<math> \textbf F = m \textbf a \, .</math>
Ознаката F е вкупниот број на сили кои дејствуваат на системот, m е масата на системот и а забрзувањето на системот. Сумата на силите ја давадаваат насоката и големината на забрзувањезабрзувањето и ќе бидебидат обратно пропорционално на масата. Претпоставката на статичкистатичка рамнотежа Сума сили ќе ја даде насоканасоката и големината на забрзувањезабрзувањето и ќе биде обратно пропорционална на масамасата. Претпоставката на статичкистатичката рамнотежа на = 0 доведува до Сума сили ќе даде насока и големината на забрзување ќе биде обратно пропорционална на маса. Претпоставката на статички рамнотежа а = 0 доведува до:
<math> \textbf F = 0 \, .</math>
Од првиот закон на Њутн, тоа значи дека нето и силата на вртежен момент на секој дел од системот е нула. Нето силите се еднакви на нула и се познат како ''прв услов за рамнотежа'', а нето вртежен момент е еднаков на нула е познат како ''вториот услов за одржување на рамнотежата''.
== Вектор ==
[[File:Beam in static equilibrium2.svg|framed|Пример на греда во статичка рамнотежа. Збирот на силите и нивните моменти се еднакви на нула.]]
'''Скалар''' е количина која има само големина, како што се маса или температура. A векторвекторот има големина и насока. Постојат неколку нотации да се идентификуваат со вектор, вклучувајќи:
* Болдиран карактер '''V'''
'''Сила''' е акција од едно тело на друго. Силата е или притискање или повлекување. Таа има тенденција за поместување на телото во насока на неговото делување. Дејството на сила се карактеризира со својата големина, од правец на акција, и со нејзината точка на примена. Така, сила е количество вектор, бидејќи неговиот ефект зависи од насоката, како и на големината на акција<ref>Meriam, James L., and L. Glenn Kraige. ''Engineering Mechanics'' (6th ed.) Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons, 2007; p. 23.</ref>.
Силата се класифицира како контакт или силино тело. Силите за контакт се произведени од страна на директен физички контакт; пример е сила притисната на тело по пат на потпорна површина. Силино тело се создава врз основа на положбата на телото во рамките на полето на силасилаta како гравитационагравитационo, електричниелектричнo или магнетно поле и е независен од контакт со било кој друг орган. Еден пример на силино тело е тежината на телото во гравитационото поле на Земјата.<ref>''Engineering Mechanics'', p. 24</ref>
== Моментна сила ==
== Течности ==
[[Хидростатика]] е позната и како [[статичка течност]]. Ако нето силата е поголема од нула тогаш течноста ќе се движи во правец на добиената сила. Овој концепт е формулиран прв во малку проширена форма од страна на францускиот математичар и [[филозоф]] [[Блез Паскал]] во 1647 и стана познат како [[Закон Паскал]]. Таа има многу важни апликации во [[хидрауликата]]. [[Архимед]], [[Абу Раѓах Ал-Бируни]], [[Ал-Кaзини]]<ref name="Rozhanskaya-642">Mariam Rozhanskaya and I. S. Levinova (1996), "Statics", p. 642, in {{Harv|Morelon|Rashed|1996|pp=614–642}}:{{quote|"Using a whole body of mathematical methods (not only those inherited from the antique theory of ratios and infinitesimal techniques, but also the methods of the contemporary algebra and fine calculation techniques), Arabic scientists raised statics to a new, higher level. The classical results of Archimedes in the theory of the centre of gravity were generalized and applied to three-dimensional bodies, the theory of ponderable lever was founded and the 'science of gravity' was created and later further developed in medieval Europe. The phenomena of statics were studied by using the dynamic approach so that two trends - statics and dynamics - turned out to be inter-related within a single science, mechanics. The combination of the dynamic approach with Archimedean hydrostatics gave birth to a direction in science which may be called medieval hydrodynamics. [...] Numerous experimental methods were developed for determining the specific weight, which were based, in particular, on the theory of balances and weighing. The classical works of al-Biruni and al-Khazini may be considered the beginning of the application of experimental methods in [[medieval science]]."}}</ref> и [[Галилео Галилеј]], исто така, главните фигури во развојот на хидростатика.
==Поврзано==
|