Релативистичка маса: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 174:
Концепти кои биле слични на она што денес се нарекува "релативистичка маса", веќе беа развиени пред доаѓањето на специјалниот релативитет. На пример, тоа беше признато од страна на [[Џ. Џ. Томсон]] во 1881 година дека забрзано тело е потешко да се постави во движење од незабрзано тело, кое беше припремено во повеќе детали од [[Оливер Хевисајд]] (1889) и [[Џорџ Фредерик Чарлс Сеарл]] (1897 ). Па електростатичката енергија се однесува како да има некој вид на електромагнетна маса <math>m_{em} =(4/3)E_{em} /c^2</math>, која може да ја зголеми нормалната механичка маса на телата.
 
Тогаш, тоа беше истакнато од страна на Томсон и Сеарл дека оваа електромагнетна маса, исто така, се зголемува со брзина. Ова било понатаму елаборирано од [[Хендрик Лоренц]] (1899, 1904), во рамките на [[Лоренцова теорија за етерот|Лоренцовата теорија за етерот]]. Тој ја дефинира масата како однос на сила кон забрзување, а не како однос на импулсот кон брзината, па тој требаше да направи разлика помеѓу масата <math>m_L = \gamma^3 m</math> паралелна со насоката на движење и масата <math>m_T = \gamma m</math> нормална на правецот на движење (каде <math>\gamma = 1/\sqrt{1 - v^2/c^2}</math> е [[ Лоренцов фактор]] ,''v'' е релативната брзина помеѓу етер и објектот, и '' C '' е [[брзината на светлината]]). Само кога силата е нормална на брзината, Лоренцовата маса е еднаква на она што сега се нарекува "релативистичка маса". [[Макс Аврам]] (1902) ги нарече <math>m_L</math> '' надолжна маса '' и <math>m_T</math> '' [[попречна маса]] '' (иако Абрахам користел покомплицирани изрази отколку оние релативистичките на Лоренц ). Значи, според теоријата на Лоренц никое тело не може да ја достигне брзината на светлината, бидејќи масата станува бесконечно голема во оваа брзина.<ref>{{Citation |author=H. A. Lorentz |date=1899 |title=[[s:Simplified Theory of Electrical and Optical Phenomena in Moving Systems|Simplified Theory of Electrical and Optical Phenomena in Moving Systems]] |journal=[[Proceedings of the Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences]] |volume=1 |pages=427–442 }}</ref>
<ref>{{Citation |author=H. A. Lorentz |date=1904 |title=[[s:Electromagnetic phenomena|Electromagnetic phenomena in a system moving with any velocity smaller than that of light]] |journal=[[Proceedings of the Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences]] |volume=6 |pages=809–831 }}</ref>
<ref>{{Citation |author=M. Abraham |date=1903 |title=[[s:de:Prinzipien der Dynamik des Elektrons (1903)|Prinzipien der Dynamik des Elektrons]] |journal=[[Annalen der Physik]] |volume=315 |issue=1 |pages=105–179 |doi=10.1002/andp.19023150105 |bibcode = 1902AnP...315..105A }}</ref>
 
Исто така [[Алберт Ајнштајн]] првично ги користел концептите на надолжната и попречната маса во неговата електродинамика хартија во 1905 (еквивалентни на оние на Лоренц, но со различен <math>m_T</math> со неслучајна дефиниција за сила, која подоцна била корегирана ), и во едена друга хартија во 1906 година.Меѓутоа, тој подоцна се откажа од концептите на зависноста на брзината со масата (види цитат на крајот на [[#Релативистичка маса | Следниот дел]]).