Питер Хигс: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 7:
| image = Nobel Prize 24 2013.jpg|thumb
| caption = Хигс во 2013 г.
| birth_date = {{birthроден dateна andи ageвозраст|1929|5|29|df=y}}
| birth_place = [[Њукасл]], Англија
| residence = [[Единбург]], Шкотска
Ред 14:
| work_institutions = [[Единбуршки универзитет]] <br /> [[Империјален колеџ Лондон]] <br /> [[Кралев колеџ Лондон]]<br /> [[Универзитетски колеџ Лондон]]
| alma_mater = [[Кралев колеџ Лондон]]
| doctoral_advisor = Чарлс Кулзон<ref name="mathgene">{{MathGenealogy|id=35098}}</ref> <br> Х.К. Лонгет-Хигинс <ref>{{cite webнмс |url=http://www.ph.ed.ac.uk/higgs/peter-higgs |title=Peter Ware Higgs CH DSc PhD MSc BSc FRS FRSE FInstP |last1= |first1= |last2= |first2= |date= |website=ph.ed.ac.uk |publisher= |quote=initially under the supervision of Charles Coulson and, subsequently, Christopher Longuet-Higgins |accessdate=}}</ref>
| doctoral_students = Кристофер Бишоп<br>Луис Рајдер<br>Дјвид Волес<ref name="mathgene"/>
| thesis_title = Некои проблеми во теоријата на молекулските треперења
Ред 27:
}}
 
'''Питер Вер Хигс''' ({{lang-en|Peter Ware Higgs}}; р. [[29 мај]] [[1929]]) — [[Велика Британија|британски]] [[теоретска физика|теоретски физичар]], [[Нобелова награда за физика|нобеловец]] и почесен професор на [[Единбуршки универзитет|Единбуршкиот универзитет]].<ref name=Edit>Griggs, Jessica (Summer 2008) [http://www.ed.ac.uk/polopoly_fs/1.6732!/fileManager/edit-summer-08.pdf The Missing Piece] ''Edit'' the University of Edinburgh Alumni Magazine, p. 17</ref><ref name="NYT-20140915">{{citeнаведени newsвести |last=Overbye |first=Dennis |title=A Discoverer as Elusive as His Particle |url=http://www.nytimes.com/2014/09/16/science/a-discoverer-as-elusive-as-his-particle-.html |date=15 September 2014 |work=[[New York Times]] |accessdate=15 September 2014 }}</ref>
 
Најпознат е како предлагач на појавата наречена [[нарушување на симетријата]] кај [[електрослаба теорија|електрослабата теорија]], со кој се опишува настанокот на [[маса]]та на [[елементарни честички|елементарните честички]], особено осврнувајќи се на [[W и Z бозони]]те. Оваа појава истовремено ја предложиле уште неколку физичари, но денес се нарекува [[Хигсов механизам]] и го предвидува постоењето на честичката [[Хигсов бозон]], опишана како „најбараната честичка во современата физика“<ref>Griffiths, Martin (1 мај 2007) [http://physicsworld.com/cws/article/print/27731 physicsworld.com The Tale of the Blog's Boson] {{конс|27 мај 2008}}</ref><ref>Fermilab Today (16 јуни 2005) [http://www.fnal.gov/pub/today/archive_2005/today05-06-16.html Fermilab Results of the Week. Top Quarks are Higgs' best Friend] {{конс|27 мај 2008}}</ref>. на 4 јули 2012 г. [[CERN]] по опитен пат го утврдиле постоењето на ваков бозон,<ref name=BBC-04Jul12/>, и на 14 март 2013 г. го потврдиле согласно очекуваните две основи својства (позитивен паритет и спин нула)<ref name="CERN March 2013">{{нмс|last=Pralavorio|first=Corinne|title=New results indicate that new particle is a Higgs boson|url=http://home.web.cern.ch/about/updates/2013/03/new-results-indicate-new-particle-higgs-boson|accessdate=14 March 2013|date=14 March 2013|publisher=CERN}}</ref>. Со ова, честичката станала првиот познат [[скаларен бозон]] откриен во природата.<ref name="WSJ 14 March 2013">{{наведени вести|last=Naik|first=Gautam|title=New Data Boosts Case for Higgs Boson Find|url=http://online.wsj.com/article/SB10001424127887324077704578359850108689618.html|accessdate=15 March 2013|newspaper=[[Wall Street Journal]]|date=14 March 2013|quote=Никогаш немаме сретнато елементарна честичка со спин нула, stated Tony Weidberg, a particle physicist at the University of Oxford who is also involved in the CERN experiments}}</ref> Хигсовиот механизам се смета за мошне важен составен дел од [[стандарден модел|стандардниот модел]] на [[физика на елементарните честички|честичната физика]], без кој извесни честички би немале никаква маса.<ref>Rincon, Paul (10 March 2004) [http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/3546973.stm Fermilab 'God Particle' may have been seen] {{конс|27 мај 2008}}</ref>
 
