Вернер Хајзенберг: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 118:
Хајзенберг бил фатен и уапсен од полковникот Паш при неговото повлекување во Урфелд, на 3 Мај 1945 во алпинистичка територија сеуште под контрола на германските сили. Тој бил одведен во Хајделберг, каде што на 5 Мај се сретнам со Годсмит за прв пат по посетата Ен Арбор во 1939. Германија капитулирала само 2 дена подоцна. Подоцна Хајзенберг не го видел своето семејство во временски период од 8 месеци. Тој бил преместуван низ Франција и Белгија и летал за Англија на 3 Јули 1945.<ref>{{harvnb|Cassidy|1992|pp=491–510}}</ref><ref>{{harvnb|Bernstein|2001|p=60}}</ref><ref>[[Boris Pash|Pash, Boris T.]] ''The Alsos Mission'' (Award, 1969) pp. 219–241.</ref>
Десете германски научници биле држени во [[Farm Hall]] во Англија. Објектот бил [[безбедна куќа]] на [[британски министер за надворешни работи|британскиот министер за надворешни работи]]. Во текот на нивното испрашување разговорите биле снимани. Тие биле сметани за разговори со разознавачка вредност и биле напишани и преведени на англиски. Преписите беа објавени во 1992 година. Бернштајн има објавено коментари од верзијата на записите во својата книга '' хитлеровиот ураниум клуб: Тајните снимки во салата од фарма '', заедно со вовед за подоцна да ги стави во перспектива. Комплетна, непроменета публикација од британската верзија на овие записи е позната како “операција Епсилон: Транскриптите од салата на фарма, која што била објавена во 1993 од институтот за Физика во Бристол и универзитетот од Калифорнија во САД”.<ref>Charles Franck ''Operation Epsilon: The Farm Hall Transcripts'' (University of California Press, 1993)</ref><ref>{{harvnb|Bernstein|2001}}</ref><ref>{{harvnb|Bernstein|2001|pp=xvii–xix}}</ref>
 
====По 1945 (повоен период)====
На 3 Јануари 1946, десете затвореници од [[Операција Епсилон|операцијата епсилон]] биле транспортирани во [[Алсведе]] во Германија, град кој што бил под британска окупација. Хајзенберг се населил во Готинген, исто така во британската окупациона зона. Во Јули бил именуван за директор на ''Kaiser-Wilhelm-Institut für Physik'' (KWIP, Кајзер-вилхелмовиот институт за физика), тогаш лоциран во Готинген. Кратко подоцна бил реименуван во ''Max-Planck-Institut für Physik'', во чест на [[Макс Планк]] и да ги смири политичките несогласувања за продолжувањето со работа на институтот. Хајзенберг бил директор се до 1958. Во 1958 институтот бил преместен во Минхен, проширен и реименуван во ''Max-Planck-Institut für Physik und Astrophysik'' (Макс-планков институт за Физика и Астрофизика). Хајзенберг бил директор од 1960 до 1970; привремено, Хајзенберг и астрофизичарот [[Лудвиг Бирман]] биле ко-директори. На 31 Декември 1970 Хајзенберг повторно го потпишува договорт за директор. При преминот во Минхен Хајзенберг постанува ''ordentlicher Professor'' (ординариус професор) на Минхенскиот универзитет.<ref name="Hentschel 1996" /><ref name="Cassidy, 1992" />
Како што американците направиле со операцијата Алсос, така и русите инфилтрирале посебни тимови за потрага во Германија и Австрија во составот на нивните трупи. Нивната цел во рамките на [[Руска Алсос операција|Руската Алсос операција]] била исто така да ги експлотираат германските објекти поврзани со атомско оружје, изворите на материјали и суровини и научен кадар се со цел бенефит на Советскиот Сојуз. Еден од германските научници регрутиран од страна на советите бил нуклеарниот физичар [[Хајнц Посе]] кој бил директор на лабараторијата V во [[Обнинск]]. Кога се вратил во Германија, Посе испратил писмо до Вернер Хајзенберг со покана да работи заедно со него во СССР. На писмото стоело “услови за работа во СССР и расположливи ресурси” како и поволниот став на советите кон германските научници. Со датум 18 Јули 1946 ова писмо било љубезно одбијано од Хајзенберг.<ref>{{harvnb|Walker|1993|pp=1845}}</ref><ref>{{harvnb|Oleynikov|2000|p=14}}</ref>
