Мирча Елијаде: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Ред 100:
 
Елијаде подоцна ќе рече дека самиот како соработник на ''Кувантул'' го објавувал Зилбер за да даде [[Марксизам|марксистичко]] видување на прашањата за кои се расправало во списанието.<ref name="tanasezilber2"/> Нивниот однос се влошил во 1935 година, кога последниот јавно го обвинил Елијаде дека ѝ служи како агент на тајната полиција ''[[Сигуранта Статулуи]]'' (Себастијан на таа изјава одговорил со обвинување дека самиот Зилбер е таен, но подоцна го повлекол обвинувањето).<ref name="tanasezilber2"/>
<!-- ++
 
=== Политички преобразба во триесеттите години ===
===1930s political transition===
Написите на Елијаде пред и по неговото прифаќање на принципите на [[Железна гарда]] (или како што во тоа време била позната како ''Легионерско движење''), почнуваат со прочуениот ''Духовен итинерер'' (изложен во ''Кувантул'' во 1927 година), се собрани околу неколку политички идеали на крајната десница.
Eliade's articles before and after his adherence to the principles of the [[Iron Guard]] (or, as it was usually known at the time, the ''Legionary Movement''), beginning with his famous ''Itinerar spiritual'' ("Spiritual Itinerary", serialized in ''Cuvântul'' in 1927), center on several political ideals advocated by the far right.
 
They displayed his rejection of [[Liberalism and radicalism in Romania|liberalism]] and the [[Modernization|modernizing]] goals of the [[1848 Wallachian revolution]] (perceived as "an abstract apology of Mankind"<ref>Eliade, 1933, in Ornea, p. 32.</ref> and "ape-like imitation of [Western] Europe"),<ref>Eliade, 1936, in Ornea, p. 32.</ref> as well as for [[democracy]] itself (accusing it of "managing to crush all attempts at national renaissance",<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.53">Eliade, 1937, in Ornea, p. 53</ref> and later praising [[Benito Mussolini]]'s [[Italian fascism|Fascist Italy]] on the grounds that, according to Eliade, "[in Italy,] he who thinks for himself is promoted to the highest office in the shortest of times").<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.53"/> He approved of an [[Ethnic nationalism|ethnic nationalist]] state centered on the Orthodox Church (in 1927, despite his still-vivid interest in [[Theosophy]], he recommended young [[intellectual]]s "the return to the Church"),<ref>Eliade, 1927, in Ornea, p. 147</ref> which he opposed to, among others, the [[Secularism|secular]] nationalism of [[Constantin Rădulescu-Motru]];<ref>Eliade, 1935, in Ornea, p. 128.</ref> referring to this particular ideal as "Romanianism", Eliade was, in 1934, still viewing it as "neither fascism, nor [[chauvinism]]".<ref>Eliade, 1934, in Ornea, p. 136</ref>
 
Тие го изразуваат отфрлањето на [[Либерализмот и радикализмот во Романија|либерализмот]] и ги [[Модернизација|модернизираат]] целите на [[Влашката револувија 1848]] (сфатени како "апстрактно извинување на човештвото"<ref>Eliade, 1933, in Ornea, p. 32.</ref> и како "мајмунска имитација на [Западна] Европа"),<ref>Eliade, 1936, in Ornea, p. 32.</ref> како и на самата [[демократија]] (обвинувајќи ја за тоа дека "успева да ги скрши сите обиди за национален препород",<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.53">Eliade, 1937, in Ornea, p. 53</ref> и подоцна ја фали [[Италијански фашизам|фашистичка Италија]] на [[Бенито Мусолини]] врз основа на тоа што, според Елијаде, "[во Италија,] тој што мисли само на себе за кратко време напредува до највисоката служба").<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.53"/> Ја оправдува [[Етнички национализам|етнички националистичката]] држава насочена кон православната црква,<ref>Eliade, 1927, in Ornea, p. 147</ref> на која го спротивставува [[Секулааризам|секуларниот]] национализам на [[Константин Радилеску-Мотру]];<ref>Eliade, 1935, in Ornea, p. 128.</ref> повикувајќи се на идеалот "Romanianism", на кој Елијаде во 1934 година гледа како "ни фашизам, ни [[шовинизам]]".<ref>Eliade, 1934, in Ornea, p. 136</ref>
<!-- ++
Eliade was especially dissatisfied with the incidence of unemployment among intellectuals, whose careers in state-financed institutions had been rendered uncertain by the [[Great Depression]].<ref>Eliade, 1933, in Ornea, pp. 178, 186.</ref>