемнување на Сонцето: 1001–2000, покажувајќи дека целосно затемнување на Сонцето се појавува насекаде на Земјата. Оваа слика била споена од 50 одделени слики на [[НАСА]].<ref>{{cite web|first=Fred|last=Espenak|title=World Atlas of Solar Eclipse Paths |url=http://sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/SEatlas/SEatlas.html|publisher=NASA Goddard Space Flight Center|date=March 24, 2008|accessdate=January 15, 2012}}</ref>]]
 
Целосно затемнување на Сонцето е ретка појава. И покрај тоа што се појавува некаде на Земјата на секој 18 месеци во просек,<ref>Steel, p. 4</ref> проценето е дека тие се повторуваат на било кое место на секои 360 до 410 години, во просек.<ref>For 360 years, see Harrington, p. 9; for 410 years, see Steel, p. 31</ref> Целосното затемнување трае максимум неколку минути на било која локација, бидејќи умбрата на Месечината се движи кон исток со над 1700&nbsp;км/ч.<ref>Mobberley, pp. 33–36; Steel, p. 258</ref> Тоталитет во моментов не може да трае повеќе од 7&nbsp;мин 32&nbsp;с. Оваа вредност се менува со текот на милениумите и во моментов се намалува. До 8-миот милениум, најдолгото возможно теоретско целосно затемнување ќе биде помало од 7&nbsp;мин 2&nbsp;с.<ref name="longest">{{cite journal|last=Meeus|first=J.|title=The maximum possible duration of a total solar eclipse|journal=Journal of the British Astronomical Association|date=December 2003|volume=113|issue=6|pages=343–348|url=http://adsabs.harvard.edu/full/2003JBAA..113..343M|accessdate=22 December 2013|bibcode = 2003JBAA..113..343M }}</ref> Последниот пат затемнување кое траело повеќе од 7 минути било на [[Затемнување на Сонцето на 30 јуни, 1973|30 јуни, 1973]] (7 мин 3 сек). Набљудувачите на [[надзвучна брзина|надзвучниот]] авион „[[Конкорд]]“ беа во можност да го продолжат тоталитетот на затемнувањето за околу 74 минути летајќи по патот на умбрата на Месечината.<ref>{{cite web|url=http://www.nature.com/nature/journal/v246/n5428/abs/246072a0.html|title=Eclipse Flight of Concorde 001|work=nature.com}}</ref> Следното целосно затемнување надминувајќи седум минути нема да се случи се до [[Затемнување на Сонцето на 25 јуни, 2150|25 јуни, 2150]]. Најдолгото целосно затемнување за време од 11,000 години од 3000 години п.н.е. до 8000 години н.е. ќе се случи на [[Затемнување на Сонцето на 16 јули, 2186|16 јули, 2186]], кога тоталитетот ќе трае 7&nbsp;мин 29&nbsp;с.<ref name="longest" /><ref>{{Cite book|first=F. Richard|last=Stephenson|title=Historical Eclipses and Earth's Rotation|publisher=Cambridge University Press|date=1997|page=54|isbn=0-521-46194-4|doi=10.1017/CBO9780511525186|url=http://ebooks.cambridge.org/ebook.jsf?bid=CBO9780511525186}}</ref> За споредба, најдолгото тотално затемнување на 20-от век со 7&nbsp;мин 8&nbsp;с се случи на [[Затемнување на Сонцето на 20 јуни, 1955|20 јуни, 1955]], а нема тотални затемнувања над 7&nbsp;мин во 21-от век.<ref>Mobberley, p. 10</ref>
Ред 150 ⟶ 147:
!Прстенесто<br />(југ)
|- align=center
|[[FileПодатотека:SE1935Jan05P.png|150px]]<br />Сарос 111
|[[FileПодатотека:SE1935Feb03P.png|150px]]<br />Сарос 149
|[[FileПодатотека:SE1935Jun30P.png|150px]]<br />Сарос 116
|[[FileПодатотека:SE1935Jul30P.png|150px]]<br />Сарос 154
|[[FileПодатотека:SE1935Dec25A.png|150px]]<br />Сарос 121
|}
 
Ред 163 ⟶ 160:
 