Во 1947 Хајзенберг предавал на [[Кембриџ]], [[Единбург]] и [[Бристол]]. Хајзенберг исто така допринесол за разбирањето на феноменот на [[суперспроводливост]] со напис во 1947.<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Zur Theorie der Supraleitung |journal=Forsch. Fortschr. |volume=21/23 |pages=243–4 |year=1947 }}; {{cite journal |journal=Z. Naturforsch. |volume=2a |pages=185–201 |year=1947 }} cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref> и два написа во 1948,<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Das elektrodynamische Verhalten der Supraleiter |journal=Z. Naturforsch. |volume=3a |pages=65–75 |year=1948 }} cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref><ref>{{cite journal |first1=W. |last1=Heisenberg |title=Das Barlowsche Rad aus supraleitendem Material |journal=Z. Phys. |volume=124 |pages=514–8 |year=1948 |bibcode=1948ZPhy..124..514H |last2=Laue |first2=M. V. |doi=10.1007/BF01668888 |issue=7–12 }} cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref> еден од нив заедно со [[Mакс вон Лауе]].<ref name="Cassidy, 1992" /><ref>{{harvnb|Mott|Peierls|1977|pp=238–239}}</ref>
 
Во периодод кратко по втората светска војна, Хајзенберг кратко се навратил на темата од својата докторска работа, т.е. турбуленција. Биле публикувани три трудови во 1948<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Zur statistischen Theorie der Tubulenz |journal=Z. Phys. |volume=124 |pages=628–657 |year=1948 |doi=10.1007/BF01668899 |issue=7–12 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref><ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=On the theory of statistical and isotropic turbulence |journal=[[Proceedings of the Royal Society A]] |volume=195 |pages=402–6 |year=1948 |doi=10.1098/rspa.1948.0127 |issue=1042 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref><ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Bemerkungen um Turbulenzproblem |journal=Z. Naturforsch. |volume=3a |pages=434–7 |year=1948 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref> и еден во 1950.<ref name=MottPeierls77_217/><ref>W. Heisenberg ''On the stability of laminar flow'', ''Proc. International Congress Mathematicians'' Volume II, 292–296 (1950), as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref>
Во повоениот период, Хајзенберг го продолжил својот интерес за тушеви од космички зраци со разгледување на повеќекратно производство на [[мезон]]и. Објавил три трудови <ref>{{cite journal |first=W. |last=Heisenberg |title=Production of mesons showers |journal=Nature |volume=164 |pages=65–67 |year=1949 |doi=10.1038/164065c0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v164/n4158/abs/164065c0.html |issue=4158}} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref><ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Die Erzeugung von Mesonen in Vielfachprozessen |journal=Nuovo Cimento |volume=6 |issue=Suppl |pages=493–7 |year=1949 |doi=10.1007/BF02822044 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref><ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Über die Entstehung von Mesonen in Vielfachprozessen |journal=Z. Phys. |volume=126 |pages=569–582 |year=1949 |doi=10.1007/BF01330108 |issue=6 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=245}}</ref> во 1949, два<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Bermerkungen zur Theorie der Vielfacherzeugung von Mesonen |journal=[[Die Naturwissenschaften]] |volume=39 |page=69 |year=1952 |doi=10.1007/BF00596818 |issue=3 |bibcode=1952NW.....39...69H}} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=246}}</ref><ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=Mesonenerzeugung als Stosswellenproblem |journal=Z. Phys. |volume=133 |pages=65–79 |year=1952 |bibcode=1952ZPhy..133...65H |doi=10.1007/BF01948683 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=246}}</ref> во 1952, и еден<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=W. |title=The production of mesons in very high energy collisions |journal=Nuovo Cimento |volume=12 |issue=Suppl |pages=96–103 |year=1955 }} as cited in {{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=246}}</ref> во 1955.<ref>{{harvnb|Mott|Peierls|1977|p=238}}</ref>
На 9ти Март 1949, ''Deutsche Forschungsrat'' (германскиот совет за истражување) е основан од ''Max-Planck Gesellschaft'' (MPG, [[Макс Планк општество]]то, наследник организација на ''[[Kaiser-Wilhelm Gesellschaft]]''). Хајзенберг бил назначен за претседател на ''Deutsche Forschungsrat''. Во 1951 организацијата се споила со [[Notgemeinschaft der Deutschen Wissenschaft]] (асоцијација за итност на германската наука) и истата таа година била реименувана во ''Deutsche Forschungsgemeinschaft'' (германска фондација за истражување). Со спојувањето Хајзенберг бил назначен за нејзин директор.<ref name="Cassidy, 1992" /><ref>{{harvnb|Hentschel|Hentschel|1996|loc=Appendix A}}; see the entries for DFG and NG.</ref><ref>[[John L. Heilbron]] ''The Dilemmas of an Upright Man: Max Planck and the Fortunes of German Science'' (Harvard, 2000) pp. 90–92.</ref>
