Бертранд Расел: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Робот: Автоматизирана замена на текст (-философ +филозоф) |
|||
Ред 1:
{{Без извори|датум=октомври 2009}}
{{внимание}}
{{Инфокутија за
| region = Западна
| era = [[Философија од XX век]]
| color = #B0C4DE
Ред 11:
| birth = {{birth date|df=yes|1872|5|18}}<br />[[Трелех]], [[Велс]], [[Обединето Кралство]]
| death = {{death date and age|df=yes|1970|2|2|1872|5|18}}<br />[[Пенриндајдрет]], [[Велс]], [[Обединето Кралство]]
| school_tradition = [[Аналитичка
| main_interests = [[Етика]], [[епистемологија]], [[логика]], [[математика]], [[
| influences = [[Евклид]]{{·}}[[Платон]]{{·}}[[Готфрид Лајбниц|Лајбниц]]{{·}}<br />[[Дејвид Хјум|Хјум]]{{·}}[[Џорџ Едвард Мур|Џ. Е. Мур]]{{·}}<br />[[Џон Стјуарт Мил|Мил]]{{·}}[[Готлоб Фреге|Фреге]]{{·}}<br />[[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]]{{·}}<br />[[Џорџ Сантајана|Сантајана]]{{·}}[[Алфред Норт Вајтхед|А.Н. Вајтхед]]{{·}}<br />[[Томас Пејн|Пејн]]{{·}}[[ЏУзепе Пеано|Пеано]]{{·}}
| influenced = [[Лудгив Витгенштајн|Витгенштајн]]{{·}}[[Алфред Џулс Ајер|Ајер]]{{·}}<br />[[Рудолф Карнап|Карнап]]{{·}}[[Курт Гедел|Гедел]] {{·}}<br />[[Карл Попер|Попер]]{{·}}[[Вилард Ван Орман Квајн|Квајн]]{{·}}<br />[[Ноам Чомски|Чомски]]{{·}}[[Џон Ленгшо Остин|Остин]]{{·}}[[Саул Крипке|Крипке]]{{·}}[[Мориц Шлик|Шлик]]{{·}}[[Алфред Тарски|Тарски]]{{·}}[[Фридрих Вајсман|Вајсман]]{{·}}[[Доналд Дејвидсон|Дејвидсон]]{{·}} [[Артур Стенли Едингтон|Едингтон]]{{·}}[[Алан Тјуринг|Тјуринг]]{{·}}[[Хана Арент|Арент]]{{·}}[[Жил Вијмен|Вијмен]]{{·}}[[Џон Мекдауел|Мекдауел]]{{·}}[[Сатиш Кумар|Кумар]]{{·}}<br /> [[Гарет Еванс|Еванс]] {{·}} [[Родерик Чисхолм|Чисхолм]] | notable_ideas = [[Логички атомизам]], [[теорија на]] , [[сознание со запознавање]] и [[сознание по опис]], [[Раселов парадокс]], [[Раселов чајник]].
}}
'''Бертранд Расел''' ([[анг.]] ''Bertrand Russell''), ([[18 мај]] [[1872]] - [[2 февруари]] [[1970]]), англиски [[
Уште во млади години се заинтересирал за математиката и математичката филозфија. Во таа смисла тој ја пишува едната од својте најрани работи која се однесува за Лајбниповата
Спротиставувајќи се на [[апсолутен идеализам|апсолутниот идеализам]] на Бредли и другите неохегелијанци во Англија, Расел, како и
Сепак, Расел увидува дека на секое нешто за што може да се зборува со смисла не може да му се придаде реално постоење. Затоа Расел со теоријатаза сведување на основните поими на нај мала мера и изведувањето на сите други од нив настојува проблемот за природата на поимите да го остави отворен.
Големо влијание во науката и
За да ги одбегнеме овие и сличните парадокси којшто го уриваат сето она Што се сремеше Фреге, Расел се зафати да изработи една теорија која стана прочуена и им зададе многу маки на математичарите и логичарите. Тоа е теоријата на типовите. Оваа теорија се состој во следново: Според Расел постојат различни логички типови: индивидуи, класи, класи од класи, класи од класи од класи итн. Исказите што се однесуваат на индивиуите се разликуваат од исказите што се однесуваат на оние на класите, и од оние за класите од класи. Така имаме исказаи од прв ред, искази од втор ред итн. Затоа еден предикат може да има смисла само во тој случај ако стој до определен тип на субјект.
Ред 38:
== Дела ==
* „[[Проблемите на
{{Нобелова награда за литература}}
|