Старословенска азбука: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Робот: Автоматизирана замена на текст (-== Видете исто така == +== Поврзано ==)
Грешки при пишување
Ознаки: Мобилно уредување Мобилно семрежно уредување
Ред 15:
'''Старословенска азбука''', '''црковнословенско писмо''' или поретко '''климентовица''' ({{lang-cu|Климєнтовица}}) — [[писмо]] измислено за време на [[IX век]] за пишување на [[Старословенски јазик|старословенскиот јазик]]. Азбуката била базирана на грчкото писмо и со тоа се заменила првата словенска азбука — [[глаголицата]].
 
СтарословенскиСтарословенската азбука била создадена во крајот на IX век. Една од теориите е дека таа била создадена во [[Преславска книжевна школа|Преславската книжевна школа]], тогаш во Првото бугарско царство,<ref>[http://books.google.bg/books?id=p7n2umogAhgC&pg=PA100&dq=Cyrillic++byzantine+bulgarian+oxford&hl=bg#v=onepage&q=Cyrillic%20&f=false The Orthodox Church in the Byzantine Empire, Oxford History of the Christian Church, J. M. Hussey, Andrew Louth, Oxford University Press, 2010, ISBN 0191614882, p. 100.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=PR1&dq=Curta,+Florin,+Southeastern+Europe+in+the+Middle+Ages,+500-1250+(Cambridge+Medieval+Textbooks),+Cambridge+University+Press&hl=bg&redir_esc=y#v=onepage&q=Cyrillic%20preslav&f=false Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250, Cambridge Medieval Textbooks, Florin Curta, Cambridge University Press, 2006, ISBN 0521815398, pp. 221-222.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?id=qR4EeOrTm-0C&pg=PA16&dq=preslav+893+cyrillic&hl=bg#v=onepage&q=preslav%20%20cyrillic&f=false History of the Balkans: The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12, Barbara Jelavich, Cambridge University Press, 1983, ISBN 0521274583, p. 16.]</ref> најверојатно во 893-тата година на Црковно-народен собор, на кој биле присутни и дел од учениците на браќата Кирил и Методиј.<ref>[http://books.google.bg/books?id=fpVOAAAAIAAJ&pg=PA41&dq=cyrillic+++preslav&hl=bg#v=onepage&q=cyrillic%20%20%20preslav&f=false The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs, A. P. Vlasto, CUP Archive, 1970, ISBN 0521074592, p. 41.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?hl=bg&id=6C5FAAAAIAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2++893++%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0&q=%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2++893++ Сборник во чест на акад. Димитар Ангелов, Археолошки институт и музеј на Бугарската Академија на Науките), редактор проф. Велизар Велков, 1994 г. ISBN 9544302352, стр. 138-139.]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?id=IJfjAAAAMAAJ&q=%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+893+%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0&dq=%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+893+%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0&hl=bg Grigorovicevo evangelie, broj 9, Makedonski srednovekovni rakopisi, Vangelija Despodova, Intitutt za istražuvanje na staroslovenskata kultura, 1988, str. 170.]</ref> Оваа азбука подоцна во историјата започнала да се нарекува како „кирилица“, во чест на [[Константин Филозоф|Св. Кирил]], мисионер кој заедно со својот брат, [[Св. Методиј|Методиј]] ја измислиле [[глаголица]]та - првата словенска азбука. Кирилицата во добар дел е базирана на грчкото писмо, но можат да се забележат и некои латински или хебрејски влијанија. Како официјално писмо, новата азбука прво ја прифатило Бугарското Царство, кога речиси истовремено монахот [[Црноризец Храбар]] го напишал трактатот [[За буквите]], во кој детално се разработува оправданоста за постоење на посебно словенско писмо и во кој се брани словенската писменост. Ова се случило за време на владеењето на [[Симеон I|Симеон Велики]], кој бил под силно византиско културно влијание. Самиот тој бил завршил Магнаурската школа во Цариград и бил дури нарекуван полугрк.
 
Македонската наука смета дека донесените одлуки на Преславскиот собор во 893 година и замената на глаголицата со писмо поблиску до грчкото, биле причината несогласните Климент и Наум да се повлечат од Преслав во тогашната покраина [[Кутмичевица]], во денешна Република Македонија. Тука тие почнале да градат нов духовен и книжевен центар преку [[Охридска книжевна школа|Охридската книжевна школа]], а Климент ја обновил Брегалничката епископија. Како епископ тука тој го поставил својот кирилометодиев соученик [[Константин Преславски]] — повлекувајќи го исто од Преслав.<ref>[http://www.ukim.edu.mk/dokumenti_m/154_Seminar-Predavanja%202010.pdf Predavawa na XLIII letna skola na Megunarodniot seminar za makdonski jazik, literatura i kultura: Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij”, 2011, ISBN 978-9989-43-304-7, str. 99-101.]</ref> Во Бугарија се смета дека овие настани се случили со согласието на релевантните црковни и државни органи.
 
За време на следните векови, кирилицата се адаптирала на промените во говорниот јазик, развила регионални варијации за задоволување на локалните потреби и била предмет на академски реформи и политички декрети. Варијации на кирилицата се употребуваат како писма кај јазиците ширум источна Европа и Азија.
 
== Азбуката ==