Германија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 86:
'''Германија''', службено '''Сојузна Република Германија''' ({{lang-de|Bundesrepublik Deutschland}}),<ref>{{наведена книга |editor=Mangold, Max |title=Duden, Aussprachewörterbuch |edition=6 |publisher=Dudenverlag |language=|isbn= 9783411209163 |pages=271, 53f}}</ref> — [[Федерација|сојузна]] [[парламентарна република]] во [[Европа]]. Државата се состои од [[Покраини на Германија|16 покраини]], додека [[главен град|главен]] и [[Список на градови во Германија со повеќе од 100.000 жители|најголем град]] е [[Берлин]]. Германија покрива површина од 357.021 км² и главно има умерена сезонска клима. Со 81,8 милиони жители, таа е најнаселена земја членка и [[Список на држави по БДП (ПКМ)|најголема економија]] во [[Европска Унија|Европската Унија]]. Таа е една од најголемите политички сили на европскиот континент и технолошки предводник во многу полиња.
 
Регионот именуван [[Древна Германија|Германија]], населен од страна на [[Германи]]те, бил документиран пред 100. година од нашата ера. Во текот на [[Голема преселба на народите|Големата преселба]], [[Германи|германските племиња]] се прошириле на југ и основале наследнички кралства низ поголемиот дел на [[Европа]]. Почнувајќи од 10.X век, [[Германци|германските]] територии го формирале централниот дел на [[Свето римскоРимско царствоЦарство|Светото римскоРимско царствоЦарство]].<ref>Латинското име ''Sacrum Imperium'' (Света империја) било документирано уште во 1157. Латинското име Свето римскоРимско царствоЦарство (''Sacrum Romanum Imperium'') било првпат документирано во 1254 година. Полното име „Света римска империја на германскиот народ“ (''Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation'') датира уште од {{римски|15}XV век.<br />{{наведена книга | last = Zippelius| first = Reinhold| title = Kleine deutsche Verfassungsgeschichte: vom frühen Mittelalter bis zur Gegenwart| trans_title = Кратка германска уставна историја: од раниот среден век до денес | edition= 7 | publisher =Beck| location= Минхен|language= германски|isbn= 9783406476389 |page = 25}}</ref> Во текот на 16.XVI век, северните германски области станале центар на [[Протестантска реформација|протестантската реформација]], додека јужните и западните области останале доминантно [[Римокатоличка црква|римокатолички]], со две спротивни фракции во [[Триесетгодишна војна|Триесетгодишната војна]], обележувајќи ја католичко-[[Протестантство|протестантската]] поделба, која оттогаш го карактеризира германското општество.<ref name="georgetown1">{{нмс |url= http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/germany |title= Германија |work= |publisher=Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs |date= |accessdate=2011-12-15}}</ref> Окупирана за време на [[Наполеонски војни|Наполеонските војни]], се случил подемот на [[Пангерманизам|пангерманизмот]] внатре во [[Германски Сојуз|Германскиот Сојуз]], поради што дошло до обединување на повеќето германски држави во [[Обединување на Германија|Германското царствоЦарство]] во 1871, кое било предводено од [[Прусија]]. По германската револуција од 1918-1919, а потоа и военото предавање во [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Царството било заменето од [[Вајмарска Република|Вајмарската Република]] во 1918 и поделено со [[Версајски договор|Версајскиот договор]]. Сред [[Големата криза]], [[Нацистичка Германија|Третиот Рајх]] бил прогласен во 1933. Подоцнежниот период бил обележан од [[Фашизам|фашизмот]] и [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. По 1945, Германија била поделена од страна на сојузниците во четири окупациски зони, кои се развиле во две држави, [[Источна Германија|Источна]] и [[Западна Германија]]. Во 1990, Германија била [[Повторно обединување на Германија|повторно обединета]].
 
