Уметност: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 1:
[[Податотека:Mona Lisa, by Leonardo da Vinci, from C2RMF retouched.jpg|thumb|right|''[[Мона Лиза]]'' од Леонардо да Винчи, Музеј Лувр]]
[[Податотека:Irakischer Maler von 1287 002.jpg|thumb|Детаљ од арапско сликарство што датира од 13 век.]]
'''Уметноста'''<ref>Од [[латински]] ''Ars, artis'' „вештина, занает, техничко познавањ“.''Ars'' може исто така да значи ''занает'', ''талент'' но исто и ''процес, начин на однесување'' а дури подоцна и ''создавање дела'' (творештво), термин кој е превод на грчкиот збор ''tekhnè'', {{harv|Blay|2008|p=50|id=DicoPhilo|texte=''Dictionnaire des concepts philosophiques''}}. <br />Voir aussi [http://robert.bvdep.com/public/vep/Pages_HTML/ART.HTM Dominique Chateau, « Art »], во ''[[Vocabulaire européen des philosophies|Vocabulaire européen des philosophies : dictionnaire des intraduisibles]]'', dir. [[Barbara Cassin]], Seuil, Dictionnaires le Robert, 2004 {{ISBN|2-02-030730-8}} ([http://robert.bvdep.com/public/vep/accueil0.html extraits en ligne]).</ref> е човечка активност, производ на таа активност или идеја за истата, поврзана со [[Сетила|сетилата]], со [[емоција| емоциите]] и со [[интелект]]от. Може да се рече дека уметноста му е својствена на човекот, со што тој се разликува во рамки на [[природа]]та, и се издвојува од останатите живи битија.
 
Во Европа, од крајот на 18 век<ref>Cf. [[Louis-Abel Fontenai]] de Bonafous, abbé de [[Abbaye de Fontenay|Fontenay]] (1736-1806), ''Dictionnaire des artistes. Notice historique et raisonnée des architectes, peintres, graveurs, sculpteurs, musiciens, acteurs & danseurs ; imprimeurs, horlogers & méchaniciens'', Paris, 1776 (en ligne [http://books.google.fr/books?id=O7Q-AAAAcAAJ&printsec=frontcover tome 1] [http://books.google.fr/books?id=sPiOWkG5LbAC&printsec=frontcover tome 2]) : repr. Genève, 1972.</ref>, овој поим главно се однесува на производите на таканаречените „[[Убави уметности (дисциплини)|убави уметности]]“, како на пример [[скулптура]]та, [[сликарство]]то, [[архитектура]]та, [[графика]]та, но исто така и [[музика]]та, [[танц]]от, [[поезија]]та и [[литература]]та. Подоцна на тоа, меѓу другото, се додават и [[кујна]]та, [[кинематографија]]та, [[театар]]от, [[фотографија]]та, [[стрип]]от, [[телевизија]]та, односно [[дигитална уметност|дигиталната уметност]]. [[Класификација на уметности|Класификацијата на уметностите]] не е универзална и да се бара единствена класификација се чини невозможно.<ref name="comparaison">Voir, par exemple, le texte de [[Jacqueline Liechtenstein]], « Le parallèle des arts », dans ''La Peinture'', op.cit., p. 385-388 ; ou bien [http://robert.bvdep.com/public/vep/Pages_HTML/ART.HTM Dominique Chateau, « Art »] et [http://robert.bvdep.com/public/vep/Pages_HTML/$COMPARAISON2.HTM Jacqueline Liechtenstein, « La comparaison des arts »], dans ''[[Vocabulaire européen des philosophies|Vocabulaire européen des philosophies : dictionnaire des intraduisibles]]'', dir. [[Barbara Cassin]], Seuil, Dictionnaires le Robert, 2004 {{ISBN|2-02-030730-8}} ([http://robert.bvdep.com/public/vep/accueil0.html extraits en ligne]).</ref>
Ред 66:
Нејзината историја започнува кога првиот бран доселеници, дојдени од [[Југоисточна Азија]], се населил во Австралија и Нов Зеланд, пред околу {{formatnum:50000}} години. Најстарите уметнички дела кои се од нив најдени се фигури од камен, столбови украсени со зооморфни мотиви помешани со антропоморфни фигури <ref name="Encarta"/>.
 
Околу [[1500 п.н.е.]] се појавила цивилизацијата [[Лапита]] (според името на еден археолошки локалитет во [[Нова Каледонија]])<ref>{{en}} [http://books.google.com/books?id=O3h2KfXoOPYC&pg=PA51&dq=lapita+civilization+1500+before&hl=fr&ei=L__TTMyVJJGcOofasPcF&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCgQ6AEwAA#v=onepage&q=lapita%20civilization%201500%20before&f=false John Onians, ''Atlas of world art'', éd. Laurence King Publishing, 2004, p. 51]</ref>. Станува збор за една оригинална цивилизација чии творби главно се од домен на грнчарството. Повеќе стотици археолошки лапитски локалитети биле откриени на подрачјето на архипелагот Бизмарк[[Бизмарков Архипелаг|Бизмарковиот Архипелаг]], [[Соломонските островиОстрови]], [[Вануату]], Нова Каледонија, [[Фиџи]], [[Тонга]], [[Самоа]], [[Валис и Футуна]].
 
На секој архипелаг оваа култура се адаптирала на средината и имала свој сопствен развој, сепак не губејќи го единството, На тој начин островите во пацификот задржале одредена културна хомогеност <ref name="Encarta"/>.