Хигсов бозон: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 30:
|title=Higgs Boson Discovery Confirmed After Physicists Review Large Hadron Collider Data at CERN
|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/03/14/higgs-boson-discovery-confirmed-cern-large-hadron-collider_n_2874975.html?icid=maing-grid7%7Cmain5%7Cdl1%7Csec1_lnk2%26pLid%3D283596
|work=[[The Huffington Post]]
|accessdate=2013-03-14
}}</ref> иако засега е нејасно кој модел на четичката најдобро го опишува или пак дали постојат повеќе разни Хигсови бозони.<ref name="nbc14032013" />
Ред 104:
|accessdate=2013-01-08
|quote=[Q] Why do particle physicists care so much about the Higgs particle?<br />[A] Well, actually, they don’t. What they really care about is the Higgs ''field'', because it is ''so'' important. [emphasis in original]
}}</ref> кое е од суштинско значење за [[стандарден модел|стандардниот модел]] и другите теории во [[честична физика на елементарните честички|физикатачестичната на елементарните честичкифизика]].
 
Експерименталното откривање на Хигсовиот бозон е на пат да го образложи постанокот на [[маса]]та во универзумот. Со хигсовиот бозон би се објаснила и разликата помеѓу [[Безмасна честичка|безмасниот]] [[фотон]], кој посредува [[електромагнетизам]], и масните [[W и Z бозони]], кои го посредуваат [[слабо заемодејство|слабото заемодејство]]. Ако постои Хигсовиот бозон, тоа значи дека тој е составна и сеприсутна компонента на материјалниот свет.
Ред 139:
|volume=13 |pages=585–587
|doi=10.1103/PhysRevLett.13.585
}}</ref> кои ги пресметале резултатите пролетта 1963 г.<ref>{{citation |first=Gerald S. |last=Guralnik |title=The History of the Guralnik, Hagen and Kibble development of the Theory of Spontaneous Symmetry Breaking and Gauge Particles |journal=International Journal of Modern Physics |volume=A24 |year=2009 |pages=2601–2627 |id={{arXiv|0907.3466}} |doi=10.1142/S0217751X09045431 }}</ref> Трите труда напишани за ова откритие од Гуралник, Хаген, Кибл, Хигс, Брут и Англер биле прогласени од журналот „[[Physical Review Letters]]“ како епохални научни трудови.<ref>{{Citation |url=http://prl.aps.org/50years/milestones#1964 |title=Physical Review Letters - 50th Anniversary Milestone Papers }}</ref> Иако секој од овие три труда има сличен пристап, придонесите и разликите помеѓу нив се прилично значајни. Овие шест физичари во 2010 г. ја добиле [[Сакураева награда|Сакураевата награда за теоретска честична физика на честичките]] за нивните дела.<ref>{{Citation |url=http://www.aps.org/units/dpf/awards/sakurai.cfm |title=American Physical Society - J. J. Sakurai Prize Winners }}</ref> [[Стивен Вајнберг]] и [[Абдус Салам]] биле првите што го примениле Хигсовиот механизам во [[Хигсов механизам|нарушувањето на електрослабата симетрија]]. Електрослабата теорија го предвидува постоењето на [[Вистинска неутрална честичка|неутрална честичка]] чија маса е приближна на онаа на W и Z бозоните.
 
== Теоретски преглед ==