Вернер Хајзенберг: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 109:
Во Јануари 1945, Хајзенберг заедно со остатокот од своите вработени се вратиле во ''Kaiser-Wilhelm Institut für Physik'' во просториите во Црната Шума.<ref name="Cassidy, 1992" />
 
====Здружение ураниум (ураниумово здружение)====
Во Декември 1938, германските хемичари [[Ото Хан]] и [[Фриц Штрасман]] испратиле ракопис до ''[[Die Naturwissenschaften|Naturwissenschaften]]'' известувајќи дека тие го откриле елементот [[бариум]] по бомбардирањето на [[ураниум|ураниумот]] со [[неутрони]] и Ото Хан го заклучил “пукањето” на ураниумовите јадра<ref>O. Hahn and F. Strassmann ''Über den Nachweis und das Verhalten der bei der Bestrahlung des Urans mittels Neutronen entstehenden Erdalkalimetalle'' (''On the detection and characteristics of the alkaline earth metals formed by irradiation of uranium with neutrons''), ''Naturwissenschaften'' Volume 27, Number 1, 11–15 (1939). The authors were identified as being at the ''Kaiser-Wilhelm-Institut für Chemie'', Berlin-Dahlem. Received 22 December 1938.</ref> истовремено, Хан ги соопштил овие резултати до неговиот пријател [[Лисе Мајтнер]], кој истата таа година побеганл во Холандија а потоа заминал за Шведска.<ref>{{cite journal |author=Ruth Lewin Sime |title=Lise Meitner's Escape from Germany |journal=American Journal of Physics |volume=58 |issue=3 |pages=263–7 |date=March 1990 |doi=10.1119/1.16196+1990 |url=http://ajp.aapt.org/resource/1/ajpias/v58/i3/p262_s1|doi-broken-date=2016-02-23 }}</ref>
Мајтнер и нејзиниот внук [[Ото Роберт Фриш]] точно ги протолкувале резултатите на Хан и Штрасман како [[нуклеарна фисија]].<ref>{{cite journal |first=Lise |last=Meitner |first2=O. R. |last2=Frisch |title=Disintegration of Uranium by Neutrons: a New Type of Nuclear Reaction |journal=Nature |volume=143 |issue=3615 |pages=239–240 |date=11 February 1939 |doi=10.1038/143239a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v143/n3615/abs/143239a0.html}} The paper is dated 16 January 1939. Meitner is identified as being at the Physical Institute, Academy of Sciences, Stockholm. Frisch is identified as being at the Institute of Theoretical Physics, University of Copenhagen.</ref> Фриш го потврдил ова со експеримент на 13 Јануари 1939.<ref>{{cite journal |first=O. R. |last=Frisch |title=Physical Evidence for the Division of Heavy Nuclei under Neutron Bombardment |journal=Nature |volume=143 |issue=3616 |page=276 |date=18 February 1939 |doi=10.1038/143276a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v143/n3616/abs/143276a0.html}} The [http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Frisch-Fission-1939.html paper] is dated 17 January 1939. [The experiment for this letter to the editor was conducted on 13 January 1939; see Richard Rhodes ''The Making of the Atomic Bomb'' 263 and 268 (Simon and Schuster, 1986).]</ref><ref>
Ред 132:
Поентата во 1942 година, кога војската се откажала од својата контрола врз германскиот енергетски проект за нуклеарна енергија, била зенитот на проектот во однос на бројот на вработените и нивното посветено време и напори врз проектот. Имало само 70 научници кои работеле на проектот, и околу 40 кои посветуваат половина од своето работно време на истражувањето за нуклеарната фисија. После ова, бројот на научници кои работат на проектот за нуклеарна фисија драматично се намалил. Многу од научниците кои не работеле во главниот институт престанале да работат на проектот за нуклеарна фисија и посветиле внимание на позначајни истражувања поврзани со војната. <ref>{{harvnb|Walker|1993|pp=52, Reference #40 on p. 262}}</ref>
Со тек на време, HWA и RFR ја контролирале работата врз проектот за нуклеарна енергија. Најзначајни (највијателни) луѓе (научници) поврзани со проектот биле [[Курт Дибнер]], [[Авраам Исав]], [[Вoлтер Герлах]] и [[Ерих Шуман]]. Шуман бил еден од најмоќните и највлијателните физичари во Германија. Шуман бил директор на Одделот за Физика II на Фридрих-вилхелмовиот Универзитет (Берлински универзитет), кој бил финансиран од ''Oberkommando des Heeres'' (АВК, Армијата Висока Команда) за да се спроведат истражувачки проекти поврзани со физиката. Исто така тој бил главата на истражувачкиот оддел на HWA, асистент сектетар на Научниот Оддел на OKH и Bevollmächtiger (ополномоштен) за [[експлозивен материјал|експлозивни материјали]]. Diebner, во текот на својот живот посветен на проектот за нуклеарна енергија, имал повеќе контрола врз истражување нуклеарна фисија отколку [[Волтер Боте]], [[Клаус Клусиус]], [[Ото Хан]], [[Пол Хартек]] или Вернер Хајзенберг.<ref>{{harvnb|Walker|1993|p=208}}</ref><ref>{{harvnb|Hentschel|Hentschel|1996|loc=Appendix F}}; see the entry for Schumann. Also see footnote #1 on p. 207.</ref>
 
 
====1945: Операција Алсос и операција Епсилон====