Затемнување на Сонцето: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с поправки
Ред 15:
Ако Месечината беше во совршена кружна орбита, малку поблиску до Земјата, и во исто време и [[еклиптика|орбитална рамнина]], ќе имаше целосно затемнување на Сонцето секој месец. Но, орбитата на Месечината е [[наклон (орбита)|наклонета]] (навалена) на повеќе од 5 степени кон орбитата на Земјата околу Сонцето (''види [[еклиптика]]''), па нејзината сенка на млада месечина обично ја промашува Земјата. Орбитата на Земјата е наречена еклиптична рамнина бидејќи орбитата на Месечината мора да ја помине оваа рамнина со цел да дојде до затемнување (како сончево така и [[затемнување на Месечината|месечинско]]). Покрај тоа, вистинската орбита на Месечината е елипсовидна, често носејќи ја доволно далеку од Земјата што [[аголна големина|аголната големина]] не е доволно голема да го болкира Сонцето целосно. Орбиталните рамнини се поминуваат едни со други во [[линија на јазли]] што резултира со најмалку две, а најмногу пет, затемнувања на Сонцето кои се појавуваат секоја година; не повеќе од две кои можат да бидат целосни затемнувања.<ref name="totality">{{Cite book| last=Littmann | first=Mark | last2=Espenak| first2=Fred| last3=Willcox| first3=Ken | title = Totality: Eclipses of the Sun | publisher = Oxford University Press | date = 2008 | pages = 18–19 | isbn = 0-19-953209-5}}</ref><ref>Five solar eclipses occurred in 1935.{{Cite book|chapterurl=http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEcat5/SE1901-2000.html|author=[[NASA]]|chapter=Five Millennium Catalog of Solar Eclipses|date=September 6, 2009|url=http://eclipse.gsfc.nasa.gov/eclipse.html|title=NASA Eclipse Web Site|others=[[Fred Espenak]], Project and Website Manager|accessdate=January 26, 2010}}</ref> Меѓутоа, целосно затемнување на Сонцето е ретко на било која локација бидејќи целосно излегува само на тесен пат на површината на Земјата која е проследена од сенката на Месечината или [[умбра]].
 
ЗатемнувањеЗатемнувањето е [[природенприродна феноменпојава]]. Сепак, во некои антички и модерни култури, затемнувањето на Сонцето се припишува на [[натприродна]] причина или се смета за лош [[предзнак]]. Целосно затемнување на Сонцето може да биде застрашувачки за луѓето кои не се свесни за неговото [[астрономија|астрономско]] објаснување, бидејќи Сонцето се чини дека исчезнува во текот на денот и небото почнува да се затемнува во рок од неколку минути.
 
Бидејќи [[гледање во сонце|гледајќи директно во Сонцето]] може да доведе до трајно оштетување на очите или слепило, специјална заштита за очи или индиректни техники за гледање се користат кога се гледа затемнување на Сонцето. Технички е безбедно само да се види целосната фаза од целосното затемнување на Сонцето со голо око и без заштита; сепак, ова е опасна практика, бидејќи повеќето луѓе не се обучени да ги препознаат фазите на затемнување, која може да трае повеќе од два часа додека целосната фаза може само да трае до 7.5 минути за било која локација. Луѓе познати како ''бркачи на затемнувањето'' или ''умбрафили'' патуваат на оддалечени локации за да го набљудуваат или да бидат сведоци на предвиденото централно затемнување на Сонцето.<ref>{{cite news|last=Koukkos|first=Christina|title=Eclipse Chasing, in Pursuit of Total Awe|url=http://www.nytimes.com/2009/05/17/travel/17journeys.html|publisher=New York Times|date=May 14, 2009|accessdate=January 15, 2012}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2010/07/11/opinion/11pasachoff.html|title=Why I Never Miss a Solar Eclipse|last=Pasachoff|first=Jay M.|publisher=New York Times|date=July 10, 2010|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
Ред 30:
* '''Прстенесто затемнување''' се јавува кога Сонцето и Месечината се во иста линија, но привидната големина на Месечината е помала од онаа на Сонцето. Оттука Сонцето се појавува како многу светол прстен, или [[анулус (математика)|анулус]], опкружувајќи го темниот диск на Месечината.<ref name="Harrington10">Harrington, pp. 9–11</ref>
* '''Хибродно затемнување''' (исто така наречено '''прстенесто/целосно затемнување''') се менува помеѓу целосно и прстенесто затемнување. На одредени точки на површината на Земјата се појавува како целосно затемнување, додека во други точки се појавува како прстенесто. Хибридни затемнувања се релативно ретки.<ref name="Harrington10"/>
* '''Делумно затемнување''' се јавува кога Сонцето и Месечината не се во иста линија и Месечината само делумно го замрачува Сонцето. ОвојОваа феноменпојава обично може да се види од голем дел од Земјата надвор од траекторијата од прстенесто или целосно затемнување. Но, некои затемнувања можат да се видат само како делумни, затоа што [[умбра|умбрата]] поминува над поларните региони на Земјата и никогаш не се вкрстува со површината на Земјата.<ref name="Harrington10"/> Делумните затемнувања се речиси незабележливи, бидејќи треба над 90% покриеност да се забележи било какво затемнување воопшто. Дури и на 99%, нема да биде потемно од [[самрак]].<ref>{{cite web|title=Transit of Venus, Sun-Earth Day 2012|website=nasa.gov|url=http://sunearthday.nasa.gov/2012/facts.php|accessdate=February 7, 2016}}</ref>
 
