Т. С. Елиот: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 137:
 
=== Обвинувања за антисемитизам ===
Опишувањето на [[Евреи]]те во некои од песните на Елиот наведенавело неколку критичари да го обвинат за [[антисемитизам]]. Книгата што дава најсилни факти за антисемитизам во работата на Елиот е ''Т„Т.С. Елиот, антисемитизам, книжевна форма''форма“ на [[Ентони Џулиус]] (''Anthony Julius'') (1996).<ref>[[John Gross|Gross, John]]. [http://www.commentarymagazine.com/viewarticle.cfm/was-t-s--eliot-a-scoundrel--8635 ''Was T.S. Eliot a Scoundrel?''], ''[[Commentary (magazine)|Commentary magazine]]'', November 1996</ref><ref>[[Anthony Julius|Anthony, Julius]]. ''T.S. Eliot, Anti-Semitism, and Literary Form''. Cambridge University Press, 1996 ISBN 0-521-58673-9</ref> Постојат многу малку примери од раната поезија на Елиот што се окарактеризирани како антисемитистички. На пример, песната „Геронтион“ содржи опис на земјопоседник кого Елиот го нарекува „Евреинот, газдата, клечи крај прозорското окно“. Исто така, песната „Бурбенк со Бедекер: Блајстајн со пура“ (''Burbank with a Baedeker: Bleistein with a Cigar'') ги содржи редовите: „Стаори куп под столбовите тешки. / Евреинот стои зад сето тоа“. Според Џулиус, во оваа песна „антисемитизмот се гледа оддалеку“. Во „Варено јајце“ (''A Cooking Egg''), Елиот пишува, „Црвенооките мршојадци се прикрадуваат/ Од Кентиш таун и Голдерс грин“ ([[Голдерс грин]] е претежно еврејско предградие на Лондон). Од друга страна пак, издавачот на „Геронтион“ и „Бурбенк“, [[Џон Родкер]] (''John Rodker''), и самиот бил [[Евреин]]. Згора на тоа, Елиот му испратил верзија на „Геронтион“ на неговиот пријател [[Сидни Шиф]] (''Sidney Schiff''), Евреин, за лектура и негов коментар пред издавањето на делото. Третата „антисемитистичка“ песна „Свини меѓу славејчињата“ (''Sweeney Among the Nightingales''), била објавена од пријателот на Елиот [[Леонард Вулф]] (''Leonard Woolf'') исто така Евреин. Ниту еден од овие луѓе не ги сметале песните за антисемитистички.<ref>Eliot, T.S. ''The Letters of T. S. Eliot, vol. 1'', pp. 312, 324; Woolf, Leonard. ''Beginning Again: An Autobiography'', p. 242; Rajan, B (ed.). ''T. S. Eliot: A Study of His Writings by Several Hands''. p. 140.</ref>
<br />
Во серија предавања на Универзитетот Вирџинија во 1933 година, подоцна објавени под насловот ''По„По чудните богови: Буквар на модерната ерес''ерес“ (''After Strange Gods: A Primer of Modern Heresy'') (1934), Елиот пишуванапишал дека, со оглед на хомогеноста на културата[[култура]]та, „она што е уште поважно (во општеството[[општество]]то) е единството на религиска основа и причините произлезени од расата и религијата[[религија]]та да се комбинираат за да ја направат која било голема група на слободоумни Евреи непожелна“.<ref>[[Russell Kirk|Kirk, Russell]]. [http://www.touchstonemag.com/archives/article.php?id=04-03-023-v "T. S. Eliot on Literary Morals: On T. S. Eliot's ''After Strange Gods''"], ''[[Touchstone Magazine]]'', volume 10, issue 4, Fall 1997.</ref> Иако подоцна се одречеодрекол од книгата[[книга]]та, не е јасно кои аспекти од книгата Елиот ги сметасметал за навредливи и дали неговото одрекување ебило побивање на антисемититистичките коментари во книгата (кои се ограничени на неколку реченици од целата книга).