==Историски затемнувања==
[[FileПодатотека:Antoine Caron Astronomers Studying an Eclipse.jpg|thumb|''Астрономи проучуваат затемнување'' насликано од [[Антоан Карон]] во 1571]]
Историски затемнувања се многу вреден феномен за историчарите, со тоа што им овозможува неколку историски настани да имаат точна дата, од кои други датуми и антички календари можат да се определат. [[Асирско затемнување|Затемнување на Сонцето на 15 јуни 763 п.н.е.]], спомнато во [[Асирци|асирски]] текст е важно за [[Хронологија на стариот исток|хронологијата на стариот исток]].<ref>{{cite web|url=http://www.staff.science.uu.nl/~gent0113/babylon/babybibl_chronology.htm|title=Astronomical Chronology|first=Robert Harry|last=van Gent|publisher=University of Utrecht|accessdate=January 15, 2012}}</ref> Има други тврдења кои датираат за постари затемнувања. Кралот [[Џунг Канг]] наводно убил двајца астрономи, Хси и Хо, кои не успеал да предвидат затемнување пред 4,000 години.<ref>Harrington, p. 2</ref> Можеби најстарото сеуште недокажано тврдење е на архелогот Брус Мас, кој наводно поврзува затемнување кое се случило на 10 мај, 2807 п.н.е. со возможен [[ударен настан|метеорен удар]] во [[Индиски Океан]] врз основа на неколку антички [[поплава (митологија)|митови за поплава]] кои спомнале за целосно затемнување на Сонцето.<ref>{{Cite news|last=Blakeslee |first=Sandra |title=Ancient Crash, Epic Wave |publisher=New York Times |date=November 14, 2006|url=http://www.nytimes.com/2006/11/14/science/14WAVE.html |accessdate=November 14, 2006}}</ref>
 
Ред 180 ⟶ 177:
 
===Делумни и прстенести затемнувања===
[[FileПодатотека:Eclipsbrilletje.JPG|thumb|Очила за затемнување]]
[[FileПодатотека:Solar eclipse in Turkey March 2006.jpg|thumb|Метод без објектив за набљудување на делумно затемнување на Сонцето. Вметнување (горе лево): делумно затемнето Сонце сликано со бел сончев филтер. Главна слика: проекции од делумно затемнето Сонце (доле десно)]]
 
Набљудувајќи го Сонцето за време на делумни или прстенести затемнувања (и за време на целосно затемнување, надвор од краткиот период на тоталитетот) бара специјална заштита за очите, или индиректни методи на гледање, ако се сака да се избегне оштета на окото. Сончевиот диск може да се набљлудува користејќи соодветна филтрација за да се блокира штетниот дел од сончевото зрачење. Очила за сонце не го прават набљудувањето на Сонцето безбедно. Само соодветно дизајнирани и сертифицирани сончеви филтри треба да се користат за директно набљудување на сончевиот диск.<ref>{{cite web|author=Littmann, Mark; Willcox, Ken; Espenak, Fred|date=1999|title=Observing Solar Eclipses Safely|url=http://www.mreclipse.com/Totality/TotalityCh11.html|publisher=MrEclipse.com|accessdate=January 15, 2012}}</ref> Особено, само-направени филтри користејќи секојдневни предмети како што е [[флопи диск]] изваден од опаковката, [[Компактен диск|Компактниот диск]], слајд филм со црна боја, зачадено стакло, итн. треба да се избегнат.<ref>{{cite web|url=http://www.mreclipse.com/Special/filters.html|author=Chou, B. Ralph|date=January 20, 2008|title=Eclipse Filters|publisher=MrEclipse.com|accessdate=January 4, 2012}}</ref><ref name="perkins"/>
Ред 188 ⟶ 185:
 
===Тоталитет===
[[FileПодатотека:TheSun beads.jpg|thumb|left|[[Baily's beads]]]]
Кога се намалува видливиот дел на фотосферата и станува многу мал , [[Baily's beads]] се појавува. These are caused by the sunlight still being able to reach the Earth through lunar valleys. Totality then begins with the [[diamond ring effect]], the last bright flash of sunlight.<ref name="total">{{cite web|author=Littmann, Mark; Willcox, Ken; Espenak, Fred|date=1999|title=The Experience of Totality|url=http://www.mreclipse.com/Totality/TotalityCh01.html|publisher=MrEclipse.com|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
 
Ред 197 ⟶ 194:
 
==Други набљудувања==
[[FileПодатотека:2008-08-01 Solar eclipse progression with timestamps.jpg|thumb|Прогресијата од затемнување на Сонцето на 1 август, 2008 во [[Новосибирск]], [[Русија]]. Сите временски зони на UTC (локално време било UTC+7). Временското растојание помеѓу снимките е три минути .]]
Целосно затемнување на Сонцето нуди ретка можност да се набљудува [[корона|короната]] (надворешниот слој на сончевата атмосфера). Нормално ова не е видливо бидејќи [[фотосфера|фотосферата]] е многу посветла од короната. Според точката постигната во [[сончев циклус|сончевиот циклус]], короната може да се појави како мала и симетрична, или голема и нејасна. Тешко е да се предвиди ова однапред.<ref>{{cite web|title=The science of eclipses|date=September 28, 2004|publisher=ESA|url=http://www.esa.int/esaSC/SEMYK9R1VED_index_0.html|accessdate=August 4, 2007}}</ref>
 
Ред 203 ⟶ 200:
 
===Набљудувања од 1919===
{{See alsoповрзано|Тестови од општата релативност#Девијации на светлината од Сонцето}}
[[FileПодатотека:1919 eclipse negative.jpg|thumb|upright|Оригинална фотографија од Едингтон од затемнувањето во 1919, која обезбедила докази за [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновата]] [[општа теорија за релативноста]].]]
 