Германија била еден од основачите на [[Европска Економска Заедница|Европската заедница]] во 1957, која станала Европска Унија во 1993. Таа е дел од [[Шенгенска зона|Шенгенската зона]] и од 1999 членка на [[еврозона]]та. Германија е членка на [[Обединети нации|Обединетите нации]], [[НАТО]], [[Г8]], [[Г-20 големи економии|Г20]], [[Организација за економска соработка и развој|ОЕЦД]] и [[Совет на Европа|Советот на Европа]] и моментално е непостојана земја членка во [[Совет за безбедност на ОН|Советот за безбедност на ОН]] со мандат за 2011-2012.
Ред 107:
[[Податотека:Ancient German Family.jpg|мини|лево|200п|Германи]][[Податотека:Imperium Romanum Germania.png|thumb|300п|десно|Карта на [[Древна Германија]] и [[Римска империја|Римската империја]]]]
 
Се смета дека појавувањето на [[германски племиња|германските племиња]] како етнос се случило во времето на [[Бронзено доба|бронзената доба]] или најдоцна во времето на [[Железно доба|железната доба]]. Германските племиња потекнуваат од јужна [[Скандинавија]] и [[Северна Германија]], кои започнале со своето населување кон југ, исток и запад во [[1I век п.н.е.]]. Тие влегле во контакт со [[Келти|келтските племиња]] во [[Галија]] како и со [[Персијци|персиските]], [[Балтички племиња|балтичките]] и [[Словени|словенските]] во [[Источна Европа]].<ref>{{наведена книга |first =Jill N. |last = Claster |title = Средновековна историја: 300–1400 |publisher = Њујорк Универзитет |year =1982 |page =35 |isbn=0-8147-1381-5}}</ref> Со водство на [[Октавијан Август]], римскиот генерал Публиј Квинтилиј Варус започнал да ја освојува Германија (област која се протегала од [[Рајна]] до [[Уралски (планина)|Урал]]). Во 9 година од нашата ера, три [[Римска легија|римски легии]] предводени од Варус биле [[Битка кај Тевтобуршката шума|поразени]] од водачот на [[Херуски]]те, [[Арминиј]]. До 100 година од нашата ера, кога [[Тацит]] ја напишал ''[[Германија (книга)|Германија]]'', германските племиња се населиле долж Рајна и Дунав, зафаќајќи го поголемиот дел од денешна Германија; меѓутоа, Австрија, јужна [[Баварија]] и западната [[Рајнска област]] биле римски провинции.<ref name="9-13">Fulbrook 1991, pp. 9–13.</ref>
 
Во 3.III век, се појавиле голем број на западногермански племиња: [[Алемани]], [[Франки]], [[Хати (Германи)|Хати]], [[Саксонци]], [[Фризи]], [[Сикамбри]] и [[Туринги]]. Околу 260, Германите влегле во земјите контролирани од Римјаните.<ref>{{наведена книга |series= Древна историја - Кембриџ |title = Криза на императија, 193–337 |volume =12 |page =442 |isbn=0-521-30199-8 |first =Alan K. |last =Bowman |first2 =Peter |last2 =Garnsey |first3 =Averil |last3 =Cameron |publisher = Универзитет Кембриџ |year = 2005}}</ref> По инвазијата на [[Хуни]]те во 375 и со пропаѓањето на Рим од 395, германски племиња се поместиле кон југозапад. Истовремено, неколку големи племиња ја формирале Германија и раселиле неколку помали германски племиња. Големи области (познати од периодот на [[Меровинзи]]те како [[Австразија]]) биле окупирани од [[Франкиска империја|Франките]], а Северна Германија била управувана од Саксонците и Словени.<ref name="9-13"/>
 
=== Империја на Франките ===
{{main|Империја на Франките}}
 
По пропаѓањето на [[Западна Римска империја|Западната Римска империја]], [[Франки]]те создале своја империја под раководство на [[Меровинзи]]те, потчинувајќи ги другите германски племиња. [[Швабија]] во рамките на [[Франкиска империја|ИмперијатаЦарството на Франките]] станала грофство во [[496]] година по [[Битка кај Болбиак|Битката кај Болбиак]]. Кралот [[Кловис I]] веќе го имал зеземено поголемиот дел од територијата на денешна Германија и покренал нови походи кон [[Саксонија]], додека југоисточниот дел од денешна Германија останал под власта на [[Остроготи]]те. Во [[531]] година, [[Саксонци]]те и [[Франки]]те го зазеле кралството [[Тирингија]]. Саксонското население се населило во областа [[Унштрут]]. Во времето на разделувањето на Франкиската империја, нивните германски територии биле дел од [[Австрија]]. Во [[718]] година, [[Карл Мартел]] започнал воени дејствија против [[Саксонија]], поради фактот што таа му ја откажала својата помош за [[Неустрија]]. Во [[751]] година, [[Пипин III]] ја примил титулата крал, а самата титула му била дадена од страна на [[црква]]та.
 