Постојат многу малку примери од раната поезија на Елиот што се окарактеризирани како антисемитистички. На пример, песната ''Геронтион'' содржи опис на земјопоседник кого Елиот го нарекува „Евреинот, газдата, клечи крај прозорското окно“. Исто така, песната ''Бурбенк со Бедекер: Блајстајн со пура'' (Burbank with a Baedeker: Bleistein with a Cigar) ги содржи редовите: „Стаори куп под столбовите тешки. / Евреинот стои зад сето тоа“. Џулиус ќе напише дека во оваа песна „антисемитизмот се гледа оддалеку“. Во ''Варено јајце'' (A Cooking Egg), Елиот пишува, „Црвенооките мршојадци се прикрадуваат/ Од Кентиш таун и Голдерс грин“ ([[Голдерс грин]] е претежно еврејско предградие на Лондон). Од друга страна пак, издавачот на „Геронтион“ и „Бурбенк“ [[Џон Родкер]] (John Rodker), и самиот е Евреин. Згора на тоа, Елиот му испраќа верзија на ''Геронтион'' на неговиот пријател [[Сидни Шиф]] (Sidney Schiff), исто така Евреин, за лектура и негов коментар пред издавање на делото. Третата „антисемитистичка“ песна ''Свини меѓу славејчињата'' (Sweeney Among the Nightingales), е објавена од пријателот на Елиот [[Леонард Вулф]] (Leonard Woolf) исто така Евреин. Ниту еден од овие луѓе не ги сметале песните за антисемитистички.<ref>Eliot, T.S. ''The Letters of T. S. Eliot, vol. 1'', pp. 312, 324; Woolf, Leonard. ''Beginning Again: An Autobiography'', p. 242; Rajan, B (ed.). ''T. S. Eliot: A Study of His Writings by Several Hands''. p. 140.</ref>
<br />
Еден од првите протести против Елиот на тема на антисемитизмот доаѓадошле во форма на песнапесната од англо-еврејски писател и поет [[Емануел Литвиноф]] (Litvinoff), прочитана за време на инаугурално читање на поезија за Институтот за современа уметност во 1951 година, на кое присуствуваприсуствувал и Елиот.<ref name=litvinoff>Burman, Hannah. [http://www.museumoflondon.org.uk/archive/londonsvoices/web/interview.asp?pid=6#i414 London's Voices], Museum of London, March 11, 1998, accessed November 7, 2009.</ref> Само неколку години по Холокаустот[[Холокауст]]от, Елиот преиздаваповторно стиховиги објавил стиховите првично напишани во дваесетите години oд дваесетиот век1920-тите, за „пари во крзно“ и „протозонска слуз“ во Блајстајновото „матно, испакнато око“ во неговите ''Одбрани„Одбрани песни'' (Selected Poems)песни“ од 1948 година, со што го разлутуваразлутило Литвиноф (Litvinoff). Литвиноф ја читапрочитал неговата песна насловена „За Т.С. Елиот“, во преполна но тивкапреполната сала, завршувајќи со стиховите, „Нека твоите зборови / газат внимателно по ова европско тло / за да не протестираат коските[[коски]]те на мојот народ“.
