Обичен елен: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 47:
Во [[Македонија]], обичниот елен некогаш бил автохтон на ридските и планинските предели (оттаму и се нарекува „ридски елен“), но постепено исчезнал на највеќето места. Денес е повратен на повеќе места, особено [[национални паркови во Македонија|националните паркови]] и ловните резервати. Покрај ова, примероци од животното можат да се видат во [[Зоолошка градина Скопје|скопската]] и [[Зоолошка градина Битола|битолската зоолошка градина]].
 
Животното спаѓа во подредот [[преживар]]и и има четириделен желудник. [[Генетика|Генетските]] наоди укажуваат на тоа дека обичниот елен всушност претставува видова група (комплекс) наместо единствен вид, иако останува да се види колку вида спаѓаат во истата.<ref>{{citeнаведен doi|10.1080/03014223.1989.10422568}}</ref><ref>{{citeнаведен doi|10.1093/jhered/ess085}}</ref> Сродниот [[вапити|американски лос]] (вапити) од северна Америка и источна Азија традиционално се смета за [[подвид]] на обичниот елен, но поновите истражувања го одвојуваат како посебен вид. Веројатно предеокот на сите црвени елени (вклучувајќи го американскиот лос) потекнува од средна Азија и наликувал на [[дамчест елен|дамчестиот елен]] (сика).<ref name="Geist">{{наведена книга| last = Geist| first = Valerius| title = Deer of the World: Their Evolution, Behavior, and Ecology| publisher = Stackpole Books| year = 1998| location = Mechanicsburg, Pa| pages = | isbn =0-8117-0496-3}}</ref>
 
Иако некогаш обичниот елен бил редок во [[Европа]], никогаш не бил близу изумирање. Денес таму е многу поброен поради напорите за негов повраток и заштита на животната средина, додека пак во други краишта како [[Северна Африка]] неговата бројност продолжува да опаѓа.
Ред 64:
== Распространетост ==
 
Обичниот елен се среќава во југозападна Азија (Мала Азија и Кавказ), Северна Африка и Европа. Претставува најголемото диво животно што сè ште живее во [[Холандија]], [[Велика Британија]] и [[Ирска]].<ref name="UK">{{нмс| title = The Ecology of Red Deer| publisher = Deer-UK| url = http://web.archive.org/web/20120623114029/http://www.ucmp.berkeley.edu/mammal/artio/irishelk.html| accessdate = 2006-10-02 }}</ref> [[Берберски елен|Берберскиот елен]] (кој личи на западноевропскиот) е единствениот елен во Африка и е најгусто застапен во северозападниот дел на континентот, кај венецот [[Атлас (планини)|Атлас]],<ref name="World">{{нмс|last = Walker| first = Mark|title =The Red Deer ''Cervus elaphus''| publisher = World Deer Website | url = http://web.archive.org/web/20080212022055/http://www.worlddeer.org/reddeer.html}}</ref> односно во [[Мароко]], [[Тунис]] и [[Алжир]].<ref name="africa">{{cite webнмс|title =Cervus elaphus ssp.barbarus | publisher = International Union for Conservation of Nature and Natural Resources| url = http://www.iucnredlist.org/search/details.php/4259/all| accessdate = 2006-10-03 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20070630120404/http://www.iucnredlist.org/search/details.php/4259/all |archivedate = June 30, 2007}}</ref>
 
Видот е доведен и во други краишта од светот, особено во [[Нов Зеланд]] и, во помала мера во [[Австралија]]. Луѓето го имаат доведено и во поеќе [[Јужна Америка|јужноамерикански]] земји.
Ред 86:
| '''шкотски елен''' <br>[[Податотека:The Deer Park, Glengoulandie - geograph.org.uk - 136680.jpg|150п]]||''C. e. scoticus''|| ||[[Шкотска]], [[Англија]]
|-
| '''пиринејски елен'''<br>[[Податотека:El Pardo ciervo.jpg|150п]] ||''C. e. hispanicus''<ref>{{citeнаведен pmid|19860987}}</ref>|| ||[[Пиринејски Полуостров]]
|-
| '''корзикански елен'''<br>[[Податотека:CervoMontevecchio.jpg|150п]] ||''C. e. corsicanus''|| [[речиси загрозен вид|речиси загрозен]] (NT)<ref>{{наведено списание
Ред 119:
Доминантните мажјаци следат групи женки за време на сезоната, од август до почетокот на зимата. Еден мажјак може да има дури до 20 женки кои ги штити од други, помалку привлечни мажјаци.<ref name="sd">{{нмс| title = Elk (''Cervus elaphus'')| publisher = South Dakota Department of Game, Fish and Parks | url = http://www.northern.edu/natsource/MAMMALS/Elk1.htm | accessdate = 2006-10-03 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20060905234151/http://www.northern.edu/natsource/MAMMALS/Elk1.htm |archivedate = September 5, 2006}}</ref> Овие групи (наречени хареми) ги водат само возрасните мажјаци, и мажјакот е најуспешен во парењето на возраст од 8 години. Оние на возраст од 2-4 години ретко имаат свои хареми, и ја проведуваат сезоната за парење во надворешните делови на поголемите хареми, а истото важи и за мажјаците стари преку 11 години. Помладите и постарите мажјаци што успеваат да направата харем го водат подоцна во сезоната отколку што тоа го прават мажјаците кои се на „подобни“ години. Кога го води харемот, мажјакот ретко јаде и губи до 20% од телесната тежина.<ref name="World"/>
 
Мажјаците на обичниот елен во сезоната на парење се огласуваат со карактеристичен рев, за разлика од мажјаците на американскиот лос, кои се огласуваат со трубечки глас, погоден на отворените предели во кои живеат. Огласувањето на мажјакот служи да ги држи женките заедно. Од своја страна пак, женките првично се привлекуваат кон мажјаците со најчест и најгласен ред. Истото огласување се слуша и во натпреварот за женки помеѓу мажјаците заедно со поставување на телото и борбите со рогови.<ref name="Thomas">{{наведена книга| last = Thomas| first = Jack Ward|author2=Dale Toweill | title = Elk of North America, Ecology and Management | publisher = HarperCollins| year = 2002| location = New York| isbn = 1-58834-018-X}}</ref> Викот е најчест на изгрејсонце и на залез, кога е впрочем и најактивен самиот елен.
 
===Парење, бременост и животен век===