Германија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
поправка на правопис - голема почетна буква на секој дел кај сопствените имиња
поправка на правопис
Ред 121:
[[Податотека:Lucas Cranach (I) workshop - Martin Luther (Uffizi).jpg|thumb|140px|upright|left|[[Мартин Лутер]] ја иницирал [[Протестантска реформација|протестантската реформација]].]]
 
Син на [[Пипин III]] e [[Карло Велики]] ([[768]]-[[814]]), најпознатиот и најмоќниот крал на [[Франки]]те. Во текот на своето владеење, тој водел војни со [[Саксонци]]те (772-804), [[Лангобарди]]те (774), [[Словени]]те (789-812), [[Баварци]]те (788) и [[Авари]]те (791-802). Пред неговата смрт, Франкиската држава се простирала од [[Атлански Океан|Атланскиот Океан]] и [[Ла Манш]] до [[Рим]], [[Елба]] и [[Панонија]]. Островот [[Бретан]] останал под власта на [[Гали]]те. На југ, неговата држава се простирала до [[Шпанија]] и на исток до [[Картинија]], [[Австрија]], [[Данска]] и [[Чешка]].<ref name="f11">Fulbrook 1991, p. 11.</ref> Државата била разделена на 230 мали административни единични грофовства. Со грофовствата управувале грофови, кои имале правни и административни функции. Еден од најголемите успеси на Карло Велики е крунисувањето за император од страна на [[Папа Лав III|Папатапапата Лав III]] на 25 декември [[800]] година.<ref name="f11"/> [[Византија]], која се наоѓала од другата страна на [[Европа]] ја признала оваа титула на Карло Велики.
 
Во [[1033]] година, [[Света Римска Империја|Светата Римска Империја]] го уништило кралството Бургунди ставајќи го под нејзина контрола во времето на [[Конрад II]]. За време на управувањето на неговиот син, Хенри III, [[Света Римска Империја|Светата Римска Империја]] ја поддржила клунијачката реформа на црквата, забраната на [[Симонија]]та и безбрачноста на свештениците. Во ова време, империјата била под власта на папата во позадина.
 
Следувал конфликтот помеѓу [[Анри IV]] и [[Папа Григур VII|Папатапапата Григур VII]]. Папата сакал да си ја врати својата раководна улога во [[Западна Европа]] и германскиот император да му стане вазал. Хенри IV попаднал во тешка положба и бил принуден да отиде кај [[Григориј VII]], за да бара помилување. Императорот отишол во резиденцијата на папата во Каноса. Бил принуден неколку денови да го чека папата гладен и необлечен. По неколку денови папата го примил и му простил. Со оваа победа над императорот, папата во [[Западна Европа]] уште повеќе добил можност за наложување на христијанството како и подоцната подршка за Крстоносните војни. Во [[1222]] година се дошло до привремено помирување помеѓу Хенри V и папата.
 
Во периодот од [[1212]] година до [[1250]] година, [[Фридрих II]] создал модерна, професионално административна држава во [[Сицилија]]. Преку тоа тој ги подновил своите планови за завлдување на [[Италија]], кое довело до создавање на нов конфликт со папството. Борбата со папата целосно ја исцрпила државата. По неговата смрт паднала и неговата [[династија Хоенштауфен]]. Следувал период на безвластие односно период во кој немало император. Врз основа на Златната була од Римини, големиот водач на Тевтонскитетевтонските витези [[Херман фон Салца]] и војводата [[Конрад I од Масовије]] заедно ги нападнале Старитестарите [[Пруси]] во [[1226]] година, за да ги покрстат во крстоносниот поход на Прусите. Тогаш витезите биле обвинети за малверзации во полската управа и образување на независната Монашка државаДржава на Тевтонскитевтонски витези. Редот ја губи својата цел кога соседнасоседната Литванија го прифаќа христијанството. Сместен во [[Прусија]], Редот почнува походи кон своите христијански соседи, царството [[Полска]], [[Големо Војводство Литванија|Големото Војводство Литванија]] и [[Република Новгород]], откако целосно го асимилира Ливонискиот ред. Благодарение на своите достигнувања, редот постигнува голема градска економија, вработува голем број на европски трговци и станува морска сила на [[Балтичко Море|Балтичкото Море]].
 
