Специјална теорија за релативноста: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
embed {{Нормативна контрола}} with wikidata information
Нема опис на уредувањето
Ред 3:
'''Специјална теорија за релативноста''' — прифатена [[научна теорија|физичка теорија]] која се однесува на врската меѓу [[простор-време]]то. Истата се заснова на два постулати: (1) законите на физиката се [[непроменлив (физика)|непроменливи]] (инваријантни) во сите [[инерцијален појдовен систем|инерцијални системи]] (незабрзувачки појдовни системи), и (2) брзината на светлината во [[вакуум]] е подеднаква за сите набљудувачи, брз разлика на движењето на светлинскиот извор. Беше предложена во 1905 г. од страна на [[Алберт Ајнштајн]] во делото „За електродинамиката и подвижните тела“.<ref name=electro>[[Albert Einstein]] (1905) "[http://web.archive.org/web/20050220050316/http://www.pro-physik.de/Phy/pdfs/ger_890_921.pdf ''Zur Elektrodynamik bewegter Körper'']", ''Annalen der Physik'' 17: 891; English translation [http://www.fourmilab.ch/etexts/einstein/specrel/www/ On the Electrodynamics of Moving Bodies] by George Barker Jeffery and Wilfrid Perrett (1923); Another English translation [[s:On the Electrodynamics of Moving Bodies|On the Electrodynamics of Moving Bodies]] by Megh Nad Saha (1920).</ref> Непостојаноста на [[Њутнова механика|Њутновата механика]] со [[Максвелови равенки|Максвеловите равенки]] од [[електромагнетизам|електромагнетизмот]] и неможноста да се добие движењето на Земјата низ [[етерот]] довеле до развој на специјалната релативност, која служи за исправки во механиката за да се справи со ситуациите кои вклучуваат движења со брзини блиски до брзината на светлината. Во денешниот период, специјалната релативност е најточниот модел за движење при која и да било брзина. Иако е така, Њутновата механика сè уште се користи (поради својата едноставност и точност) при доста помали брзини релативно во однос на брзината на светлината.
 
Специјалната релативност се занимава со голем број на последици, кои се потврдени опитно,<ref>{{cite web | url = http://www.edu-observatory.org/physics-faq/Relativity/SR/experiments.html | title = What is the experimental basis of Special Relativity? | accessdate = 2008-09-17 | author = Tom Roberts and Siegmar Schleif |date=October 2007 | work = Usenet Physics FAQ}}</ref> вклучувајќи ги [[контракција на должина|контракцијаскусување на должината]], [[временска дилатација|временската дилатација]], [[релативистичка маса|релативистичката маса]], [[еднаквост на масата и енергијата|еднаквоста на масата и енергијата]], [[брзина на светлината#крајна граница на брзините|универзална граница на брзината]] и [[релативност на едновременоста]]. Го заменува конвенционалното мислење за апсолутно универзално време со мислењето дека времето зависи од појдовниот систем и [[простор]]ната местоположба. Наместо да постои непроменлив временски интервал помеѓу два настана, станува збор за непроменлив [[време-просторен интервал]]. Во заемодејство со другите закони од физиката, двата постулати од теоријата за специјалната релативност се предвидува еднаквоста на [[маса]]та и [[енергија]]та, како што е запишано со равенката на [[еднаквост на масата и енергијата|еднаквоста на масата и енергијата]] ''E''&nbsp;=&nbsp;''mc''<sup>2</sup>, каде ''c'' е [[брзина на светлината]] во вакуум.<ref name=relativity>{{cite book |author=Albert Einstein |title=Relativity: The Special and the General Theory |page= 48 |url=http://books.google.com/?id=idb7wJiB6SsC&pg=PA50 |isbn=0-415-25384-5 |publisher=Routledge |year=2001 |edition=Reprint of 1920 translation by Robert W. Lawson }}</ref><ref name=Feynman>{{cite book |title=Six Not-so-easy Pieces: Einstein's relativity, symmetry, and space–time |author=Richard Phillips Feynman |page= 68 |url=http://books.google.com/?id=ipY8onVQWhcC&pg=PA68 |isbn=0-201-32842-9 |publisher=Basic Books |edition=Reprint of 1995 |year=1998}}</ref>
 
Определувачка карактеристика на специјалната релативност е замената на [[Галилеева преобразба|Галилеевите преобразби]] на Њутновата механика со [[Лоренцова преобразба|Лоренцовите преобразби]]. Времето и просторот не можат да се раздвојат едно од друго. Просторот и времето се испреплетени во еден единствен [[континуум]] познат под името [[време-простор]]. Настаните кои се случуваат во исто време за еден набљудувач можат да се случат во различни временски периоди за друг набљудувач.