Растојанието на Сонцето од Земјата изнесува 400 пати растојанието на Месечината од Земјата , а сончевиот [[пречник]] е 400 пати поголем од дијаметарот на Месечината. Бидејќи овие соодноси се приближно исти, Сонцето и Месечината гледани од Земјата изгледаат како да се приближно иста големина: околу 0.5 [[степен (агол)|степени]] во аголна мерка.<ref name="Harrington10"/>
Ред 129:
[[File:Total Solar Eclipse Paths- 1001-2000.gif|thumb|300px|Патеки на целосно затемнување на Сонцето: 1001–2000, покажувајќи дека целосно затемнување на Сонцето се појавува насекаде на Земјата. Оваа слика беше споена од 50 одделени слики на [[НАСА]].<ref>{{cite web|first=Fred|last=Espenak|title=World Atlas of Solar Eclipse Paths |url=http://sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/SEatlas/SEatlas.html|publisher=NASA Goddard Space Flight Center|date=March 24, 2008|accessdate=January 15, 2012}}</ref>]]
 
Целосно затемнување на Сонцето е редокретка феноменпојава. И покрај тоа што се појавува некаде на Земјата на секој 18 месеци во просек,<ref>Steel, p. 4</ref> проценето е дека тие се повторуваат на било кое место на секои 360 до 410 години, во просек.<ref>For 360 years, see Harrington, p. 9; for 410 years, see Steel, p. 31</ref> Целосното затемнување трае максимум неколку минути на било која локација, бидејќи умбрата на Месечината се движи кон исток со над 1700&nbsp;км/ч.<ref>Mobberley, pp. 33–36; Steel, p. 258</ref> Тоталитет во моментов не може да трае повеќе од 7&nbsp;мин 32&nbsp;с. Оваа вредност се менува со текот на милениумите и во моментов се намалува. До 8-миот милениум, најдолгото возможно теоретско целосно затемнување ќе биде помало од 7&nbsp;мин 2&nbsp;с.<ref name="longest">{{cite journal|last=Meeus|first=J.|title=The maximum possible duration of a total solar eclipse|journal=Journal of the British Astronomical Association|date=December 2003|volume=113|issue=6|pages=343–348|url=http://adsabs.harvard.edu/full/2003JBAA..113..343M|accessdate=22 December 2013|bibcode = 2003JBAA..113..343M }}</ref> Последниот пат затемнување кое траело повеќе од 7 минути било на [[Затемнување на Сонцето на 30 јуни, 1973|30 јуни, 1973]] (7 мин 3 сек). Набљудувачите на суперсоничниот авион [[Конкорд (авион)|Конкорд]] беа во можност да го продолжат тоталитетот на затемнувањето за околу 74 минути летајќи по патот на умбрата на Месечината.<ref>{{cite web|url=http://www.nature.com/nature/journal/v246/n5428/abs/246072a0.html|title=Eclipse Flight of Concorde 001|work=nature.com}}</ref> Следното целосно затемнување надминувајќи седум минути нема да се случи се до [[Затемнување на Сонцето на 25 јуни, 2150|25 јуни, 2150]]. Најдолгото целосно затемнување за време од 11,000 години од 3000 години п.н.е. до 8000 години н.е. ќе се случи на [[Затемнување на Сонцето на 16 јули, 2186|16 јули, 2186]], кога тоталитетот ќе трае 7&nbsp;мин 29&nbsp;с.<ref name="longest" /><ref>{{Cite book|first=F. Richard|last=Stephenson|title=Historical Eclipses and Earth's Rotation|publisher=Cambridge University Press|date=1997|page=54|isbn=0-521-46194-4|doi=10.1017/CBO9780511525186|url=http://ebooks.cambridge.org/ebook.jsf?bid=CBO9780511525186}}</ref> За споредба, најдолгото тотално затемнување на 20-от век со 7&nbsp;мин 8&nbsp;с се случи на [[Затемнување на Сонцето на 20 јуни, 1955|20 јуни, 1955]], а нема тотални затемнувања над 7&nbsp;мин во 21-от век.<ref>Mobberley, p. 10</ref>
 