Во периодот од [[1346]] до [[1378]] година, [[Карл IV од Луксембург]], крал на [[Чешка (историска област)|Чешка]] (Бохемија), преземал големи мерки за да ја издигне повторно императорската власт. Во средината на [[XVI век]], Црнатацрната смрт ја опустошила [[Европа]], заедно со територијата на [[Германија]].<ref>{{наведена книга |url =http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html |title = Големата глад (1315–1317) и Црнатацрната смрт (1346–1351) |first= Лин Хари|last= Нелсон |publisher = Универзитет Канзас |accessdate =19 март 2011}}</ref> Следувало прогонувањето на [[Евреи]]те на економска и религиозна основа. Многу од нив успеале да побегнат во [[Полска]]. Во времето на златниот век, во [[1356]] година било земено решение дека императорот ќе се избира од страна на кралот на [[Чешка (историска област)|Чешка]], на [[Рејн]], грофот на [[Саксонија]] и маркгрофот на [[Бранденбург]], како и од страна на три духовни свештеници односно бискупите на [[Мајнц]], [[Трир]] и [[Келн]].<ref>Fulbrook 1991, p. 27.</ref>
 
Од [[1640]] година, [[Бранденбург]] започнал да ја зголемува својата моќ под раководство на [[Фридрих Вилхелм]]. Вестфалскиот мировен договор кој бил потпишан во [[1648]] година дал уште поголема можност за завладување со Источна [[Померанија]].<ref>{{наведено списание|last=Philpott|first=Daniel|title=The Religious Roots of Modern International Relations|journal=World Politics|date=January 2000|volume=52|issue=2|pages=206–245}}</ref> Била образувана апсолутна форма на управување. Во [[1701]] година, [[Фридрих Ванденбургски]] бил прогласен за [[крал на Прусија]]. Од [[1713]] година до [[1740]] година, кралот Фридрих Вилхелм I Прусија ја образувал како високо централизирана територијална држава. Во тоа време [[Луј XIV]], крал на [[Франција]], успеал да завладее со делови од [[Елзас]] и [[Лорена|Лотарингија]]. Во [[1683]] година турцитеТурците османлии за прв пат доживеале пораз пред портите на Виена од страна на полската армија водена од страна на [[Јан III]] заедно со австриските војски под раководство на [[Карло IV]]. Унгарија била покорена, а [[Австрија]] станала голема светска сила.
 
=== Германски Сојуз и Германско Царство ===
Ред 142:
Конфликт меѓу кралот [[Вилхелм I (германски император)|Вилхелм I]] од Прусија и либералниот парламент избил за воените реформи во 1862 и кралот го назначил [[Ото фон Бизмарк]] за нов [[премиер на Прусија]]. Бизмарк успешно ја завршил [[Втора шлеска војна|војната со Данска]] во 1864. Пруската победа во [[Австро-пруска војна|Австро-пруската војна]] од 1866 му дозволила да ја создаде [[Северногермански Сојуз|Северногерманскиот Сојуз]] (''Norddeutscher Bund'') и да ја исклучи [[Австриско Царство|Австрија]], порано водечка германска држава, од работите на сојузот. По францускиот пораз во [[Француско-пруска војна|Француско-пруската војна]], Германското Царство било прогласено во 1871 во [[Версај (дворец)|Версај]], обединувајќи ги сите распрскани делови на Германија освен Австрија ({{lang|de|[[Голема Германија|''Kleindeutschland'']]}}, или „Мала Германија“). Со скоро две третини од нејзината територија и население, Прусија била доминантна во новата држава; од [[Династија Хоенцолерн|династијата Хоенцолерн]] бил кралот на Прусија кој владеел како император, а Берлин станал главен град.<ref name="state"/> Во периодот на {{lang|de|''[[Gründerzeit]]''}} по [[Обединување на Германија|обединувањето на Германија]], надворешната политика на Бизмарк како [[Канцелар на Германија|канцелар]] на Германија под власт на императорот Вилхелм I ѝ ја обезбедила позицијата на Германија како голема нација во градење сојузи, изолирајќи ја [[Трета Француска Република|Франција]] од дипломатијата и избегнувајќи војна. Меѓутоа, под [[Вилхелм II (германски император)|Вилхелм II]], Германија, како и другите европски сили, го зазела [[Нов империјализам|империјалистичкиот]] курс, што довело до напнатост во соседните земји. Како последица на [[Берлинска конференција|Берлинската конференција]] во 1884, Германија барала неколку [[Список на поранешни германски колонии|колонии]] вклучувајќи ја [[Германска Источна Африка]], [[Германска Југозападна Африка]], [[Тоголанд|Того]] и [[Камерун]].<ref>{{наведена книга |title=100 maps |year=2005 |publisher=Sterling Publishing |isbn=9781402728853 |editor=Black, John |page=202}}</ref> Повеќето сојузи во кои Германија порано била вклучена не биле обновени, додека новите сојузи ја исклучувале земјата.<ref>Fulbrook 1991, pp. 135, 149.</ref>
 
