Варвара (Касандриско): Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 71:
 
== Историја==
 
Местото било населено уште од [[14 век]]. Името на селото потекнува од локалната црква на Свети Варвара.
 
=== Отоманско Царство ===
 
За време на [[Грчка војна за независност|Грчката војна за независност]] селото било запалено од страна на [[Турци]]те, заедно со другите села на Халкидик. За време на [[Борба за Македонија|Македонската борба]], во селото делувал [[Атанасиос Минопулос]]<ref name=aristtl/>.
Селото во текот на [[19 век]] се наоѓало во казата Касандар во составот на [[Отоманското Царство]]. Црквата посветена на Свети Варвара била изградена во 1875 година<ref>[http://www.im-ierissou.gr/index.php/login/2013-08-14-16-19-29/88-2013-12-04-11-25-47 Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου]</ref>.
 
Селото во текот на [[19 век]] се наоѓало во казата Касандар во составот на [[Отоманското Царство]]. Црквата посветена на Свети Варвара била изградена во [[1875]] година<ref>[http://www.im-ierissou.gr/index.php/login/2013-08-14-16-19-29/88-2013-12-04-11-25-47 Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου]</ref>.
 
[[Александар Синве]] („[[Les Grecs de l’Empire Ottoman. Etude Statistique et Ethnographique]]“), во 1878 година запишал дека во Варвара живееле 480 [[Грци]].<ref>[[:fr:s:Page:Les Grecs de l’Empire Ottoman.djvu/17|Synvet, A. Les Grecs de l'Empire ottoman : Etude statistique et ethnographique, Constantinople, 1878, р. 34.]]</ref> Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година, во селото живееле 600 жители [[Грци]]<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 173.]</ref>.
Ред 81 ⟶ 85:
 
=== Грција===
 
По крајот на [[Балканските војни]], селото било вклучено во составот на [[Грција]].