Набљудувањето на целосно [[затемнување на Сонцето на 29 мај, 1919]] помогна да се потврди [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновата]] [[општа теорија за релативноста]]. Со споредување на очигледното растојание помеѓу ѕвезди во соѕвездието [[Бик (соѕвездие)|Бик]], со и без Сонцето помеѓу нив, [[Артур Едингтон]] изјавил дека [[предвидувачка моќ|теоретските предвидувања]] за [[гравитационен објектив|гравитационите објективи]] биле потврдени.<ref name="Eddington1920">{{cite journal|last=Dyson|author2=Eddington, A.S.|author3=Davidson, C.R. |date=1920 |title=A Determination of the Deflection of Light by the Sun's Gravitational Field, from Observations Made at the Solar eclipse of May 29, 1919|journal= Philosophical Transactions of the Royal Society A|volume=220|issue=571-581|pages= 291–333|bibcode=1920RSPTA.220..291D|doi=10.1098/rsta.1920.0009|first =F.W.}}</ref> Набљудувањето на Сонцето помеѓу ѕвездите било само возможно за време на тоталитет, бидејќи ѕвездите се видливи. Иако набљудувањата на Едингтон беа блиску до експерименталниот лимит на прецизноста од тоа време, истражувања во втората половина на 20-от век ги докажале неговите резултати.<ref>{{cite web|publisher=ESA |title=Relativity and the 1919 eclipse|date=September 13, 2004|url=http://www.esa.int/esaSC/SEM7I9R1VED_index_0.html|accessdate=January 11, 2011}}</ref><ref>Steel, pp. 114–120</ref>
Ред 222 ⟶ 219:
 
===Вештачки сателити===
[[FileПодатотека:ECLIPS MSG VIS.GIF|thumb|left|Од вселена, сенката на Месечината за време на затемнување на Сонцето се појавува како темна точка која се движи по Земјата.]]
[[FileПодатотека:Eclipse fromISS 2006-03-29.jpg|thumb|Сенката на Месечината врз [[Турција]] и [[Кипар]], гледана од [[Меѓународна вселенска станица|МВС]] за време на [[Затемнување на Сонцето на 29 март, 2006|целосното затемнување на Сонцето во 2006]].]]
 
Вештачки сателити исто така може да поминат пред Сонцето и да бидат видени од Земјата, но ниту еден не е доволно голем да предизвика затемнување. На надморкса височина како што е [[Меѓународна вселенска станица]], на пример, на предмет ќе му треба да биде околу 3,35 км во дијаметар за да предизвика барем мало затемнување. Овие премини се тешки да се гледаат, затоа што зоната на видливоста е многу мала. Сателитот поминува преку површината на Сонцето типично за неколку секунди. А за премин на планета, нема воопшто да се затемни.<ref>{{cite web|title=ISS-Venustransit |language=German |url=http://eclipse.astronomie.info/transit/venus/isstransit/isstransit.html|publisher=astronomie.info}}</ref>
Ред 236 ⟶ 233:
 
==Неодамнешни и идни сончеви затемнувања==
{{Mainглавна|Список на затемнувања на Сонцето во 21 век}}
[[FileПодатотека:Central eclipses 2001-2020.png|thumb|300px|Пат на затемнување за целосни и хибридни затемнувања од 2001 до 2020.]]
Затемнувања се појавуваат само за време на [[сезона на затемнување|сезоната на затемнување]], кога Сонцето е блиску до растечкиот или опаѓачкиот [[Месечев јазол|јазол на Месечината]]. Секое затемнување е одвоено од едно, пет или шест [[Месечев месец|месечеви месеци]], а средината на секоја сезона е одвоена за 173,3 дена, што претставува период кога Сонцето патува од еден јазол до друг. Периодот е нешто помал од половина година затоа што јазлите на Месечината полека опаѓаат. Бидејќи 223 месечеви месеци е приближно еднакво со 239 [[аномалистички месец]] и 242 [[Драконски месец|драконски месеци]], затемнувањата со слична геометрија се повторуваат на секои 223 месечеви месеци (околу 6.585,3 дена). Овој период (18 години и 11,3 дена) се нарекува [[сарос]]. Со оглед на тоа што 223 месечеви месеци не се идентични на 239 аномалистички и 242 драконски месеци, циклусите на сарос не се повторуваат бескрајно. Секој циклус почнува со месечева сенка која ја поминува Земјата блиску до северниот и јужниот пол, а последователните настани напредуваат кон други полови се додека сенката на Месечината не ја промаши Земјата со што завршува.<ref name="period"/> Циклусите на Сарос се изброени; моментално, има 117 до 156 активни циклуси.