<br />
<blockquote>Настапи апсолутна и шокантна тишина. Кога завршив со читањето, [[Херберт Рид]] (''Herbert Read'') ми рече: „да знаев дека ќе прочиташ таква песна немаше никогаш да го дозволам тоа“ а јас си помислив: „и ти се нарекуваш некој анархист“. Потоа започна пеколот и посебно се сеќавам дека Стивен Спендер (''Stephen Spender'') стана и рече „како поет, Евреин колку што е и Литвиноф, јас сум запрепастен од овој несакан, незаслужен напад над мојот пријател Т.С.Елиот“ и така натаму, и така натаму...“ Изгледа дека Елиот бил слушнат како му промрморел на својот придружник со главата потпрена на стол „тоа е добра песна“.<ref name=litvinoff/></blockquote>
<br />
[[Леонард Вулф]], сопругсопругот на [[Вирџинија Вулф]], кој и самиот бил Евреин и пријател на Елиот, сметал дека Елиот најверојатно бил „малку антисемитистички настроен на оној неразбирлив начин кој често се среќава. Тој би го одрекол ова прилично искрено“.<ref>[[Peter Ackroyd|Ackroyd, Peter]], ''T. S. Eliot'', Abacus, 1985, p. 304.</ref> Во 2003 година, професорпрофесорот Роналд Шакрад (''Ronald Schuchard'') од Универзитетот Емори (''Emory University'') објавиобјавил деталидетаљи од претходно незнајнинепознати тајни писма од Елиот до [[Хорас Кален]] (''Horace Kallen''), кои откривааат дека во раните четириесети години од дваесетиот век1940-ти Елиот активно им помагал на евреитеЕвреите, бегалци од [[Германија]] и [[Австрија]] да се населат во [[Британија]] и Америка. Во писмаписмата напишани по војната, Елиот исто така изразуваизразил поддршка за [[Израел|израелската]] држава.<ref>Eliot, T.S. ''Modernism/Modernity''. January 2003.</ref>
<br />
Во 2009 година, Фабер„Фабер“ го објавуваобјавила вториот том од писмата на Елиот и го преиздавапреиздал првиот том со 200 нови писма. [[Крег Рејн]] (''Craig Raine''), кој е еден од малкуте критичари кои се обиделе да го одбранат Елиот од обвинувањата за антисемитизам, пишуванапишал дека писмата откриваат дека некои од неговите допишувачи биле флагрантно антисемитисти, додека самиот Елиот бил повоздржан. МајкатаТака во писмата, мајката на Елиот пишувапишувала:„ Имам инстиктивна антипатичност кон евреитеЕвреите, исто како што имам за одредени животни“, додека пак неговиот правен и литературен застапник во Њујорк [[Џон Квин]] (''John Quinn''), пишувапишувал дека улиците се „преплавени....од сурија грозни Евреи, бедни, набиени, слични на животни“. Елиот му се жалижалел на Квин дека му е здосадено од неговиот издавач во [[САД]], Хорас Лајверајт (''Horace Liverigh''), кој ебил Евреин, и дека „ми е смачено да работам со Еврејски издавачи кои го одработуваат нивниот дел од договорот само ако се приморани на тоа“, иако потоа продолжувапродолжил да пишува на сличен начин и за христијански издавачи: „Би сакал да најдам пристоен христијански издавач во Њујорк кому би можело да му се верува...“<ref>Raine, Craig. "Was he anti-Semitic?", a review of ''Letters of T.S. Eliot, Volume I 1898-1922'' and ''Letters of T.S. Eliot, Volume II 1923-1925'', edited by Valerie Eliot and Hugh Haughton, Faber 2009, ''The Spectator'', November 14, 2009.</ref>
 
Во серија предавања на Универзитетот Вирџинија во 1933 година, подоцна објавени под насловот ''По чудните богови: Буквар на модерната ерес'' (After Strange Gods: A Primer of Modern Heresy) (1934), Елиот пишува, со оглед на хомогеноста на културата, „она што е уште поважно (во општеството) е единството на религиска основа и причините произлезени од расата и религијата да се комбинираат за да ја направат која било голема група на слободоумни Евреи непожелна“.<ref>[[Russell Kirk|Kirk, Russell]]. [http://www.touchstonemag.com/archives/article.php?id=04-03-023-v "T. S. Eliot on Literary Morals: On T. S. Eliot's ''After Strange Gods''"], ''[[Touchstone Magazine]]'', volume 10, issue 4, Fall 1997.</ref> Иако подоцна се одрече од книгата, не е јасно кои аспекти од книгата Елиот ги смета за навредливи и дали неговото одрекување е побивање на антисемититистичките коментари во книгата (кои се ограничени на неколку реченици од целата книга).