1952 Хајзенберг служел како претседател на Комисијата за атомска физика на ДФГ. Исто така, таа година, тој беше на чело на германската делегација на Европскиот совет за нуклеарни истражувања.<ref name="Werner Heisenberg Biography" /><ref name="Cassidy, 1992" />
Во 1953 Хајзенберг бил назначен за претседател на ''[[Александар вон Хумболд фондација|Alexander von Humboldt-Stiftung]]'' од [[Конрад Аденауер]]. Хајзенберг служел на оваа функција се до 1975. Исто така од 1953 теоретската работа на Хајзенберг се сокнцентрира на [[теорија на унифицирана област]] на [[елементарни честички]].<ref name="Werner Heisenberg Biography" /><ref name="Hentschel 1996" /><ref name="Cassidy, 1992" />
При крајот на 1955 и почетокот на 1956, Хајзенберг предавал на [[Универзитет St Andrews|Универзитетот во St Andrews]], во Шкотска, [[интелектуална историја]] на физиката. Предавањата подоцна биле објавени како '' физика и филозофија: револуцијата во модерната наука .<ref>Cassidy, ''Uncertainty'', 1992, 262.</ref>
Во текот на 1956 и 57, Хајзенберг бил предводник на ''Arbeitskreis Kernphysik'' (работната група за нуклеарна физика) на ''Fachkommission II "Forschung und Nachwuchs"'' (комисија II "истражување и пораст") oд ''Deutschen Atomkommission'' (Германската комисија за атомска енергија). Други членови на работната група за нуклеарна физика во овие години биле: [[Валтер Боте]], [[Ханс Копферман]] (заменик директор), [[Фриц Боп]], [[Волфганг Гентнер]], [[Ото Хаксел]], [[Вилибалд Јентшке]], [[Хајнз Мајер-Лајбниц]], [[Јозеф Матаух]], Волфганг Рицлер, [[Вилхелм Валхер]] и [[Карл Фридрих вон Вајцсакер]]. [[Волфганг Пол]] бил исто така член на оваа комисија во текот на 1957.<ref>Horst Kant ''Werner Heisenberg and the German Uranium Project / Otto Hahn and the Declarations of Mainau and Göttingen'', Preprint 203 (Max-Planck Institut für Wissenschaftsgeschichte, [http://www.mpiwg-berlin.mpg.de/Preprints/P203.PDF 2002]).</ref>
Во 1957 Хајзенберг бил потписник на манифестот од Готинген. [[Манифест од Готинген]].<ref>''Declaration of the German Nuclear Physicists'' [http://www.armscontrol.de/dokumente/goettingen-eng.pdf ArmsControl.de].</ref>
Од 1957 Хајзенберг се заинтересирал за [[плазма физика|плазма физиката]] и процесот на [[нуклеарна фузија]]. Тој исто така соработувал со интернационалниот институт за атомска Физика во [[Женева]]. Тој бил член на комитетот за научна политика од Институтот, како и неколку години претседател на тој комитет.<ref name="Werner Heisenberg Biography" />
Во 1973 Хајзенберг предавал на [[Харвард универзитет]]от со осврт на историскиот развој на концептите од квантната теорија.<ref>{{cite journal |last=Heisenberg |first=Werner |title=Development of concepts in the history of quantum theory |journal=American Journal of Physics |volume=43 |issue=5 |pages=389–394 |year=1975 |bibcode=1975AmJPh..43..389H |doi=10.1119/1.9833 }} The substance of this article was presented by Heisenberg in a lecture at Harvard University.</ref>
На 24ти Март 1973 Хајзенберг држел говор пред Католичката академија од Баварија, каде што му била врачена наградата [[Romano Guardini]].
Преводот на неговата титула е “Научна и Религиска вистина”. Неговата деклариран цел е: “за тоа што следи, најпрво треба да се справиме со цената на научната вистина, и потоа со многу поширокиот поглед на религијата, од кој што христијанската религија е уплашена-Гуардини сам напишал убедливо; тоа ќе биде најтешкиот дел да се формулира – ние ќе зборуваме за врските помеѓу две вистини”"<ref name=atf74>Chapter 16 "Scientific and Religious Truth" in ''Across the Frontiers'', 1974, [[Harper & Row]], p.213-229</ref> Повеќе детален увид во погледот на Хајзенберг на религијата е дискутиран од страна на Вилфрид Шредер во "Природна наука и религија" (Бремен 1999, научно издание) и Вилфрид Шредер "Naturerkenntnis und Religion" (Бремен, научно издание 2008).
 
==Објавени дела==