Хигс има добиено бројни признанија за неговата работа, меѓу кои Хјузов медал од [[Кралско друштво|Кралското друштво]] (1981), Радерфордов медал од Институтот за физика во Лондон (1984), Дираков медал за извонредни придонеси за теоретската физика од Институтот за физика во Лондон (1997), Награда за високоенергетска честична физика од Европското физичарско друштво (1997), [[Волфова награда за физика]] (2004), медал „Оскар Клајн“ од [[Кралска шведска академија на науките|Кралската шведска академија на науките]] (2009), наградата Џ.Џ. Сакурај на [[Американско физичарско друштво|Американското физичарско друштво]] за теоретска честична физика (2010) и посебниот пригоден Хигсов медал од Кралското друштво во Единбург (2012).<ref name =CV/> Во 2013 г. ја добил [[Нобелова награда за физика|Нобеловата награда за физика]] заедно со [[Франсоа Англер]] по предлог на [[Стивен Хокинг]].<ref>Amos, Jonathan (8 October 2013) [http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-24445325 Higgs: Five decades of noble endeavour] BBC News Science and Environment; {{конс|8 октомври 2013}}</ref> Истата година од кралицата го добил и орденот „[[Орден на Придружници на честа|Придружник на честа]]“.<ref>{{LondonGazette|issue=60367|date=29 December 2012 |startpage=28|supp=yes}}</ref><ref>{{citeнаведени newsвести|last=Rincon|first=Paul|title=Peter Higgs: honour for physicist who proposed particle|url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-20855404|accessdate=29 December 2012|newspaper=BBC News website|date=28 December 2012}}</ref>
 
==Младост и образование==
Ред 37:
 
Во 1946 г. на возраст од 17 години Градско училиште во Лондон, каде се задржал на математиката, а во 1947 г. се запишал во [[Кралев колеџ Лондон|Кралевиот колеџ Лондон]], каде во 1950 г. дипломирал [[физика]] со почести од прва класа и две години подоцна магистрирал. Добил истражувачка стипендија,<ref>1851 Royal Commission Archives</ref> и во 1954 г. докторирал молекуларна физика под менторство на професорите Чарлс Кулзон и Кристофер Лонгет-Хигинс со тезата „Некои проблеми во теоријата на молекулските треперења“.<ref name = CV/><ref>{{нмс|url=http://www.kcl.ac.uk/aboutkings/history/famouspeople/peterhiggs.aspx|title=Professor Peter Higgs|author=King's College London|accessdate=8 October 2013}}</ref> Од 1954 до 1956 г. бил виш научен работник на [[Единбуршки универзитет|Единбуршкиот универзитет]], а потоа разни на разни академски места во [[Империјален колеџ Лондон|Империјалниот колеџ]] и [[Универзитетски колеџ Лондон|Универзитетски колеџ]] во Лондон, каде привремено предавал и математика. Во 1960 г. се вратил на Единбуршкиот универзитет, каде станал асистент на Институтот за математичка физика Тејт и конечно се преселил во градот.<ref name = TheInterview>Mackenzie, Kate (2012) "It Was Worth The Wait" The Interview, The University of Edinburgh Alumni Magazine, Winter 2012/13</ref><ref>
{{наведено видео
{{cite video
|url=http://vimeo.com/37175057 |title=Professor Peter Higgs broadcast footage
|publisher=University of Edinburgh |year=2012 |time=2:00
Ред 56:
Првичната основна замисла во работата на Хигс потекнува од јапонско-американскиот физичар и [[Нобелова награда за физика|нобеловец]] [[Јојчиро Намбу]] од [[Чикашки универзитет|Чикашкиот универзитет]], односно неговата предложена теорија за [[спонтано нарушување на симетријата]] изведено од забележаните појави во [[суперспроводливост]]та кај кондензираната материја. Меѓутоа, теоријата на Намбу подразбира постоење на безмасни честички (Голсдстонова теорема), кое се покажало како неточно.<ref name = Edit/>
 