[[Атентат на Франц Фердинанд|Атентатот]] на [[Франц Фердинанд|австрискиот престолонаследник]] на 28 јуни 1914 ја предизвикал [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Германија, како дел од [[Централни сили|Централните сили]], доживеала пораз против [[Сојузници во Првата светска војна|Сојузниците]] во [[Жртви во Првата светска војна|една од најкрвавите]] конфликти на сите времиња. Се проценува дека два милиони германски војници умреле во Првата светска војна.<ref>{{наведени вести |url = http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,530319,00.html |title = Последниот ветеран од Првата светска војна починал |work =Spiegel Online |date =22 јануари 2008 |first = Давид |last = Кросланд |accessdate=25 март 2011}}</ref> Германската револуција избила во ноември 1918 година и императорот Вилхелм II и сите германски владејачки принцови [[Абдицирање|абдицирале]]. Примирје ја завршило војната на 11 ноември и Германија била приморанапринудена да го потпише [[Версајски договор|Версајскиот договор]] во јуни 1919 година. Договорот бил прифатен во Германија како понижувачко продолжување на војната и често е наведуван како влијание во подемот на [[Нацизам|нацизмот]].<ref>{{наведена книга |first =Stephen J. |last =Lee |title =Europe, 1890–1945 |publisher =Routledge |year =2003 |page =131 |isbn = 9780415254557}}</ref>
 
=== Вајмарска Република и Третиот Рајх ===
Ред 154:
[[Податотека:Potsdamer Platz 1945.jpg|thumb|300п|Берлин во руини по [[Втора светска војна|Втората светска војна]]]]
 
Во 1935, Германија ја повратила контролата на [[Сар (Друштво на народите)|Сар]], а во 1936 воената контрола на [[Рајнска Област|Рајнската Област]], обата изгубени со Версајскиот договор.<ref>Fulbrook 1991, pp. 188–189.</ref> Во 1938, [[Австрија]] била [[Аншлус|припоена]], а во 1939, над [[Германска окупација на Чехословачка|Чехословачка]] била воспоставена германска контрола. [[Инвазија на Полска|Инвазијата на Полска]] била подготвена со [[Пакт Рибентроп-Молотов|пактот Рибентроп-Молотов]] и [[Операција Химлер|операцијата Химлер]]. На 1 септември 1939, германскиот [[Вермахт]] започнал [[блицкриг]] со [[Втора полска република|Полска]], која била брзо окупирана од Германија и од советската [[Црвена Армијаармија]]. Обединетото Кралство и Франција ѝ објавиле војна на Германија, означувајќи го почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]].<ref name="Fulbrook 190">Fulbrook 1991, pp. 190–195.</ref> Како напредувала војната, Германија и нејзините [[Сили на Оската|сојузници]] брзо постигнале контрола на поголемиот дел од [[Окупирана Европа|континентална Европа]] и [[Северна Африка]], иако плановите за [[Битка за Британија|принудување на Обединетото Кралство]] на примирје или предавање не успеале. На 22 јуни 1941, Германија го прекршила пактот Рибентроп-Молотов и го [[Операција Барбароса|нападнала Советскиот Сојуз]]. [[Јапонско Царство|Јапонскиот]] [[напад на Перл Харбор]] довел Германија да ѝ објави војна на Соединетите Американски Држави. [[Сталинградска битка|Сталинградската битка]] ја принудила германската армија да се повлече од [[Источен фронт во Втората светска војна|Источниот фронт]].<ref name="Fulbrook 190"/> Во септември 1943, германскиот сојузник Италија се предале и германските трупи биле приморанипринудени да бранат дополнителен фронт во Италија. [[Операција Нептун|Д-денот]] го отворил [[Западен фронт во Втората светска војна|Западниот фронт]], како што сојузничките трупи напредувале кон германската територија. На 8 мај 1945, [[Денот на победата во Европа|германските вооружени сили се предале]] откако Црвената Армијаармија го окупирала Берлин.<ref>{{наведена книга |last=Steinberg |first=Heinz Günter |title=Die Bevölkerungsentwicklung in Deutschland im Zweiten Weltkrieg: mit einem Überblick über die Entwicklung von 1945 bis 1990 |year=1991 |publisher=Kulturstiftung der dt. Vertriebenen |isbn=9783885570899 |language=германски}}</ref>
 