=== Света Римска Империја ===
Ред 129:
Во периодот од [[1212]] година до [[1250]] година, [[Фридрих II]] создал модерна, професионално административна држава во [[Сицилија]]. Преку тоа тој ги подновил своите планови за завлдување на [[Италија]], кое довело до создавање на нов конфликт со папството. Борбата со папата целосно ја исцрпила државата. По неговата смрт паднала и неговата [[династија Хоенштауфен]]. Следувал период на безвластие односно период во кој немало император. Врз основа на Златната була од Римини, големиот водач на Тевтонските витези [[Херман фон Салца]] и војводата [[Конрад I од Масовије]] заедно ги нападнале Старите [[Пруси]] во [[1226]], за да ги покрстат во крстоносниот поход на Прусите. Тогаш витезите биле обвинети за малверзации во полската управа и образување на независната Монашка држава на Тевтонски витези. Редот ја губи својата цел кога соседна Литванија го прифаќа христијанството. Сместен во [[Прусија]], Редот почнува походи кон своите христијански соседи, царството [[Полска]], [[Големо војводство Литванија|Големото војводство Литванија]] и [[Република Новгород]], откако целосно го асимилира Ливонијскиот ред. Благодарение на своите достигнувања, Редот постигнува голема градска економија, вработува голем број на европски трговци и станува морска сила на [[Балтичко Море|Балтичкото Море]].
 
Во периодот од [[1346]] до [[1378]] година, [[Карл IV од Луксембург]], крал на [[Чешка (историска област)|Чешка]] (Бохемија), преземал големи мерки за да ја издигне повторно императорската власт. Во средината на [[16XVI век]], Црната смрт ја опустошила [[Европа]], заедно со територијата на [[Германија]].<ref>{{наведена книга |url =http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html |title = Големата глад (1315–1317) и Црната смрт (1346–1351) |first= Лин Хари|last= Нелсон |publisher = Универзитет Канзас |accessdate =19 март 2011}}</ref> Следувало прогонувањето на [[Евреи]]те на економска и религиозна основа. Многу од нив успеале да побегнат во [[Полска]]. Во времето на Златниотзлатниот век, во [[1356]] година било земено решение дека императорот ќе се избира од страна на кралот на [[Чешка (историска област)|Чешка]], на [[Рејн]], грофот на [[Саксонија]] и маркгрофот на [[Бранденбург]], како и од страна на три духовни свештеници односно бискупите на [[Мајнц]], [[Трир]] и [[Келн]].<ref>Fulbrook 1991, p. 27.</ref>
 
Од [[1640]] година, [[Бранденбург]] започнал да ја зголемува својата моќ под раководство на [[Фридрих Вилхелм]]. Вестфалскиот мировен договор кој бил потпишан во [[1648]] година дал уште поголема можност за завладување со Источна [[Померанија]].<ref>{{наведено списание|last=Philpott|first=Daniel|title=The Religious Roots of Modern International Relations|journal=World Politics|date=January 2000|volume=52|issue=2|pages=206–245}}</ref> Била образувана апсолутна форма на управување. Во [[1701]] година, [[Фридрих Ванденбургски]] бил прогласен за [[крал на Прусија]]. Од [[1713]] година до [[1740]] година, кралот Фридрих Вилхелм I Прусија ја образувал како високо централизирана територијална држава. Во тоа време [[Луј XIV]], крал на [[Франција]], успеал да завладее со делови од [[Елзас]] и [[Лотарингија]]. Во [[1683]] година турците османлии за прв пат доживеале пораз пред портите на Виена од страна на полската армија водена од страна на [[Јан III]] заедно со австриските војски под раководство на [[Карло IV]]. Унгарија била покорена, а [[Австрија]] станала голема светска сила.
Ред 350:
[[Податотека:Bundesarchiv B 145 Bild-F005116-0001, Lager Friedland, wartende Kriegsheimkehrer.jpg|мини|десно|300п|Враќање на германските научници од СССР, во февруари 1958 год.]]
 
