Втора светска војна: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
лајно
с Отстрането уредувањето на 213.135.168.163 (разговор), вратено на последната верзија на Dexbot
Ред 62:
 
[[Податотека:Supermarinespitfire.JPG|лево|мини|Британски [[Супермарин Спитфаер]], борбен авион во кралската авијација, често користен во [[Битка за Британија|Битката за Британија]].]]
Со Франција неутрализирана, Германија започнала кампања на масовни бомбардирања на Велика Британија, како подготовка за инвазија на Велика Британија, уште попознати како [[Битка за Британија|Битката за Британија]].<ref>Kelly, Nigel; Rees, Rosemary; Shuter, Jane. ''Twentieth Century World'', стр. 38.</ref> Битката за Британија официјално започнала на 10 јули 1940, а завршила на 31 октомври 1940, со победа на Велика Британија. Битката се водела во главно во небото над Велика Британија, германските трупи никогаш не дочекале да стапнат на британскиот остров. Како главен фактор за британската победа се сметаат британските радари, кои што ги информирале британците за доаѓањето на германските бдерибомбардери, со што британските сили постојано биле чекор напред пред германските. Кралската морнарица била растегната од водите на Ла Манш, или Англискиот канал, до Атлантскиот Океан, но имајќи ги под своја контрола француските пристаништа, Германија постојано ги напаѓала бродовите на кралската морнарица со У-подморниците, особено во водите на Атлантскиот Океан, постигнувајќи огромни успеси против кралската морнарица.<ref>Goldstein, Margaret J. ''World War II'', стр. 35.</ref> Италија започнала со свои операции во Средоземното Море, почнувајќи со [[Опсада на Малта|опсадата на Малта на 11 јуни 1940]], во периодот од 3 август до 17 август 1940 успешно го окупирала британскиот дел од Сомалија, а извршила и напади врз британските сили, слободните француски трупи и силите на Комонвелтот во периодот од 9 септември до 16 септември 1940. Јапонија ја зголемила својата блокада на Кина завземајќи бази во тогаш веќе изолираните северни делови на [[Француска Индокина|Индокина окупирани од страна на Франција]].<ref>Mercado, Stephen C. ''The Shadow Warriors of Nakano: A History of the Imperial Japanese Army's Elite Intelligence School'', стр. 109.</ref> Во овој период неутралните САД превзеле мерки за помагање на Кина и нивните сојузници од западна Европа. Во ноември 1939, Неутралниот акт претрпел измени, со кои што САД им дозволиле на Сојузниците да "купуваат и транспортираат" воени средства и опрема.<ref>Brown, Robert J. ''Manipulating the Ether: The Power of Broadcast Radio in Thirties America'', стр. 91.</ref> Во 1940, по капитулацијата на Франција американската морнарица значително се зголемила, а по јапонското влегување во Индокина, САД вовеле ембарго кон Јапонија со коешто и забраниле да купува нивни производи од областа на железната индустрија, челичната индустрија и механички делови.<ref>Morison, Samuel Eliot. ''History of United States Naval Operations in World War II'', стр. 60.</ref> Во септември 1940, САД се согласиле на размена на американски воени бродови разурнувачи во замена за британски бази.<ref>Maingot, Anthony P. ''The United States and the Caribbean: Challenges of an Asymmetrical Relationship'', стр. 52.</ref> Но сепак, американската јавност и понатаму силно се противела на било каква воена интервенција од страна на САД во вооружениот конфликт во 1941.<ref>Hadley Cantril, "America Faces the War: A Study in Public Opinion," ''The Public Opinion Quarterly'' 4:3 (Sept. 1940), 390.</ref>
На 27 септември 1940 Германија, Јапонија и Италија во Берлин го потпишале Тројниот Пакт, со што Оската и официјално била формирана. Со овој Пакт, секој напад од било која држава, со исклучок на Советскиот Сојуз, кој не учествувал во вооружениот конфликт, кон било која од трите држави потписнички на Пактот, ќе резултирал со воен одговор од страна на сите три држави потписнички.<ref>Bilhartz, Terry D.; Elliott, Alan C. ''Currents in American History: A Brief History of the United States'', стр. 179.</ref> Советскиот Сојуз изразил интерес за придружување на Пактот, со мали измени на текстот на договорот, кои што со себе носеле економски придобивки за Германија.<ref name="WorldArms200">Weinberg, Gerhard L. ''A World at Arms: A Global History of World War II'', стр. 200.</ref> Иако Германија никогаш официјално не изразила интерес СССР да му се придружи на Пактот, сепак ги прифатила економските придобивки, потпишувајќи договор со СССР на 10 јануари 1941.<ref name="WorldArms201">Weinberg, Gerhard L. ''A World at Arms: A Global History of World War II'', стр. 201.</ref> И покрај потпишувањето на Пактот, САД продолжиле со поддршката за Велика Британија и Кина преку [[Позајми-изнајми полиса]]та,<ref>Murray, Williamson; Millett, Allan Reed. ''A War to Be Won: Fighting the Second World War'', стр. 165.</ref> создавајќи безбедна зона која се протегала низ речиси цела половина од Атлантскиот Океан, каде што американската морнарица ги штитела британските конвои.<ref>Knell, Hermann. ''To Destroy a City: Strategic Bombing and Its Human Consequences in World War II'', стр. 205.</ref> Како резултат на ова, САД и Германија се нашле во таканаречена воздржана, или необјавена, воено-поморска војна во северните делови на Атлантскиот Океан до 1941, иако САД и понатаму останале официјално неутрални.<ref>[http://history.sandiego.edu/gen/ww2Timeline/Prelude18.html Undeclared Naval War in the Atlantic 1941].</ref>