Во она што подоцна стана познато како [[Холокауст]], режимот на Третиот Рајх донел политики, кои директно се однесувале на многу дисиденти и малцинства. Милиони луѓе биле убиени од нацистите во текот на Холокаустот, вклучувајќи голем број на [[Евреи]], [[Роми]], [[Јеховини сведоци]], [[Генералплан Ост|Полјаци и други Словени]], вклучувајќи советски воени затвореници, лица со ментални и/или физичнифизички пречки, хомосексуалци и [[Холокауст|членови на политичката опозиција]].<ref>{{наведена книга |last=Niewyk |first=Donald L. |title=The Columbia Guide to the Holocaust |year=2000 |publisher=Columbia University Press |pages=45–52 |coauthors=Nicosia, Francis R. |isbn =9780231112000}}</ref> Втората светска војна била одговорна за повеќе од 40 милиони мртви во Европа.<ref>{{наведени вести | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4530565.stm | title = Leaders mourn Soviet wartime dead | work = BBC News | date=9 May 2005 |accessdate=18 March 2011 }}</ref> [[Нирнбершки процес|Нирнбершкиот процес]] на нацистичките воени криминалци бил одржан по Втората светска војна.<ref>{{нмс |last=Овери |first=Ричард |title= Нирнберг: Нацистите на судење |url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuremberg_article_01.shtml |publisher=BBC History |date =17 февруари 2011 |accessdate=25 март 2011}}</ref> Воените жртви за Германија се проценети на 5,3 милиони германски војници<ref name="Rűdiger Overmans 2000">Rűdiger Overmans. ''Deutsche militärische Verluste im Zweiten Weltkrieg''. Oldenbourg 2000. ISBN 3-486-56531-1</ref> и милиони германски цивили;<ref>Das Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg, Bd. 9/1, ISBN 3-421-06236-6. Page 460 (Оваа студија била подготвена од Германскиот воено-историски истражувачки центар, агенција на германската влада)</ref><ref>{{наведена книга|author1=Peter Antill|author2=Peter Dennis|title=Berlin 1945: end of the Thousand Year Reich|url=http://books.google.com/books?id=vAzgsCDUky0C|accessdate=24 June 2011|date=10 October 2005|publisher=Osprey Publishing|isbn=9781841769158|page=85}}</ref><ref>Bonn : Kulturstiftung der Deutschen Vertriebenen, ''Vertreibung und Vertreibungsverbrechen, 1945–1948 : Bericht des Bundesarchivs vom 28. Mai 1974 : Archivalien und ausgewählte Erlebnisberichte'' / [Redaktion, Silke Spieler]. Bonn :1989 ISBN 3-88557-067-X. (Ова е студија на германските жртви поради „воен криминал“ подготвена од архивите на германската влада)</ref><ref>Germany reports. With an introd. by Konrad Adenauer. Germany (West). Presse- und Informationsamt. Wiesbaden, Distribution: F. Steiner, 1961] Page 32</ref><ref>Robert N. Proctor, ''Racial Hygiene: Medicine under the Nazis'', Harvard 1988,</ref> и губењето на војната резултирало со [[Граница Одра-Ниса|големи територијални загуби]]; протерување на околу 15 милиони Германци од поранешните источни територии на Германија и други држави; масовно силување на германските жени;<ref>{{наведена книга |last =Beevor |first =Antony |authorlink =Antony Beevor |title =Berlin: The downfall 1945 |origyear =2002 |year =2003 |publisher =Penguin |isbn =9780140286960 |pages =31–32, 409–412}}</ref> и уништување на многубројни големи градови.
 