Хигс пак, од своја страна, сметал дека безмасните честички не мора да се јават при спонтаното нарушување на месната симетрија во релативистичката теорија<ref name = HiggsMechanism/>) наспроти претпоставките на Голсдстоновата теорема и во 1964 г. објавил труд во европскиот физички часопис ''[[Physics Letters]]'' во уредништво на [[CERN]] од [[Швајцарија]].<ref>{{citeнаведен doi|10.1016/0031-9163(64)91136-9}}</ref>
 
Во втор труд, Хигс го образложил неговиот теоретски модел (денес наречен [[Хигсов механизам]]), но истиот бил одбиен бидејќи уредништвото на ''Physics Letters'' сметало „нема очигледна релевантност на физиката“<ref name=Guardian/>). Хигс го дополнил трудот и го испратил во часописот ''[[Physical Review Letters]]'', кој го објавил во 1964 г. Во овој труд се предвидува постоењето на нов масен бозон со спин нула (денес познат како [[Хигсов бозон]]).<ref name = HiggsMechanism>Staff (5 јануари 2012) [http://www.ph.ed.ac.uk/higgs/brief-history Brief History of the Higgs Mechanism] The Edinburgh University School of Physics and Astronomy, {{конс|10 јануари 2013}}</ref><ref>{{наведен doi|10.1103/PhysRevLett.13.508}}</ref>
До сличен ваков заклучок истовремено дошле и други физичари како [[Роберт Браут]], [[Франсоа Англер]]<ref>{{наведен doi|10.1103/PhysRevLett.13.321}}</ref> Џералд Гуралник, К.Р. Хаген и Том Кибл<ref>{{наведен doi|10.1103/PhysRevLett.13.585}}
</ref>. Во објавениот труд, Хигс ги наведува Браут и Англер, додека пак во третиот труд ги наведува останатите и сите имаат добиено групно признание за нивните трудови,<ref>{{нмс|url=http://prl.aps.org/50years/milestones#1964 |title=Physical Review Letters – 50th Anniversary Milestone Papers |publisher=Prl.aps.org |date= |accessdate=5 July 2012}}</ref> кои имаат значајни сличности, но и разлики во предвидувањата.<ref name = HiggsMechanism/><ref>{{citeнаведен doi|10.1103/PhysRev.130.439}}</ref>
 
На 4 јули 2012 г. CERN дека опитите со [[ATLAS]] и [[Компактен мионски соленоид|Компактниот мионски соленоид]] (CMS) укажуваат на присуството на нова честичка која може да биде Хигсов бозон во подрачјето на 126 [[гигаелектронволт]]и.<ref>
{{нмс
{{cite web
|url=http://home.web.cern.ch/about/updates/2012/07/higgs-within-reach
|title=Higgs within reach |date=4 July 2012 |publisher=CERN