Уметност: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с (Script) File renamed: File:Aboriginal holllow log tombs02 detail.jpg → File:Aboriginal hollow log tombs02 detail.jpg File renaming criterion #5: Correct obvious errors in file names (e.g. incorre... |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 1:
[[Податотека:Mona Lisa, by Leonardo da Vinci, from C2RMF retouched.jpg|thumb|right|''[[Мона Лиза]]'' од Леонардо да Винчи, Музеј Лувр]]
[[Податотека:Irakischer Maler von 1287 002.jpg|thumb|Детаљ од арапско сликарство што датира од 13 век.]]
'''Уметноста'''
Во Европа, од крајот на 18 век<ref>Cf. [[Louis-Abel Fontenai]] de Bonafous, abbé de [[Abbaye de Fontenay|Fontenay]] (1736-1806), ''Dictionnaire des artistes. Notice historique et raisonnée des architectes, peintres, graveurs, sculpteurs, musiciens, acteurs & danseurs ; imprimeurs, horlogers & méchaniciens'', Paris, 1776 (en ligne [http://books.google.fr/books?id=O7Q-AAAAcAAJ&printsec=frontcover tome 1] [http://books.google.fr/books?id=sPiOWkG5LbAC&printsec=frontcover tome 2]) : repr. Genève, 1972.</ref>, овој поим главно се однесува на производите на таканаречените „[[Убави уметности (дисциплини)|убави уметности]]“, како на пример [[скулптура]]та, [[сликарство]]то, [[архитектура]]та, [[графика]]та, но исто така и [[музика]]та, [[танц]]от, [[поезија]]та и [[литература]]та. Подоцна на тоа, меѓу другото, се додават и [[кујна]]та, [[кинематографија]]та, [[театар]]от, [[фотографија]]та, [[стрип]]от, [[телевизија]]та, односно [[дигитална уметност|дигиталната уметност]]. [[Класификација на уметности|Класификацијата на уметностите]] не е универзална и да се бара единствена класификација се чини невозможно.<ref name="comparaison">Voir, par exemple, le texte de [[Jacqueline Liechtenstein]], « Le parallèle des arts », dans ''La Peinture'', op.cit., p. 385-388 ; ou bien [http://robert.bvdep.com/public/vep/Pages_HTML/ART.HTM Dominique Chateau, « Art »] et [http://robert.bvdep.com/public/vep/Pages_HTML/$COMPARAISON2.HTM Jacqueline Liechtenstein, « La comparaison des arts »], dans ''[[Vocabulaire européen des philosophies|Vocabulaire européen des philosophies : dictionnaire des intraduisibles]]'', dir. [[Barbara Cassin]], Seuil, Dictionnaires le Robert, 2004 {{ISBN|2-02-030730-8}} ([http://robert.bvdep.com/public/vep/accueil0.html extraits en ligne]).</ref>
Ред 66:
Нејзината историја започнува кога првиот бран доселеници, дојдени од [[Југоисточна Азија]], се населил во Австралија и Нов Зеланд, пред околу {{formatnum:50000}} години. Најстарите уметнички дела кои се од нив најдени се фигури од камен, столбови украсени со зооморфни мотиви помешани со антропоморфни фигури <ref name="Encarta"/>.
Околу [[1500 п.н.е.]] се појавила цивилизацијата [[Лапита]] (според името на еден археолошки локалитет во [[Нова Каледонија]])<ref>{{en}} [http://books.google.com/books?id=O3h2KfXoOPYC&pg=PA51&dq=lapita+civilization+1500+before&hl=fr&ei=L__TTMyVJJGcOofasPcF&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCgQ6AEwAA#v=onepage&q=lapita%20civilization%201500%20before&f=false John Onians, ''Atlas of world art'', éd. Laurence King Publishing, 2004, p. 51]</ref>. Станува збор за една оригинална цивилизација чии творби главно се од домен на грнчарството. Повеќе стотици археолошки лапитски локалитети биле откриени на подрачјето на архипелагот
На секој архипелаг оваа култура се адаптирала на средината и имала свој сопствен развој, сепак не губејќи го единството, На тој начин островите во пацификот задржале одредена културна хомогеност <ref name="Encarta"/>.
|