Достигнувањата на Германија во науката се значајни и напорите за [[истражување и развој]] претставуваат составен дел од [[Економија на Германија|економијата]].<ref>{{нмс |publisher= Сојузно министерство за образование и истраживање |url=http://www.bmbf.de/en/1869.php|title= Германските технолошки резултати |date=11 јануари 2007|accessdate= 21 август 2011}}</ref> [[Нобелова награда|Нобеловата награда]] била доделана на [[Список на нобелови лауреати по земја#Германија|103 германски лауреати]].<ref>{{нмс |url= http://nobelprize.org/ |title= Нобелова награда|publisher=Nobelprize.org|accessdate=27 март 2011}}</ref> За време на 20.XX век, Германија имала повеќе лауреати од било која друга нација, особено во науките, како што се ([[Нобелова награда за физика|физика]], [[Нобелова награда за хемија|хемија]] и [[Нобелова награда за медицина|физиологија или медицина]]).<ref>{{наведени вести|url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards|title= Наградите на Шведската академија |newspaper=ScienceNews|accessdate=1 октомври 2010}}</ref><ref> Нобелови награда поделени 1901–2009 [http://www.idsia.ch/~juergen/sci.html по државјанство во моментот на наградата] и [http://www.idsia.ch/~juergen/scinat.html по држава на раѓање]. Од {{нмс |author=[[Јирген Шмидхубер|Шмидхубер, Ј.]]|year=2010|url=http://www.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html|title= Еволуција на доделувањата на нобеловите награди во 20-отXX век |accessdate=27 март 2011}}</ref>
 
Работата на [[Алберт Ајнштајн]] и [[Макс Планк]] била од клучно значење за основање на современата [[физика]], која [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] ја развиле понатаму.<ref>{{наведена книга |last=Робертс |first= Џ. М. |title= The New Penguin History of the World |publisher =Allen Lane |year =2002 |page =1014 |isbn= 9780713996111}}</ref> [[Вилхелм Конрад Рентген]] ги открил [[Рентгенски зраци|Х-зраците]] и бил првиот добитник на [[Нобелова награда за физика|Нобеловата награда за физика]] во 1901.<ref>{{наведени вести|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html|title= Првата нобелова награда|newspaper= Deutsche Welle|date=8 септември 2010|accessdate=27 март 2011}}</ref> Бројни [[математичар]]и биле родени во Германија, вклучувајќи ги [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]]. Истражувачки институции во Германија се Друштвото Макс Планк, Асоцијацијата Хелмхолц и Друштвото Фраунхофер. Наградата Лајбниц се доделува на десет научници и академици секоја година. Со максимум од 2,5 милиони евра по награда; тоа е еден од највисоките износи за истражувачка награда во светот.<ref>{{нмс |url=http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080621091621/http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html|archivedate=2008-06-21|title= Награда Лајбниц |publisher=DFG|accessdate=27 март 2011}}</ref>
Ред 440:
{{Main|Германска уметност|Архитектура во Германија|Музика во Германија}}
 
Бројни германски сликари стекнале меѓународен углед преку нивната работа во различни уметнички стилови. [[Ханс Холбајн Помладиот]], [[Матијас Гриневалд]] и [[Албрехт Дирер]] биле важни уметници на [[ренесанса]]та, [[Каспар Давид Фридрих]] на [[романтизмот]] и [[Макс Ернст]] на [[надреализмот]]. Архитектонските достигнувања од Германија ги вклучува каролиншките и отонските стилови, кои биле претходници на [[романска архитектура|романската]]. Подоцна, регионот станал место на [[Готска архитектура|готската]], [[Ренесансна архитектура|ренесансната]] и [[Барокна архитектура|барокната]] уметност. Германија била особено важна во раното движење на модернизмот, особено преку движењето [[Баухаус]], основано од [[Валтер Гропиус]]. [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] станал еден од најпознатите архитекти во светот во втората половина на 20.XX век. Тој ја осмислил стаклената фасада на облакодерите.<ref>{{наведена книга|year=2006|title=A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture|publisher=Oxford University Press|page=880|isbn=0-19-860678-8}}</ref>
 