 
Еден од првите протести против Елиот на тема на антисемитизмот доаѓа во форма на песна од англо-еврејски писател и поет [[Емануел Литвиноф]], прочитана за време на инаугурално читање на поезија за Институтот за современа уметност во 1951 година, на кое присуствува и Елиот.<ref name=litvinoff>Burman, Hannah. [http://www.museumoflondon.org.uk/archive/londonsvoices/web/interview.asp?pid=6#i414 London's Voices], Museum of London, March 11, 1998, accessed November 7, 2009.</ref> Само неколку години по Холокаустот, Елиот преиздава стихови првично напишани во дваесетите години oд дваесетиот век, за „пари во крзно“ и „протозонска слуз“ во Блајстајновото „матно, испакнато око“ во неговите ''Одбрани песни'' (Selected Poems) од 1948, со што го разлутува Литвиноф (Litvinoff). Литвиноф ја чита неговата песна насловена „За Т.С. Елиот“, во преполна но тивка сала, завршувајќи со стиховите, „Нека твоите зборови / газат внимателно по ова европско тло / за да не протестираат коските на мојот народ“.
<blockquote>Настапи апсолутна и шокантна тишина. Кога завршив со читањето, [[Херберт Рид]] (Herbert Read) ми рече: „да знаев дека ќе прочиташ таква песна немаше никогаш да го дозволам тоа“ а јас си помислив: „и ти се нарекуваш некој анархист“. Потоа започна пеколот и посебно се сеќавам дека Стивен Спендер (Stephen Spender) стана и рече „како поет, Евреин колку што е и Литвиноф, јас сум запрепастен од овој несакан, незаслужен напад над мојот пријател Т.С.Елиот“ и така натаму, и така натаму...“ Изгледа дека Елиот бил слушнат како му промрморел на својот придружник со главата потпрена на стол „тоа е добра песна“.<ref name=litvinoff/></blockquote>
 
[[Леонард Вулф]], сопруг на [[Вирџинија Вулф]], кој и самиот бил Евреин и пријател на Елиот, сметал дека Елиот најверојатно бил „малку антисемитистички настроен на оној неразбирлив начин кој често се среќава. Тој би го одрекол ова прилично искрено“.<ref>[[Peter Ackroyd|Ackroyd, Peter]], ''T. S. Eliot'', Abacus, 1985, p. 304.</ref> Во 2003 година, професор Роналд Шакрад (Ronald Schuchard) од Универзитетот Емори (Emory University) објави детали од претходно незнајни тајни писма од Елиот до [[Хорас Кален]] (Horace Kallen), кои откривааат дека во раните четириесети години од дваесетиот век Елиот активно им помагал на евреите бегалци од Германија и Австрија да се населат во Британија и Америка. Во писма напишани по војната, Елиот исто така изразува поддршка за [[Израел|израелската]] држава.<ref>Eliot, T.S. ''Modernism/Modernity''. January 2003.</ref>
Во 2009 година, Фабер го објавува вториот том од писмата на Елиот и го преиздава првиот том со 200 нови писма. [[Крег Рејн]] (Craig Raine), кој е еден од малкуте критичари кои се обиделе да го одбранат Елиот од обвинувањата за антисемитизам, пишува дека писмата откриваат дека некои од неговите допишувачи биле флагрантно антисемитисти, додека самиот Елиот бил повоздржан. Мајката на Елиот пишува:„ Имам инстиктивна антипатичност кон евреите исто како што имам за одредени животни“, додека пак неговиот правен и литературен застапник во Њујорк [[Џон Квин]] (John Quinn), пишува дека улиците се „преплавени....од сурија грозни Евреи, бедни, набиени, слични на животни“. Елиот му се жали на Квин дека му е здосадено од неговиот издавач во САД, Хорас Лајверајт (Horace Liverigh), кој е Евреин, и дека „ми е смачено да работам со Еврејски издавачи кои го одработуваат нивниот дел од договорот само ако се приморани на тоа“, иако потоа продолжува да пишува на сличен начин и за христијански издавачи: „Би сакал да најдам пристоен христијански издавач во Њујорк кому би можело да му се верува...“<ref>Raine, Craig. "Was he anti-Semitic?", a review of ''Letters of T.S. Eliot, Volume I 1898-1922'' and ''Letters of T.S. Eliot, Volume II 1923-1925'', edited by Valerie Eliot and Hugh Haughton, Faber 2009, ''The Spectator'', November 14, 2009.</ref>
=== Награди ===
* [[Орден за заслуги (Commonwealth)|Орден за заслуги]] (доделен од [[Џорџ VI на Обединетото Кралство|Крал Џорџ VI]] (Обединето Кралство), 1948)