=== Разделување на Германија ===
Ред 166:
По предавањето на Германија, преостанатата германска територија и Берлин биле поделени од [[Сојузници од Втората светска војна|Сојузниците]] во четири воено-окупациски зони. Западните сектори, контролирани од Франција, Обединетото Кралство и САД, биле споени на 23 мај 1949 за формирање на ''[[Западна Германија|Сојузна Република Германија]]'' (''Bundesrepublik Deutschland''); на 7 октомври 1949, советската зона станала ''[[Источна Германија|Германска Демократска Република]]'' (''Deutsche Demokratische Republik'', или DDR). Тие неслужбено биле познати како „Западна Германија“ и „Источна Германија“. Источна Германија го избрала Источен Берлин како свој главен град, додека Западна Германија го одбрала [[Бон]] како привремен главен град, да го истакне својот став дека решението за двете држави е вештачко и привремено ''статус кво''.<ref>{{наведена книга | last = Wise | first = Michael Z. | title = Дилема за главен град: Германската потрага по нова архитектура на демократија | year = 1998| publisher = Princeton Architectural Press | isbn =978-1-56898-134-5 | page = 23}}</ref>
 
Западна Германија, основана како сојузна парламентарна република со „[[социјална пазарна економија]]“, била сојузник на Соединетите Американски Држави, Обединетото Кралство и Франција. Државата уживала подолг економски раст започнат во раните 1950-ти ({{lang|de|''[[Wirtschaftswunder]]''}}). Западна Германија му се придружила на [[НАТО]] во 1955 и била еден од основачите на [[Европска економска заедница|Европската економска заедница]] во 1957. Источна Германија била држава од [[Источен блок|Источниот блок]] под политичка и воена контрола од [[СССР]] преку нивните окупациски сили и [[Варшавски договор|Варшавскиот договор]]. Иако Источна Германија тврдела дека има демократија, политичка власт била практикувани исклучиво од водечките членови (''[[Политбиро|Politbüro]]'') на комунистичко контролираната [[партија за социјалистичко единство на Германија]] (SED), поддржувана од [[Штази]], огромната тајна служба,<ref name="spiegel_20080311">{{нмс |url = http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,540771,00.html |title = Нова студија открива повеќе траги на Штази |author = maw/dpa|date = 11 март 2008|work = Spiegel Online – англиска страница (www.spiegel.de/international)|publisher = [[Der Spiegel]]|accessdate = 30 октомври 2011|quote = 189,000 луѓе биле информатори за Штази - поранешната комунистичка тајна полиција - кога Источна Германија пропаднала во 1989 – 15.000 повеќе отколку претходните студии. [...] околу еден од 20 членови на поранешната комунистичка партија на Источна Германија, SED, бил информатор на тајната полиција.}}</ref> и различни подорганизации го контролирале секој аспект во општеството. Била создадена [[командна економија]] во советски стил; ГДР подоцна станал дел од [[Совет за взаемназаемна економска помош|Советот за взаемназаемна економска помош]].<ref>{{наведени вести | last = Колчестер | first = Нико | url = http://www.ft.com/cms/s/2/504285c4-68b6-11da-bd30-0000779e2340,dwp_uuid=6f876a3c-e19f-11da-bf4c-0000779e2340.html | title = D-mark day dawns | newspaper = [[Financial Times]] | location = Лондон | date = 1 јануари 2001 | accessdate = 19 март 2011 }}</ref> Додека [[Комунистичка пропаганда|источногерманската пропаганда]] била заснована врз социјалните програми на ГДР и за наводната постојана закана од западногерманска инвазија, многу од нејзините граѓани го гледале Западот како слобода и просперитет.<ref name="NYT_19890822">{{наведени вести|url = http://www.nytimes.com/1989/08/22/world/westward-tide-of-east-germans-is-a-popular-no-confidence-vote.html?pagewanted=all&src=pm | title = Westward Tide of East Germans Is a Popular No-Confidence Vote|first = Ferdinand|last = Protzman |date = 22 August 1989|work = www.nytimes.com | publisher = The New York Times | accessdate = 30 October 2011 }}</ref> [[Берлински ѕид|Берлинскиот ѕид]], изграден во 1961 за да ги спречи Источногерманците да бегаат во Западна Германија, станал симбол на [[Студена војна|Студената војна]].<ref name="state"/>
 
