Генотип: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Ред 5:
<ref>Hartl D., Jones E. (2005): Genetics: Analysis of genes and genomes, 6th Edition, Jones & Bartlett, New York, ISBN 0-7637-1511-5.</ref><ref>Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, ISBN 13-978-1449-65985-1.</ref><ref>Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.</ref><ref>King R. C., Stransfield W. D. (1998): Dictionary of genetics. Oxford niversity Press, New York, Oxford, ISBN 0-19-50944-1-7; ISBN 0-19-509442-5.</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. (1990): Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge University Press, Cambridge, ISBN 0 521 30551-9.</ref>
 
Всушност, генот ја опфаќа истата суштина како и [[геном|геномот]]. Во врска со [[биологија|биолошките]] основи на изразување на индивидуалната варијација, неопходно е да се познава природата на интеракцијата на генотипот и надворешната средина и на создавањето на поедини [[фенотип|фенотипски својства]] и [[организам|организми]] во целина. Бидејќи во [[генетска анализа|генетската анализа]] се посматра ограничен обем на индивидуалната променливост, вообичаено е поимот на генотип да се однесува и на генетичките фактори на некои својства и на нивните комбинации. Од друга страна, и фенотипските особини може да се посматраат парцијално или комплексно.
 
Со генотип и со фенотип се означуваат и некои групи [[организам|организми]] со одредени заеднички наследни својства.
Ред 11:
<ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref><ref>Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.</ref>
Долг е, сложен и недоволно познат сплетот на процесите кои се случуваат од формирање на [[зигот|зиготниот]] генотип до [[фенотип|фенотипот]] на возрасниот организам кој е опфатен со општиот поим на развојот. Всушност, животот епретставува непрекинат [[развој]] и стареење, a нивните фенотипски манифестации може да се посматраат на секој степен на индивидуалната [[метаморфоза]]. Според тоа, фенотипот постојано се менува во морфолошки, анатомски, функционален, етиолошки, ментален и социјален комплекс. Во текот на [[онтогенеза|онтогенезата]], наследените гени само ги одредуваат природата и распонот на можното варирање на соодветното својство во кое остварениот фенотип се формира како резултанта на нивната интеракција со влијанието на средината. Зачетната клетка ([[зигот]]) со кој почнува [[животот]] на иднивидуата ги содржи сите наследни основи на граѓата и на функцијата на возрасен организам, чии својства се обликуваат во сложен развоен процес на кој неизбежно влијае и надворешната средина.
 
== Види ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Генотип