нема опис на уредувањето
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
Нема опис на уредувањето |
Нема опис на уредувањето |
||
Елијаде подоцна ќе рече дека самиот како соработник на ''Кувантул'' го објавувал Зилбер за да даде [[Марксизам|марксистичко]] видување на прашањата за кои се расправало во списанието.<ref name="tanasezilber2"/> Нивниот однос се влошил во 1935 година, кога последниот јавно го обвинил Елијаде дека ѝ служи како агент на тајната полиција ''[[Сигуранта Статулуи]]'' (Себастијан на таа изјава одговорил со обвинување дека самиот Зилбер е таен, но подоцна го повлекол обвинувањето).<ref name="tanasezilber2"/>
<!-- ++▼
=== Политички преобразба во триесеттите години ===
Написите на Елијаде пред и по неговото прифаќање на принципите на [[Железна гарда]] (или како што во тоа време била позната како ''Легионерско движење''), почнуваат со прочуениот ''Духовен итинерер'' (изложен во ''Кувантул'' во 1927 година), се собрани околу неколку политички идеали на крајната десница.
Тие го изразуваат отфрлањето на [[Либерализмот и радикализмот во Романија|либерализмот]] и ги [[Модернизација|модернизираат]] целите на [[Влашката револувија 1848]] (сфатени како "апстрактно извинување на човештвото"<ref>Eliade, 1933, in Ornea, p. 32.</ref> и како "мајмунска имитација на [Западна] Европа"),<ref>Eliade, 1936, in Ornea, p. 32.</ref> како и на самата [[демократија]] (обвинувајќи ја за тоа дека "успева да ги скрши сите обиди за национален препород",<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.53">Eliade, 1937, in Ornea, p. 53</ref> и подоцна ја фали [[Италијански фашизам|фашистичка Италија]] на [[Бенито Мусолини]] врз основа на тоа што, според Елијаде, "[во Италија,] тој што мисли само на себе за кратко време напредува до највисоката служба").<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.53"/> Ја оправдува [[Етнички национализам|етнички националистичката]] држава насочена кон православната црква,<ref>Eliade, 1927, in Ornea, p. 147</ref> на која го спротивставува [[Секулааризам|секуларниот]] национализам на [[Константин Радилеску-Мотру]];<ref>Eliade, 1935, in Ornea, p. 128.</ref> повикувајќи се на идеалот "Romanianism", на кој Елијаде во 1934 година гледа како "ни фашизам, ни [[шовинизам]]".<ref>Eliade, 1934, in Ornea, p. 136</ref>
▲<!-- ++
Eliade was especially dissatisfied with the incidence of unemployment among intellectuals, whose careers in state-financed institutions had been rendered uncertain by the [[Great Depression]].<ref>Eliade, 1933, in Ornea, pp. 178, 186.</ref>
|