Германската музика вклучува дела на некои од најпознатите класични музички композитори во светот, вклучувајќи ги [[Лудвиг ван Бетовен]], [[Јохан Себастијан Бах]], [[Волфганг Амадеус Моцарт]], [[Јоханес Брамс]], [[Рихард Вагнер]] и [[Рихард Штраус]]. До 2008, Германија е четвртиот најголем музички пазар во светот<ref>{{наведени вести|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5200389,00.html|title= Germany's flailing music industry seeks new talent|newspaper=Deutsche Welle|date=2 февруари 2010|accessdate=28 март 2011}}</ref> и има влијание врз популарната музика преку артистите, како што е [[Kraftwerk]], [[Alphaville (band)|Alphaville]], [[Boney M.]], [[Нена]], [[Нико]], [[Нина Хаген]], [[Scorpions (band)|Scorpions]], [[Die Toten Hosen]], [[Tokio Hotel]], [[Rammstein]] и [[Пол ван Дајк]].
Ред 447:
{{Главна|Германска книжевност|Германска филозофија}}
 
[[Германска книжевност|Германската книжевност]] може да се проследи сè до средниот век и вклучува дела на писатели, како што се [[Валтер фон дер Фогервајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Познати германски автори се [[Јохан Волфганг фон Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтан]]. Збирките на народните приказни објавени од [[Браќа Грим|Браќата Грим]] го прошириле германскиот фолклор на меѓународно ниво. Влијателни автори на 20.XX век биле [[Герхарт Хауптман]], [[Томас Ман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{нмс |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html |title=The Nobel Prize in Literature |publisher=Nobelprize.org |date=3 декември 1999 |author=Espmark, Kjell |accessdate= 28 март 2011}}</ref> Издавачите на германски јазик издаваат околу 700 милиони книги секоја година, со над 80.000 наслови, скоро 60.000 од нив нови. Германија се наоѓа на третото место во количината на објавени книги, веднаш зад пазарите на англиското говорно подрачје и оној на Народна Република Кина.<ref>{{нмс|url=http://land-der-ideen.matrix.de/CDA/facts_printing,4563,0,,en.html|title= Land of ideas |publisher= Land-der-ideen.matrix.de|accessdate=19 март 2011}}</ref> Франкфуртскиот Саем на книга е најважен саем во светот за склучување меѓународни договори и тргување, со традиција од над 500 години.<ref>{{наведена книга |title =A History of the Frankfurt Book Fair |isbn=9781550027440 |first =Peter |last =Weidhaas |first2 =Carolyn |last2 =Gossage |first3 =Wendy A. |last3 =Wright |publisher =Dundurn Press Ltd. | pages = 11 ff|year = 2007}}</ref>
 
Германската филозофија е историски значајна. Придонесите на [[Готфрид Лајбниц]] кон рационализмот; основањето на класичниот германски идеализам од [[Имануел Кант]], [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]] и [[Фридрих Вилхелм Јозеф Шелинг]]; делото на [[Артур Шопенхауер]] за метафизичкиот песимизам; формулирањето на комунистичката теорија од [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]]; развојот на перспективизмот од [[Фридрих Ниче]]; придонесите на [[Готлоб Фреге]] за почетокот на аналитичката филозофија; делата на [[Мартин Хајдегер]] за битието и развојот на франкфуртската школа од [[Макс Хоркхајмер]], [[Теодор Адорно]], [[Херберт Маркус]] и [[Јирген Хабермас]] се смета за исклучително влијателна. Во овој век, Германија придонесува кон развојот на современата аналитичка филозофија во континентална Европа, заедно со Франција, Австрија, Швајцарија и скандинавските држави.<ref>{{наведена книга|author=Searle, John|year=1987|title=The Blackwell Companion to Philosophy|chapter=Introduction|publisher=Wiley-Blackwell}}</ref>