Ако датумот и времето на било кое затемнување на Сонцето се знае, возможно е да се предвидат други затемнувања преку [[циклуси на затемнување|циклуси на затемнување]]. [[Сарос]] е веројатно најпознат и еден од најточните. Сарос трае 6,585.3 дена (нешто повеќе од 18 години), што значи дека, после овој период, ќе се случи идентично затемнување. Најзначајната разлика ќе биде западно поместување од 120° во географска должина (поради 0.3 дена) и малце во географска ширина (север-југ за непарни циклуси, обратно за парните). Сарос секогаш почнува со делумно затемнување блиску до еден од поларните региони на Земјата, потоа се поместува над светот преку серија од прстенести или целосни затемнувања и завршува со делумно затемнување на спротивниот поларен регион. Сарос трае 1226 до 1550 години и 69 до 87 затемнувања, со околу 40 до 60 кои се централни.<ref>{{cite web|first=Fred|last=Espenak|title=Eclipses and the Saros |url=http://sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/SEsaros/SEsaros.html|publisher=NASA Goddard Space Flight Center|date=August 28, 2009|accessdate=January 15, 2012}}</ref>
Ред 159:
 
===Конечен тоталитет===
Целосно затемнување на Сонцето се гледа од Земјата поради случајните комбинации на околностите. Дури на Земјата, затемнувања од овој тип се познати на луѓето како привременпривремена (на геолошка временска скала) феноменпојава. Стотици милиони години во минатото, Месечината била многу блиску до Земјата за прецизно да го оклузира Сонцето како што прави денес за време на затемнувања; и повеќе од една милијарда години во иднината, ќе биде премногу далеку да го стори тоа.<ref name="fourmilab"/>
 
Поради [[tidal acceleration]], the orbit of the Moon around the Earth becomes about 2.2&nbsp;cm more distant each year. It is estimated that, in slightly less than 1.4 billion years, the distance from the Earth to the Moon will have increased by 30,400&nbsp;km. During that period, the apparent angular diameter of the Moon will decrease in size, meaning that it will no longer be able to completely cover the Sun's disk as seen from the Earth. This will be true even when the Moon is at [[perigee]], and the Earth at [[aphelion]]. Moreover, the Sun is increasing in diameter by about 5% per billion years.<ref name=ribas2010>{{Cite book | last=Ribas | first=Ignasi | contribution=The Sun and stars as the primary energy input in planetary atmospheres | title=Solar and Stellar Variability: Impact on Earth and Planets, IAU Symposium | journal=Proceedings of the International Astronomical Union | volume=264 | pages=3–18 |nopp=y |date=February 2010 | doi=10.1017/S1743921309992298 | bibcode=2010IAUS..264....3R |arxiv = 0911.4872 }}</ref> Therefore, the last total solar eclipse on Earth will occur about six hundred million years from now.<ref name="fourmilab">{{cite web|last=Walker|first=John|url=http://www.fourmilab.ch/images/peri_apo/|title=Moon near Perigee, Earth near Aphelion|publisher=Fourmilab|date=July 10, 2004|accessdate=March 7, 2010}}</ref>