Тензиите помеѓу Источна и Западна Германија биле намалени во раните 1970-ти од [[Канцелар на Германија|канцеларот]] [[Вили Брант]] со неговата {{lang|de|''[[Остполитик|Ostpolitik]]''}}. Во летото 1989, Унгарија одлучила да ја расформира [[Железна завеса|Железната завеса]] и да ги отвори границите, предизвикувајќи емиграција на илјадници [[Источна Германија|Источногерманци]] кон Западна Германија преку Унгарија. Ова имало катастрофални послединиципоследици врз [[Источна Германија|ГДР]], каде што регуларните [[Понеделнички демонстрации во Источна Германија|масовни демонстрации]] добиле поголема поддршка. Властите на Источна Германија неочекувани ги олесниле граничните ограничувања, дозволувајќи им на Источногерманците да патуваат во Западот; првично наменети за зачувување на Источна Германија како држава, отворањето на границите всушност довело до забрзување на [[Die Wende|реформскиот процес ''Wende'']]. Ова кулминирало во Договорот Два плус Четири една година подоцна на 12 септември 1990, со кој четирите окупациски сили ги прекинале своите права во рамките на Актот за капитулација и Германија стекнала полна сувереност. Ова го дозволило [[Повторно обединување на Германија|повторното обединување на Германија]] на 3 октомври 1990, со пристапувањето на петте повторно основани покраини од поранешна ГДР ([[Нови покраини во Германија|нови покраини]] или „neue Länder“).<ref name="state"/>
 
=== Падот на комунизмот ===
Ред 182:
Германија е во Западна и Централна Европа, граничејќи се со [[Данска]] на север, [[Полска]] и [[Чешка]] на исток, [[Австрија]] и [[Швајцарија]] на југ, [[Франција]] и [[Луксембург]] на југозапад и [[Белгија]] и [[Холандија]] на северозапад. Главно се наоѓа помеѓу ширините [[47-ми северен напоредник|47°]] и [[55-ти северен напоредник|55° С]] (врвот на [[Зилт]] е малку посеверно од 55°) и должините [[5-ти источен меридијан|5°]] и [[16-ти источен меридијан|16° И]]. Територијата покрива 357.021 км², која се состои од 349.223 км² копнена површина и 7.798 км² водена површина. Таа е седма најголема држава по површина во Европа и [[Список на држави и територии по површина|62. најголема во светот]].<ref name="CIA"/>
 
Висината се движи од планинскиот масив, [[Алпи]] (највисока точка: [[Цугшпице]] на 2.962 метри) на југ до бреговите на [[Северно Море|Северното Море]] (Nordsee) на северозапад и [[Балтичко Море|Балтичкото Море]] (Ostsee) на североисток. Шумскиот планински дел од централна Германија и низинските делови на Северна Германија (најниска точка: [[Вилстермарш]] на 3,54 под надморската височина) е испресечен од големите реки [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Елба]]. Глечери се наоѓаат во алпскиот регион, но во последно време се забележува нивнанивно топење. Значајни природни ресурси се железна руда, јаглен, потања, дрво, лигнит, ураниум, бакар, природен гас, сол, никел, обработлива земја и вода.<ref name="CIA">{{нмс | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html| title = World Factbook | accessdate = 26 март 2011|publisher=CIA}}</ref>
 
=== Клима ===
Ред 188:
Поголемиот дел од Германија има [[Умерена клима|умерена сезонска клима]], во која преовладуваат западните влажни ветрови. Климата е под влијание на [[Северноатлантска струја|северноатлантската струја]], северното продолжување на [[Голфска струја|Голфската струја]]. Оваа потопла вода влијае на областите, кои се граничат со Северното Море; како последица на тоа на северозапад и север, климата е [[Океанска клима|океанска]]. [[Врнежи]]те од дожд се случуваат преку целата година, особено во лето. Зимите се благи, а летата имаат тенденција да бидат топли, со температура околу 30&nbsp;°C.<ref name="climate">{{нмс |title= Клима во Германија |url= http://www.germanculture.com.ua/library/facts/bl_climate.htm |publisher=GermanCulture|accessdate=26 март 2011}}</ref>
 
На исток има повеќе [[континентална клима]]; зимите може да бидат многу ладни и летата многу топли, а долгите сушни периоди се чести. Централна и Јужна Германија се преодни региони, кои се разликуваат од умерена океанска до континентална. Покрај поморската и континенталната клима, кои доминираат во земјата, Алпскиот регион на крајниот југ и во помал степен, некои области во ЦентралниотЦентралните Германски Висорамнини имаат планинска клима, карактеризирана со пониски температури и поголеми врнежи.<ref name="climate"/>
 
=== Биоразновидност ===
Ред 208:
Германија е [[Сојузна република|сојузна]], [[Парламентарен систем|парламентарна]], [[Посредна демократија|посредна демократска]] република. Германскиот политички систем функционира по рамка донесена во уставниот документ од 1949 година, познат како [[Основен закон за Сојузна Република Германија]] (''Grundgesetz''). Генерално, измените бараат двотретинско мнозинство на обата дома од парламентот; основните принципи на Уставот, како што е изнесено во членовите се гарантирање на човечкото достоинство, поделба на власта, сојузна структура и владеење на правото, кои како такви се трајни.<ref>{{нмс |url=https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf|title= Основен закон за Сојузна Република Германија|date=октомври 2010|work=Deutscher Bundestag|publisher=Btg-bestellservice|accessdate=14 април 2011}}</ref>
 
[[Претседател на Германија|Претседателот]] е на чело на државата и главно има претставнички одговорности и овластувања. ТојНего его биран одбира [[Сојузно собрание (Германија)|Сојузното собрание]] (''Bundesversammlung''), институција составено од членови на [[Бундестаг]]от и на еднаков број на покраински делегати. Втората по важност функција во германската [[протоколарна хиерархија]] е [[Претседател на Бундестаг|претседателот на Бундестагот]] (''Bundestagspräsident''), кој е избран од Бундестагот и одговорен за надгледување на дневните заседанија на парламентот. Третата функција и шеф на владата е [[Канцелар на Германија|канцеларот]], кој е назначен од сојузниот претседател откако бил избран од Бундестагот.<ref name="state"/>
 
Канцеларот, моментално [[Ангела Меркел]], е на чело на владата и на [[Извршна власт|извршната власт]], слично на улогата на премиерот во другите парламентарни демократии. Сојузната [[законодавна власт]] е доверена на парламентот, кој се состои од [[Бундестаг]]от („Сојузно собрание“) и [[Бундесрат]]от („Сојузен совет“), кои заедно го создаваат законодавното тело. Бундестагот есе избиранбира низна директни избори, по пропорционален модел.<ref name="CIA"/> Членовите на Бундесратот ги претставуватпретставуваат владите на шеснаесетте сојузни покраини и се членови на покраинските владини состави.<ref name="state"/>
 
[[Податотека:Schwerin Palace Park Garden Mecklenburg Germany Schweriner Schloss Garten BUGA 2009.jpg|мини|[[Шверински замок]], парламентот на [[Мекленбург-Западна Померанија]]]]
 
Од 1949 година, во партискиот систем ена доминиранГерманија оддоминира [[Христијанска демократска унија (Германија)|Христијанската демократска унија]] и [[Социјалдемократска партија на Германија]], па така досега сите канцелари биле членови на овие партии. Меѓутоа, помалата либерално [[Слободна демократска партија (Германија)|Слободна демократска партија]] (која има членови во Бундестагот од 1949 г.) и [[Сојуз 90/Зелени]] (која првпат обезбедила места во парламентот во 1983 г.) исто така имаат значајни улоги.<ref>{{нмс|url= http://countrystudies.us/germany/159.htm|title= Христијанска демократска унија/Христијанска социјална унија|publisher=Библиотека на Конгресот (САД)|accessdate=26 март 2011}}</ref>
 
Германија има [[Континентално право|граѓански правен систем]] заснован на [[Римско граѓанско право|римското право]] со одредени упати од [[Раногерманско право|германското право]]. ''[[Сојузен уставен суд на Германија|Bundesverfassungsgericht]]'' (Сојузен уставен суд) е германски Врховен суд одговорен за уставни прашања, со моќ на уставна контрола.<ref name="state"/><ref>{{нмс |url= http://www.bundesverfassungsgericht.de/en/index.html |title= Сојузен уставен суд |publisher= Bundesverfassungsgericht |accessdate=26 март 2011}}</ref> Германскиот систем на врховни судови, наречен ''Oberste Gerichtshöfe des Bundes'', е специјализиран: за граѓански и кривични дела, највисокиот суд на жалби е [[Врховен суд на Германија|Врховниот суд]], а за други прашања, надлежни се судовите [[Сојузен суд за труд на Германија|Сојузен суд за труд]], [[Сојузен социјален суд на Германија|Сојузен социјален суд]], [[Сојузен финансиски суд на Германија|Сојузен финансиски суд]] и [[Сојузен административен суд на Германија|Сојузен административен суд]]. ''[[Völkerstrafgesetzbuch]]'' ги регулира последиците од [[злосторства против човештвото]], [[геноцид]] и [[воени злосторства]] и им дава на германските судови [[универзална јурисдикција]] во некои околности.<ref>{{нмс |url=http://bundesrecht.juris.de/vstgb/BJNR225410002.html#BJNR225410002BJNG000200000 |title=Völkerstrafgesetz Teil 1 Allgemeine Regelungen |publisher= Bundesministerium der Justiz |accessdate=19 април 2011|language=германски}}</ref> Кривичните и граѓанските дела се кодифицирани на национално ниво во ''[[Кривичен законик|Strafgesetzbuch]]'' и ''[[Граѓански законик|Bürgerliches Gesetzbuch]]'' соодветно. Германскиот казнен систем е насочен кон рехабилитација на криминалците и заштита на општата јавност.<ref>{{нмс |url=http://www.gesetze-im-internet.de/stvollzg/__2.html|title=§ 2 Strafvollzugsgesetz |publisher=Bundesministerium der Justiz|accessdate=26 март 2011|language= германски}}</ref> Освен за ситни злосторства, кои се судат пред еден професионален судија и сериозните политички дела, сите обвиненија се судат пред мешан состав на судии-поротници, кои седат на страна заедно со професионалните судии.<ref>{{наведена книга | title= Кривична правда во Германија| first= Јерг-Мартин|last= Јеле| author2= [[Сојузно министерство за правда (Германија)|Германско сојузно министерство за правда]] | publisher= Forum-Verlag | year= 2009 | page= 23 | isbn= 9783936999518 | url= http://books.google.com/books?id=-V-ng-8jOoQC&pg=PA23 | ref= {{harvid|Jehle|BMJ|2009}}}}</ref><ref>{{наведено списание | title= Судии-поротници во германските кривични судови| page=141 | first1 = Герхард| last1= Каспер| authorlink1= Герхард Каспер| first2= Ханс| last2= Цајзел| authorlink2= :de:Ханс Цајзел | journal= Journal of Legal Studies | volume= 1 | issue= 1 | date= јануари 1972 | jstor= 724014 | ref= harv}}</ref>
Ред 223:
Германија се состои од [[Покраини во Германија|шеснаесет покраини]], кои на германски се нарекуваат ''Länder''.<ref>Индивидуално може да се нарекуваат или ''Land'' [покраина], ''Freistaat'' [слободна покраина] или ''Freie (und) Hansestadt'' [слободен (и) ханзеатски град].<br />{{нмс |url= http://www.bundesrat.de/nn_11006/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html?__nnn=true|title= Сојузни покраини|publisher=[[Бундесрат на Германија]]|work = www.bundesrat.de|accessdate=17 July 2011}} <br />{{нмс |url = http://www.auswaertiges-amt.de/DE/Infoservice/Terminologie/Bundeslaender/Uebersicht_node.html|title = Amtliche Bezeichnung der Bundesländer|work = www.auswaertiges-amt.de|publisher = [[Сојузни министерство за надворешни работи (Германија)|Сојузно министерство за надворешни работи]]|language = германски|trans_title = Official denomination of federated states|format = PDF; download file „Englisch“|accessdate = 22 октомври 2011}}</ref>
 
Секоја покраина има сопствен покраински устав<ref>{{нмс |url=http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp|title= Пример за покраински устав: „Устав на Покраината Северна Рајна-Вестфалија“|publisher= [[Ландтаг на Северна Рајна-Вестфалија|Ландтаг (покраинско собрание) на Северна Рајна-Вестфалија]]|accessdate=17 јули 2011}}</ref> и се во голема мерка автономни во поглед на нивната внатрешна организација. Поради разликите во големина и население понатамошната [[Покраини во Германија|административна поделба на овие покраини]] се разликува, особено помеѓу [[град-држава|градовите-покраини]] (''Stadtstaaten'') и покраините со поголеми територии (''Flächenländer''). За регионални административни цели, пет покраини (Баден-Виртемберг, Баварија, Хесен, Северна Рајна-Вестфалија и Саксонија), имаат воведенивоведено вкупно 22 [[Административно подрачје (Германија)|административни окрузи]] (''Regierungsbezirke''). До 2009 година, Германија била поделба на 403 [[Окрузи во Германија|окрузи]] (''Kreise'') на општински ниво, кои се состојат од 301 [[Список на рурални окрузи во Германија|рурален округ]] и 102 [[Урбани окрузи во Германија|урбани окрузи]].<ref>{{нмс |url= http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04__KreiseAktuell,property=file.xls|title=Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung 31.12.2009 |format=XLS|month=октомври|year=2010|publisher=[[Statistisches Bundesamt]] Deutschland |language= германски |accessdate= 26 септември 2011}}</ref>
 
{{Германски сојузни покраини|options=float:left; font-size:90%; border:3px; max-width:480px; width:50%;}}